Slažem se potpuno. Viđao sam ljude od 40+ godina da odlaze.

Da malo razdrmam temu. Pre par godina sam prisustvovao tribini na kojoj se pričalo o odlasku u inostranstvo. Jedan čovek koji se vratio je rekao:
"Nije sve onako kako se priča. Naprotiv. Mnogo ljudi se iseljava iz USA."
Na to mu je drugi (koji, navodno, ima GC) rekao:
"Ajde, priznaj da se nisi snašao, pa ti je sve sad bez veze u USA, a ovde ti je kao fino."

Neko iz publike je pitao čoveka koji se spemao da ode za par dana:
"Ako svi pametni odu, ostaviće zemlju onima koji nisu pametni (da ne kažem, "glupi"). Zar ne misliš da treba ostati i boriti se za bolje sutra?"
Čovek mu je odgovorio: "Više me nije briga."

Meni su ove dve diskusije ostale u sećanju kao najveći razlozi zašto ljudi odlaze i zašto se neki vraćaju

Jedini razlog za ostanak u Srbiji je porodica i prijatelji, al jednostavno ja kapiram da kad se covek odluci na tako daleku selidbu mora da nacini velike rezove i da bude spreman na dosta odricanja. Ja sam se odavno pokajao i moj vam je savet da svoje namere o selidbi sacuvate za sebe i ne pricate nikome, jer su mi svi rekli da nisam normalan...treca generacija u Beogradu, stambeno obezbedjeni imam svoju kuću, drzavni posao vec 15 godina (poceo sam da radim sa 18) i sad kad neko gleda sa strane rekao bi stvarno ovaj je lud, al jednostavno ne mogu i ne snalazim se u ovom sistemu gde je bitno da si nekome zemo, zema, zems, rodjak ili da jednostavno tresnes pare i podmazes "gde treba" da bi uspeo u poslu, zivim i radim posteno od svoje plate i sto je najgore svake godine sve gora situacija, daleko od toga da je neko gladan i zedan, al kad se sagleda realno nama se zivot upravo na to i svodi...i bilo koja stvar koja izlazi iz tih okvira je "luksuz", stvari za koje ja kapiram da su normalne da imas svoj auto koji ce te prevoziti do posla, a ne samo vikendom kad ides kod svojih, da odes sa porodicom na letovanje (aj ne mora zimovanje), vikend, klopa u restoranu i druge slicne relaksirajuce stvarii su ovde pojam i cak ako se nekome pozalis da to ne mozes gledace te kao cudaka. Sad kad smo dobili prinovu, jednostavno sam sabrao 2 i 2 i zakljucio da cu ako ostanem u Srbiji biti rob do penzije i da cu na kraju ja njima da ostanem "kratak", da necu moci da priustim detetu normalan zivot i npr. skolovanje...zato u narednih par godina "dizem sidro" i palim odavde!
Ujutru idem na posao i sutra je plata, meni su prosla 3 ceka! Da Srbija je zemlja u kojoj mozes da pustas cekove bez pokrica da bi preziveo a sistem to dopusta da bi odrzavali socijalni mir! Uglavnom do 20-tog mi ostaje 15 hiljada a treba platiti struju, telefon, komunalije o detetu da ne pricam...to boli kad znas da posteno radis svoj posao i da si kvalifikovan a bedno te placaju, neko kaze majka Srbija, ljudi sto se mene tice ona mi je citav zivot maceha!:no:

Sta fali nama od 40+koji odlazimo ;-) i mi imamo pravo da provedemo kako zelimo ostatak zivota:naughty:

Mislim da ne postoje univerzalni razlozi za ostanak, odnosno odlazak.

Neko će otići jer mu smeta društveno (ne)uređenje, neko nije zadovoljan svojim statusom, neko se boji za svoju i budućnost svoje dece, neko je avanturista, a neko, sa druge strane, želi više materijalnih uspeha u svom životu. Verovatno postoje i oni koji žele od svega po malo.

