Free, nije to velik broj, i moj je bio 26XXX (skoro pa 27000) pa sam imala intervju u pocetkom aprila.

Ma ne mora uvek top top. Ja samo da dodam jedan podatak. U Srbiji (zemlji odakle sam ja) akademski je obrazovano samo 4.9 % populacije. Isto toliko trenutno studira ali na zalost jako malo procenata zavrsava (idite na zavod za statistiku, mene nije mrzelo da trazim podatke).

u SAD, nacionalni prosek ljudi sa Bachelor diplomom (cetvorogodisnjim fakultetom) je 27.5 % (izvor Chronicle of Higher Education).

http://www.cga.ct.gov/olr/documents/...20Educated.JPG

Ako vas zanimaju mape sa procentom koliko studenata zavrsava skole u kojim oblastima kliknite ovde. To su obicno i dobri pokazatelji kakve su oblasti.

Ja koliko vidim ovde ima mnogo vise sanse da vam deca zavrse koledz, posto se placa pa se i ozbiljnije shvata kad se studira. Nije samo poenta upisati kao kod nas sto se cesto radi a ne zavrsava (motivacija, perspektiva, kriterijumi, mesani su faktori koji na to uticu).

Elem, ovde sirotinja moze da pronadje vladine zajmove i da nesto zavrsi (ne mora da bude to najbolja moguca skola niti cesto cetvorogisnji fakultet, moze i neka visa). A najveci burzuji i ne moraju da studiraju ili idu u Ivy League. A najcesce i studira ta srednja klasa. Zato im postoje public university-eti. Mogu isto tako da se udju u price vezane za stipendije pa da krajnja cifra koja mora da se plati bude manja, da se upise univerzitet u svom gradu i slicno. Kako god, srecno svima bilo. Uvek mozete da dete posaljete u maticu da studira (znam nekoliko takvih slucajeva).

Educational attainment in the United States, Age 25 and Over (2011)
Education Percentage
High school graduate 87.58%
Some college 56.86%
Associate's and/or Bachelor's degree 39.89%
Bachelor's degree 30.44%
Master's degree 7.95%
Doctorate or professional degree 3.00%

Naravno da ne mora uvek top. Problem je sto se to ovde stavlja kao prednost USA u odnosu na EU a to nikako nije nesto sto bi trebalo da je prednost jer ako imas znanje za Stanford ili MIT nije bitno odakle si i gde zivis jer ces vrlo lako isti upisati. Samo neka ljudi bace pogled koliko kosta studiranje tamo pa ce im neke stvari biti jasnije i prestace da sanjare.

Sto se tice ostalih univerziteta i koledza oni daju kvalitet koji je ako ne nizi onda sigurno u rangu vecine drzavnih unvierziteta u zapadnoj i severnoj evropi sa razlikom sto se u EU skolarina ili ne placa ili je smesno mala u odnosu na USA. Recimo Upsala Univerzitet, stariji je od samih USA (osnovan 1477. godine), free je za EU gradjane i rezidente a za ostale je duplo jeftiniji od bilo kog univerziteta u USA slicnog ranga + u vecini postoji i opcija studiranja na engleskom jeziku. Takvih i slicnih univerziteta ima po celoj Evropi tako da ta "prednost" pada u vodu.

Ja bih pre rekla da je apsolutno bolje ovde upisati poslediplomske a ne dodiplomske studije. Dodiplomske su skupe a za poslediplomske se mogu dobiti stipendije, dovoljne za krov nad glavom i hranu na stolu obicno.

A sto se tice posledipomskih studija u Evropi, one ne znace ulazak u tu zemlju, masa njih koje vidim da su pozavrsavali neke master studije u zemljama Evropske Unije su se zaposlili u dobrim firmama ali zavrsili po kojekakvim -stanovima, daleko od Evrope. A kad zavrsis u SAD, ulazis direktno medju njihovo trziste rade i imas sansu da ostanes.

Ista stvar sa doktorima nauka iz zapadne Evrope. Znam masu Nemaca koji su mi rekli da sa svojim Nemackim doktoratom nikad ne bi mogli da nadju nikakav posao profesora predavaca jer su i kod njih sistemi selekcije kao kod nas, izaberu te da ostanes u akademiji, ako zavrsis sa strane i na svoju ruku tesko upadas medju te odabrane. Isti elitisticki princip. Znam dosta doktora nauka iz Zapadne Evrope koji se drndaju po postdokovima u SAD ne bi li negde dobili neko radno mesto: profesorsko ili u industriji. Neki se i zaposle na fakuteltetima ovde. Ovde je svaka pretraga za profesorom otvorena stvar, svi imaju podjednake sanse. Sama priroda posla je jako kompetitivna (tenure track sistem) tako da mnogi i ispadaju usput i non stop postoje novootvorena radna mesta kako za docente tako i za vanredne profesore. Mnogo je fluidnije trziste rada u odnosu na evropske institucije gde cesto vazi sistem zasticenog belog medveda. Naravno i tamo se to polako menja. A uvodjenjem Bolonjske transformacije obrazovanja u Evropi odjednom se pojavljuje ekstremni broj poslediplomskih programa, pogotovu doktorskih studija. A buducnost ce pokazati sta ce biti sa tolikim brojem novih doktora nauka, ima li mesta za sve njih.

Sam
 

Zanima me u koliko budem izvucen,znaci aplikacija koja je na moje ime,a prijavio sam suprugu i 3 djece,da li mogu samo za sebe pokrenuti svu proceduru oko papirplogije i sam otici.

Možeš bez problema, bit je da ste svi prijavljeni (ti, žena, djeca do 21 godine - znači da nitko ne fali u originalnoj prijavi),
a oni ako ne misle ići s tobom to je u redu (njihova odluka u konačnici i ne predstavlja tebi nikakav problem kao glavnom aplikantu na kome se vodi prijava u slučaju da te izvuku).

dulobar,

iskreno se zahvaljujem na ovako brzom i lijepo objasnjenom odgovoru

Samo bih ja na njihovom mestu uzeo vizu pa onda razmisljao. Pogotovo jer deca ne mogu sama da misle za sebe sta im je najbolje.

Koliko sam ja ukapirao za sada, ako odes sam, tek za jedno 5 godina mozes da pokrenes proceduru za porodicu i njihovo dobijanje papira. Jeste da je to veliki trosak u startu, ali mislim da se isplati, jer i ja imam zenu i dvoje dece tako da cemo svi da "begamo" ako nas izvuku. Jedino sto ako mene izvuku, ja cu da odem sam na par meseci a oni ce deci u tom famoznom roku od 6 meseci. Ipak je lakse snaci se sam nego sa dvoje male dece. Ako pak izvuku zenu idemo svi, pa kako nam je sudjeno!

I ja sam planirao ako me izvuku da odletim sam, a zena sa decom da dodje bar dva-tri meseca posle mene.

Brate mili, ako se desi da nas izvuku pokrenucu svoj blog povodom odlaska u USA, a ovaj tvoj citat ima da drzim ispod naslova za vjek i vjekova.

Mi smo krenuli svi zajedno, rizikovali i uspjeli, muž, dvoje male djece i ja. Jedino nam je pas ostao kod kuće, sad ganjamo da i njega dovedemo jer djeca stalno pitaju za njega :;D: i nedostaje nam

Moja iskustva sa zivotom i radom u inostranstvu su zaista minimalna a to minimalno mogu da opisem: 2010 negde u junu mesecu isao sam sa grupom u kojoj sam svirao, na 10 dana turneje u Oslu. (imali zakazanih 7 koncerata-nastupa). Dosta sam ljudi upoznao tamo, sto nasih sto stranaca tj. norvezana mada ih je bilo sa svih strana. Kako ljudi opusteno pricaju, kako imaju blagi osmeh na usnama, kako pricaju o tome gde ce putovati, sta ce kupiti ili na cega ce potrositi pare...APSOLUTNO NIKO NIJE KUKAO! Doduse, soj ljudi sa kojima sam bio su uglavnom umetnici, bilo da su muzicari ili slikari ali i pored toga je bilo sveta koji su u drugim vodama. Npr. jedan poznanik od nekog lika iz ambasade, doteran - rekao bih da radi u nekoj kancelariji je...komunalac! I kao komunalac kaze da ima 4000 eura (citaj cetiri hiljade eura) platu. Ne znam ni da li sad da mu verujem ali su to posle i drugi potvrdili rekavsi kako su to jedne od manjih plata u Oslu! Pa zamislite ljudi onda kakav je osecaj kad ne moras najosnovnije stvari smisljati kako da kupis, kako da platis ili sl. Gde je donja granica bede? I sta je?

@ASSI
Ja bih bio srecan kad bi nas se sto manje pronaslo u ovome sto sam napisao, ali surova realnost je drugacija, i na zalost mnogo je onih koji ce se pronaci, a i mnogo onih kojima je jos i gore. Tako da samo glavu gore i hrabro naprijed. A za blog te drzim za rijec :==D:

Jeste imali kod koga biti ili ste krenuli bez igde ikoga? Malo mi je nezgodno svi cetvoro odmah da dolazimo.
Ako bih isao kod nekoga bilo bi mi jako neprijatno da mu na grbacu stavim nas cetvoro, sa druge strane ako nemas nigde nikoga u USA, vuci decu u puku neizvesnost je po meni totalna ludost kad vec mogu da sacekaju u Srbiji.

Smijesno je pitanje otici ili ne....jer koliko god neki clanovi foruma ubjedjivali u surovu realnost Amerike,i dalje su gore. Ja ne ocekujem Holivudski zivot,vile uz more,duge setnje uz plazu sa radnim vremenom od sest sati provedenih u nekoj udobnoj fotelji otmjenog americkog ureda. Ja ocekujem da posao,kakav god on bio,jer nisam iskompleksiran i spreman sam sve raditi,budem placen pristojno,da mi isplata ne kasni mjesec ili dva,da mi poslodavac ne bjezi od uplate doprinosa,da imam radno vrijeme,a ne da moram zivjeti na poslu,zapostavljajuci porodicu za 250 eura... Zelim osnovno,a toliko znam da mogu gore ostvariti,a ne da doslovno prezivljavam iz mjeseca u mjesec,pitajuci se kako izgurati slijedeci. A to je realnost 90% Balkanaca. Zato,ako mi se pruzi sansa,trcim odavde.

Nećeš ni biti u poziciji da biraš i postavljaš pravila igre oko odlaska sa ili bez porodice. Moli Boga da izvuku bilo koga iz porodice bila to i supruga, jer većina ljudi pa i većina nas sa foruma, nikad i neće dobiti vizu na lutriji. Biće ti možda po principu uzmi ili ostavi koga god izvuku, imao novac ili ne. Ko ima novac i ide, ko nema njega amerikanci i ambasada neće žaliti niti razumjeti njegove želje i mogućnosti.
Mogu ti reći da je dosta ljudi (uglavnom onih sa prvim učešćem) od prošlog Oktobra do Maja bilo aktivno na forumu u euforiji i raznim kalkulacijama kako će i s kim za pocetak, te gdje otici. Kada je došao Maj i vidjeli da to ne ide sve tako ekspres sa dobitkom na izvlačenju povukli su se u mišju rupu i nema ih sad nigdje na forumu. Imaćeš vremena da doneseš odluke oko odlaska. Prvo sačekaj izvlačenje pa pravi detaljnije planove. Do tad uči jezik, prati informacije o mogućim promjenama oko pravila i procedura na lutriji i eventualno skupljaj neki dinar ako imas od čega skupljati.

Nismo imali nikoga u USA, osim jednog prijatelja koji je uvijek bio tu ako bi nam šta zatrebalo ali nismo bili kod njega, ja sam se tome jako protivila jer kao što kažeš ne želim da ikome budem na grbači, bili smo u hotelu prve dvije sedmice dok nismo našli stan, a znam da je ludost ali krenuli smo tako i tako je bilo jer nakon razgovora sa službenicom u ambasadi oko spajanja porodice svega toga nešto nam je bilo sumljivo, ustvari nešto ko dugo se čeka, pa moraju se predati aplikacije, pa ovo pa ono....tako da smo krenuli svi zajedno pa šta bude biće i dobro nam je ne žalimo se

Mozes li nam reci koliko ste placali hotel za vas cetvoro? Koliko treba jednoj porodici sa 4 clana za mesec dana u hotelu?
Da li ste hotel rezervisali i odabrali dok ste bili u Bosni ili ste tamo trazili hotel po dolasku?

Tu smo jos uvek sa istim idejama, samo sad to gledamo sa drugacije tacke gledista nego prosloe godine u ovo vre,e. prosle godine sam mucio muku gde cu za novu godinu, a sada mucim muku sto je Visa bulletin tako spor :)

Inace, kalkulacije uvek postoje, tj to nece ni prestati, mesto je vec odluceno...samo pare jos da kompletiramo i pecat u pasos docekamo :)

Mi smo rezervisali hotel preko interneta nekih 10dana prije dolaska u Houston, tako kad smo sletili na aerodrom znali smo tačno gdje idemo, i gdje ćemo spavati. Hotel nije neki bilo luksuz sa pet zvjezdica, nije ima teretanu, bazene ili spa, ali poslužio je svojoj svrsi, mi smo uzeli apartman sa 2velika kreveta, kuhinjom i terpezarijom (zbog djece da im mogu ujutro doručak napraviti a ne da se spemamo i tražijm fast food da jedemo ) i wc naravno :woohoo:.
Cijene se kreću od $40 pa naviše po noći, istražite malo po internetu motele/hotele u mjestu gdje hoćete da idete, ako nemate kod koga ostati odmah po dolasku u Usa, kao ni mi što nismo imali...ovo je po meni najbolja varijanta. Jer teško je iznajmiti stan preko interneta, ustvari neće vam ga skoro pa niko ni iznajmiti na taj način jer nemate naravno nikakve papire da bi vas proverili. Mi smo bili u hotelu 2sedmice a za to vrijeme smo tražili stan, jako brzo smo dobili i ssn brojeve tako da smo već krajem druge sedmice planirali selidbu u stan.

pozdrav dina
zanima me samo da li ste na intervjuu dali tu adresu motela u kom ste odseli kao kontakt adresu zbog dobijanja dokumenata ssn itd...ili ne?
pitam jer me interesuje kako su vam prihvatili adresu motela u amabsadi pri intervjuu, jer verujem da ima ljudi koji zaista nemaju kod koga da odu za prvo vreme pa bi uradili isto sto i vi, tj iznajmili motel/hotel itd...
sve najbolje

mislim da je vrhunski na svom blogu rekao da je naveo ime hotela, ali pri sletanju a ne u ambasadi. mislim da je tako nesto islo.

da da. Dali smo ime hotela na aerodromu a u ambasadi smo dali adresu kod druga i sasvim razlicit state. Sve je bilo ok. U hotelu nismo uspeli da budemo 15 dana kao vi vec 3 meseca jer niko nije hteo da nam izda stan bez kreditne istorije a pitali smo na jedno 20 mesta.

vi samo navedite ulicu i broj bez imena hotela i sve ce biti ok :)

Svaka 2-3 meseca neki pokolj i masakr u nekom trznom centru ili skoli. Kuda to vodi da li zaista otici?! Ako ce u buducnosti skole i radnje biti ogradjene zidovima do neba koje ce cuvati naoruzani robokapi kakav je to zivot?! Ako se ovo nastavi imigrante sa decom ce samo beda terati u Ameriku.

Ja samo da podsetim kao utesnu stvar da je USA = 50 drzava. Ne jedna. Nije mi naravno drago to sto se desava ali treba gledati desavanja u odnosu na povrsinu i broj stanovnika...Pa kad vec dobijes "bingo" i odes za USA, nece te strefiti valjda "crni bingo" da se zadesis na tako velikom prostoru bas tamo gde bude neko sranje.

i ne samo to treba porediti US sa celom EU pa kad pogledas sta se sve desava u celoj EU = isto ili gore nego u US. Jednostavno ljudi su takvi, razliciti ima raznih slucajeva i to je to. Sta da se radi.

Brate, malo preterujes. Sranja ima svuda, samo su tamo najbolje medijski ispracena.

gun
 

Imaju jako gadan zakon o naoružavanju, drugi amandman, može svako da kupi oružje uz minimum papirologije.

Nije ni Srbija daleko od US. :)
http://en.wikipedia.org/wiki/Number_...ita_by_country


Uglavnom od kako je uveden zakon da svako moze da nosi oruzije crime rate se visestruko smanjio ali su se onda pojavili ovakvi ludaci.

Problem je sto se u americkom drustvu polako sve komercijalizuje pa i sam ljudski zivot. Nije samo veliko prostranstvo problem vezan za masakre u Americi.
Rusija, Kina pa i cela Evropa su velika prostranstva koja se mogu podeliti na 50 drzava ali osim Brejvika u Norveskoj ja nisam cuo ni za jedan pokolj sa tolikim brojem zrtava. Celo americko drustvo treba da se zapita kuda vodi komercijalizacija svega pa i samog ljudskog zivota u koju se sve dublje tone. Ovakva Amerika zna dobro da komercijalizuje i unovci sve pocevsi od ratova, smakova sveta do maskra. Majstori su za marketing i komercijalu u svrhu profita. Mislim da to ne vodi stabilnosti njenih gradjana nego u vece bezbednosne probleme, a vreme ce pokazati da li sam u pravu.

I na Balkanu vlada trend da svaki balavac ima pistolj koji upotrijebi svako malo,tako da nema neke razlike. Istina je da si u fizickom smislu ovdje mozda bezbjedniji jer nema madovnih pokolja niti serijskih ubica,ali imamo sadiste i mazozohiste politicare,tihe ubice,koje namjernim gusenjem svakog pozitivnog koraka te dovodjenja drzave i ljudi na prag i dno siromastva ,tjeraju ljude na bijeg odavde i ruse im onaj posjednji prag obraza i dostojanstva.... Tamo toga nema,tako kad sve saberes opet si u Usa u plusu... Ako nista zbog mogucnossti izbora a ne osudjenosti na jednu te idtu vlast korumpiranu i zainteresiranu samo ta kradju naroda i onoga sto mu pripada. Zivjela USA

Evo moje iskustvo da podelim ovde, mnogo lep naslov OTICI ILI NE?
I ja cu vam ispricati moj slucaj onako iz dushe...
Ja nisam dobio GC preko lutrije ja sam dobio preko roditelja jos davne 1979 imao sam 4 godina ovde sam isao u skolu 4 godine a onda moj resili da se vrate 80-te su bile majka u Jugi moj otac je zaradjivao sam vise od mojih babe i dede ovde u US. Ali posle se to iskundacilo sto bi reko Radasin i moji se ponovo vrate u Ameriku ali ja nisam hteo,nije da nisam voleo Ameriku ja sam ovde proveo dobar deo detinjstva,cak kad smo se vratili 84-te ja sam zaboravio Srpski jezik,bilo mi je tesko da se uklopim posle tamo u skoli ,kao sto mi je bilo tesko i ovde u predskolsko.Secam se eto posle 30 godina prvi dan skole u US bilo je to na foster i ashland Trumbull school za ljude koje znaju gde je to ,uveo me otac i sad oni me pitaju kako se zovem ja kazem Dragan sa akcentom na R ali oni ga izgovaraju Dragen bez tvrdo akcentovano R a ja placem suza suzu stize sto nemogu moje ime da izgovore tacno ali eto i dan danas sam Dragen ili Dragon.
Ali posle povratka i tog detinjstva tamo koje nije ni slicno ovom ovde,nije mi padalo na pameti da se vracam u Ameriku pogotovu posle ono Dragen.
Ali stvari se menjaju kod nas postaje sve teze ozenio sam se ,dobili smo dete i dosli su problemi svakog dana.Ja sam radio kod nas sve ali bukvoalno sve lakse bih nabrojao sta nisam radio I NISTA.Nisam zalio za Amerikom hteo sam kod nas da radimo ja i Supruga mucili se na sve moguce nacine,postene naravno I NISTA.Secam se da mi je bila zelja da kupim LCD 32 inch Toshiba bio u metrou 500$ ja sam stedeo 3 meseca da kupim taj tv naravno mogu da kazem od usta sam odbijao ali voleo sam taj tv.Secam se momenata kad smo u frizideru imali jedno pakovanje virsli i nista vise,bili smo na ledjima tasta i taste ma kolko smo radili.Znate kako je mladi ste volite dobar TV,volite dobar mobtel,volite da izadjete a za sve to treba $$$.Moji iako su bili u US u tom periodu nisu nas nesto finansirali mozda posalju 500$ jednom u 3 meseca sve u svemu mucili se da opstanemo tamo i ja vise nisam imao nikakvo resenje osim da bezim otuda.
Verovao sam da nam Milosevic upropastio zivote bio sam za promene ucestvovao sam u demonstracijama bio sam 5 oktobra u Beogradu i skinuli ga napokon ,kako smo njega skinuli postavili smo drugog Milosevica samo ovaj drugi je bio Milosevic x 10 .Posle smo samo gledali ,nadali i cekali to bolje vreme ali to vreme nikako da dodje i nikad nije ni doslo,bar meni.Ja sam morao da se spakujem sa zenom i detetom i da idemo trbuhom za kruhom,moji roditelji nisu bilo za to da mi dodjemo ovde jer im je trebao neko da bude dezurni kuci tako da od njih nisam imao nikakvu pomoc.
Kupili smo karte i dosli da vidimo kako je ,dosli smo kod mojih babe i dede i od njih nisam imao nikakvu pomoc ali hvala im i za onu jednu sobu jer bi uprotivnom bilo jos teze.Oni nemaju osecanja prema meni kao unuku a prema mojoj zeni i da ne pricam ja sam se od njih odaljio oni su tamo slabo dolazili i kad dodju dodju na kratko 3-4 nedelje i vracaju se, tako da jednom reciju smo se odrodili to se dalo i videti i osetiti ,ali opet ponavljam hvala im za prijem pa ma kakav bio.
Oni su u neku ruku hteli da mi pomognu za moj ostanak i oporavak moje GC i za to su mi platili 370$ .Kad smo dosli ovde bilo je tesko teze nego tamo nismo imali para mada smo se na to nekako i navikli sto kaze pare nam nisu problem jer ih nemamo:grin: secam se otisli smo na Red wood drive kod nase crkve ljudi koji su ovde znaju gde je to, bio je serb fest, sa babom i dedom naravno oni su kupili 2lbs jagnjetine to vam je 900grama ko nezna za nas petoro ,zena nije pojela ni jedno parce ja sam jedno i sin jedno parce oni su pojeli ostatak,imao sam u dzepu 4 dolara kupio sam 2 kafe za mene i zenu 2$ i detetu sam kupio parce pite sa jabukama.
Tu smo bili do uvecer i otisli kuci mrtvi gladni.Mozda bude nekom smesno nekom tuzno ja kao sto sam rekao ispricacu vam iz dushe moju muku,. samo sto cu vam ovde ispricati 3% jer da ne duzim mnogo i sam nevolim da citam duge postove.Tada sam sebi rekao i zakleo se da nikad vise necu da trpim gladan i porodica da mi trpi gladna snacicemo se kako znamo i umemo.
Ugledali smo thrift store (mnogo ljudi ne ulaze u ovim prodavnicama jer su to sekend hend shopovi sto se kaze kod nas) ali mi smo morali.Ljudi ovde imaju mnogo para i ne kapiraju te kako i zasto moras da ides u tim prodavnicama ali nema to veze ovo je USA slobodna zemlja moze sta ko hoce,ja sam otisao u toj prodavnici i razgledao sta ima,ovako kupio sam 2 para NIKE shox plave i crne i jedan ruter sve to za 12$ koje sam uzeo od deteta.
Registrovali Ebay i paypal i postavili to sto sam kupio cekali smo 5 dana i pala je prva lova patike su prodate jedne za 32$ druge mislim da za 28$ i ruter za 25$ nasoj sreci nije bilo kraja.
Moram da napomenem koga ja sve ovde imam,ovako...Otac,Majka,Baba,Deda,babina 2 brata rodjena sa zenama,2 strica,2 strinke 3 brata od striceva 2 sestre od striceva (svi odrasli ljudi) 2 kuma,2 kume,3 kumceta a njihove rodjake i prijatelje da i ne nabrajam.
Niko od ovih ljudi meni nije pomogao da nadjem posao pomogla mi je zena iz bosne i nasla mi posao na aerodromu.
Zaboravio sam reci da sam dobio u medju vremenu GC onu iz 1979 tako da mi je to pomoglo da napravim zeni i detetu ostanak posto sam ja polozio drzavljanstvo odmah.
Taj posao mi je bio placen 10$ po satu lova do krova:1081:
Poceli smo da trazimo stan suprugu sam uposlio da juri po sekend hend prodavnicama a ja sam radio na aerodromu radili smo ebay punom parom,dosli smo do momenta da ebay moze da plati rentu za stan od 800$.
Isli smo po okolini setali i nasli jednosoban stan nismo ni sanjali da su vlasnici nasi ljudi iz Srbije ovde igra sreca veliku ulogu jer su nam ovi ljudi pomogli kao da su nam roditelji oni nemaju dece.
Posle godinu dana od nase nule kupili smo auto 2 godine star sa 13000 milja za 12000$ od ljudi koji nam rentaju stan dali smo im 4000 ostalo smo isplatili po 1000$ mesecno auto isplacen,kupili smo jos jedan za mene toyota 2007 konacno sam dobio kredit ,imam jos malo i taj smo isplatili.
I evo posle skoro 4 konstatnih godina ovde isplivali smo.
Supruga radi ima ebay store radi trgovinu sa neki kompanijama ja sam presao u vozace svakog dana smo kuci dete u skoli 4 razred ima sve A.
Nismo neki milioneri ali smo skromna porodica ne zali niko za nista.Naravno ja sto sam zalio za tv ovde sam kupio 60inch sharp :;D:
Mogu da kazem ovako,moj zivot tamo i ovde nije isti ipak sam ovde nesto stekao od nule tamo nisam uspeo uvek sam bio na nuli.Za nepune 4 godine 2 auta ,2 laptopa, desktop,ipad,tv 60inch,tv 40inch,xbox 360,igrice da ne nabrajam jedno 60 odprilike,canon dslr kamera naravno kupio sam pre 3-4 dana lens platio 450$ zena htela u top da me stavi ali rekli smo da necemo da patimo za nista:naughty: i da ne nabrajam dalje ,shtedimo para za ucesce za kucu koju planiramo kupiti u 2013 .
Sve u svemu zadovoljni smo do sad hvala Bogu .
Otici ili ne ? Kako se ko snasao ja sam morao ....ako neko ima dobar posao nebih mu preporucio jer i dalje mislim da zivot "ZIVOT" kod nas i ovde nemoze da se poredi ,ovde cvece ne mirise u pravom smislu te reci ,jednostavno nema tah duh kao sto ima kod nas.
Ovo vam je moj zivot u kratkim crtama ...zadovoljan sam ali zadovoljniji bih bio da ovako mogu da zivim kod nas.
I naravno kad idem na Red wood drive kod crkve na serb fest kupujem 1,5kg jagnjetine i 1,5kg prasetine :;D:

Svaka ti cast na iskrenosti. Tvoj post sam procitao bez daha. Vidim da si se stvarno namucio, kao i svi mi, neko manje neko vise. Neznam sta bi bio da si ostao ovde i da li bi mogao da kupis sve to i da zivis nekim normalnim zivotom da si ostao ovde da radis. U Srbiji je situacija svakim danom sve teza i gora. Zvanican podatak je da 30,000 ljudi godisnje napusti zemlju, a zamisli koliko je nezvanicno. Ja sam zaposljen, zena ne radi vec 3 godine i pitanje je kada ce da radi.Trazi se od 3-5 hilj evra da bi je zaposlili ali ti niko ne garantuje za koje vreme, jer moze se sutra promeniti vlast i pedala.Stekli smo stan na kredit , dva automobila i skromno zivimo. Nismo neki koji bi se razbacivali. Cerka je rasla vise uz zenu nego uz mene jer sam ja bio veliki patriota i po prirodi posla branio SFRJ i ratovao od Hr, BiH do Kosova. Sta sam sve preziveo da ti ne pricam. Dete mi je poraslo,ide u srednju skolu i pita me jednog dana sta ce i koji fakultet da upise kad zavrsi skolu kad i mama koja je zavrsila ekonomski fakultet nema posla. Da li mi treba fakultet da radim u trafici ili u nekom marketu za 180 evra. Nisam imao odgovor.
Otici ili ne za mene nije dilema. Otici odmah i sto dalje odavde jer ovde nema zivota, bez obzira sto cvece mirise, dzepovi su ti prazni. Jos nisam cuo da je neko iz Amerike dosao u Srbiju da zaradi i nesto stekne od svog rada. U ostalom ceo svet se seli ka Americi i bogatiji i siromasniji od nas a mali broj se odatle vraca nazad jer je to ipak zemlja koje je uredjena i u kojoj se postuje red rad i zakon. Toga ovde nema niti ce ga biti jer su problemi suvise veliki a koreni prilicno duboki. Bez obzira Srbija je samo gola zemlja,obicna livada....
Ja sam evo vec drugi put aplicirao za GC i boga molim svako jutro da mi se taj san ostvari i napustim zemlju kojoj sam dao mnogo a nisam dobio nista. Idem, ako bog da, u zemlju gde cemo raditi i ja i moja supruga bez obzira na struku, a dete se skolovati na nekom normalnom fakultetu i posle toga naci normalan posao. Mi u stvari zelimo samo normalan zivot kao i svi ljudi ovog sveta.
Mogao bih ti mnogo o zivotu u Srbiji mnogo pisati i sa tobom polemisati oko toga,ali ako bog da da dobijem GC i dodjem u Chicago to cemo uz 3kg jagnjetine i 3 kg prasetine i neko dobro vino da razmotrimo.
Do tada veliki pozdrav

Vele iskoristiću tvoj odgovor za moj ;)

chicagopn hvala na iskrenosti, to se ceni! Samo napred i sve najbolje...

I posle ovoga poverujte da nece biti novih pokolja i tragedija kao nigde u svetu?!


САД: Незапамћена помама за оружјем

Продаја оружја у САД неочекивано је повећана после недавног масакра у основној школи у Конектикату, тако да се и највећи светски добављач муниције једва бори са потражњом.
Компанија “Браунелс” се извинила муштеријама, јер је у “последња три дана забележена незапамћена потражња за оквирима за полуаутоматску пушку АР-15”.
Ову пушку користио је и убица из Ауроре, као и Адам Ланца који је починио масакр у Њутауну.
Компанија наводи да је за 72 часа продала трогодишњу залиху оквира и да зато сви “раде као луди како би одговорили на све поруџбине”.
Како пише утицајни “Хафингтон пост”, потражња за оружјем у САД расте из дана у дан, а 24 часа након масакра у школи “Сенди Хук” продавнице оружја у Њутауну су имале рекордну продају.
Иначе, 2012. година је била рекордна по продаји оружја у САД и пре трагедије у Њутауну.

Samo je pitanje dana kada ce opet da dodje do puskaranja... Zalosno ali istinito...

U CHGO nosenje oruzja nije dozvoljeno, dok je dole po republikansom jugu to kao mobilni telefon. Kad uzmem u obzir kakvih mentalnih sklopova sve ima, zapitam se kako ovih incidenata nema cesce...

Mene ako izvuku imao bih kod koga otici u Atlantu za pocetak, ali me strah ici na jug bas zbog bezbednosti. Ratovi koje vodi Amerika, nasilne igrice kao svakodnevica medju mladima, razni bolesni umovi kao proizvod komercijalizacije svega i svacega... I sta se moze ocekivati osim novih pokolja i upotrebe oruzja medju mladim narastajima?! Nisam ovde da kritikujem sistem u koji jos nisam ni stigao nego bih voleo da se nesto promeni po pitanju bezbednosti u SAD. Ubijaju me u pojam i sputavaju ovakve stvari kad razmisljam o eventualnom dobitku na lutriji i odlasku u Ameriku.

Nigde nije idealno, pa ni ovde...

Mada dosta stvari se popravlja, koliko god USA bila komercijalizovana, postoji gomila zakona koja te stiti kao individuu...

Konkretno, izbegavanje moguceg susreta sa oruzjem je moguce. Jednostavno ne kreces se u sredinama koje imaju lose statistike. Gde god da planiras da se preselis, proucis prvo te brojke, vidis sta je okolo sigurno, sta nije i onda polako krenes da organizujes zivot... Atlanta, GA jeste republikansko tlo, ima oruzja, ali zato se drzis po belackim delovima i bice ti ok. Znam da je skuplje kad si u "fancy" kraju, al' sve ima svoju cenu (da nije skupo i struktura komsija bi ti bila mnoogo drugacija) :)

Zamislite da je ta sloboda kupovine oruzja u Srbiji na sta bi nam zemlja licila. Somalija, Banglades ili sta vec. Ne verujem da ima Srbina koji nema neko oruzje legalno ili ilegalno u posedu, pa cak i vise komada. Ja ih imam legalno 4 ali na njih i ne obracam paznju osim kada mi zatrebaju za lov, streljanu i sl. Drugo je to sto USA ima 50 drzava i svaka ima svoje zakone. Ja pre mislim da je sistem bezbednosti popustio kod njih pa vise obracaju paznju na spoljasnje neprijatelje i ekonomsku situaciju a manje na bezbednost gradjana. Recite mi drzavu koja ima toliko nacija i da je u njoj raj i blagostanje. Uostalom Brejvik nije bio amerikanac pa je ubio 80 ljudi.
-Budale se ne seju one same nicu, kaze stara narodna poslovica