Suština je da svako ima svoj put jer ima samo jedan život. Najbitnije je da se odluke donose "hladne glave", koliko je god to moguće. Mislim da je najteže ako važne odluke u životu (npr. o iseljavanju) donosite pod "pritiskom" neke trenutne situacije. Jednostavno, rizikujete da rešavanjem trenutnog problema sebi napravite još nekoliko novih.

Zato, "hladne glave" dobro procenite šta želite od svog života i šta je ono što vas čini srećnim. Nažalost, život nema reprizu i ne zaboravite: "Dom je tamo gde je srce" (možda se Svenson neće složiti :;D:).

Uživajte!

Nisam ništa loše mislio. Naprotiv. To vidim kao veoma hrabar i mudar potez. Ljudi se nikada ne predaju. Poznajem čoveka koji je otišao u USA sa skoro 60 godina, a jedan poznati IT stručnjak je otišao u 65. godini.

Puno mojih komšija je otišlo u EU sa 40+, čak i 50+. Podržavam ih sve.

Kažu da se stariji ljudi pomire sa sudbinom. Ne slažem se sa tim. Ne treba se miriti sa ovim što nas je zadesilo.

Uostalom, @LxAxKxI je par postova ranije napisao: "... nisam galapagoska kornjaca da zivim 300 godina i da uzaludno poklanjam nekome svoje godine zivota..."

Zbog toga stoji (radikalnija) latinska izreka kod mene u potpisu: "Tamo gde (ti) je dobro, tamo je domovina." :;D:

... a može i ova druga izreka. Ne zameram. :obrva:

Ako cemo realnije, ipak je "tamo gde je g*zica". Izvinjavam se na recniku, ali tu sam izreku cuo u upravo navedenom obliku.

Potpuno se slazem sa svim sto si napisao i pronalazim u istom.
Uopste mi nije lose ovde (kada pogledam kako drugi zive), imam svoj sprat u kuci od 120m2, imao sam dobar auto(prodao kad smo dobili vize), vrhunski kancelarijski posao 40h nedeljno sa solidnom platom preko puta kuce! Prelazim kuci na rucak! Gde to ima?
Sve je dzaba kad u ovoj zemlji vec odavno ne mogu.
Ne mogu da gledam kako privatnici isisavaju zivot iz mladih ljudi, daju im sicu i kupe kajmak.
Ne mogu da se nerviram na svakom salteru na koji dodjem.
Ne mogu da gledam svaki cas koliko mi para treba svaki mesec za prezivljavanje. (I ja i zena radimo i ne mozemo da se sastavimo, a pri tom nigde ne idemo niti trosimo na nesto osim neccesities. Jos sada kada imamo bebu mozete misliti)
Svaki dan nadjem novi razlog zbog koga treba otici.
Sve ostavljam, 30 godina zivota u jednom mestu, mnogo prijatelja, zenu i cerku za ruku i dovidjenja!
Matori me pita kad ces se vratiti - reko kad odem u penziju. Mozda.

Moja situacijaje potpuno....ali potpuno identicna ... samo bih jos dodao - DJECU...tj njihovu bolju buducnost.

Ja i supruga imamo odlicne poslove (mozda medju najboljim u zemlji) i svi se pitaju ZASTO sve ostavljamo i idemo.

Da bih njima priustio bolji zivot ,a i da nama ovih 10-15 godina bude malo drugacije .... i ljepse :)

Ja takodje imam jako dobar posao ovde,ali kad sve saberem i oduzmem :no: A znam da nas tamo cekaju poslovi gde se zaista cene i rad i trud i volja. Ja sam ovde provela 35 godina,i jako je tesko 'ostaviti jedan zivot' i spakovati se u dva kofera i otici u nepoznato,ali kad se bolje razmisli Vise je faktora ZA no protiv da se ode. Mnogo ljudi odlazi jel nema nikakvu perspektivu ovde i razumljivo je potpuno ... ja sam obrnula 'situaciju' sta mi se ne dopada ovde,za Usa ne sumnjam da nam se svima nece dopasti ;)

PS.- Totalni off topic,zasto vas nema u nasoj tabelici izvucenih za DV 2018? :grin: