Prvi intervju - prvi posao :)


Juče sam imala prvi intervju i dobila sam posao :):):). Plata nije neka, ali je zato full time i uključeni su svi standardni benefiti. Počinjem sa obukom za 10 dana i jedva čekam.

Moja potraga za poslom nije bila naročito intezivna. Do sad sam poslala oko 10-tak rezimea i odmah je upalilo. Inače, moj suprug je počeo da radi 17-tog dana od dolaska, tako da se nadam da ćemo vrlo brzo zarađivati dovoljno da možemo da počnemo da pokrivamo troškove i da nam ostane dovoljno za život.

Za ovih mesec i po od kako smo ovde, naš život se preokrenuo za 360 stepeni i to ne mislim na činjenicu da sad živimo u potpuno drugačijoj zemlji, već mnogo smo veseliji, imamo gomilu planova, vreme koje imamo provodimo daleko je kvalitetnije. Zauzeti smo po čitav dan ali nema stresa, nema nervoze... Da smo bogdo došli ranije, gde bi nam sad kraj bio.

E sad jedan post o našim ljudima u Seattle-u.

U Seattle-u živi oko 400 naših porodica. Nema puno novih imigranata, već je većina ovde došla pre 20-30 godina. Novodošli imigranti su ovde skoro isključivo preko radne vize, studija i GC. Oni koji su došli preko radne vize su skoro svi u Microsoft-u, tako da ko misli da ima potrebne kvalifikacije neka proba da aplicira za posao. Oni su jedna od retkih firmi koja vrlo rado zapošljava strance i spremni su da urade sve što treba kako bi njihovi zaposleni dobili radne vize što pre. Sa mojim suprugom na ESL časove ide jedan kazahstanac koji skoro ne zna reč engleskog, ali zato radi u Microsoft-u. I to radi već skoro godinu dana i više mu je glupo da ne može da se sporazumeva sa ljudima, pa je odlučio da krene na časove.

Druga grupa naših ljudi radi u Boeing-u. Plate su malo niže ali su zato benefiti bolji nego u većini ostalih firmi. Nisam čula da su oni zapošljavali strance tako da ne znam da li su radi da podrže proces izdavanja radne vize.

Uglavnom, tako se ljudi i druže ovde i koliko sam shvatila, jedna grupa je skoncetrisana oko Microsoft-a, druga oko Boeing-a a dobra većina odlazi redovnu u crkvu. U crkvi se redovno organizuju razna dešavanja. Prošlog vikenda se okretalo prase i jagnje, a jedan drugar je doneo gitaru tako da je bilo fenomenalno. U novembru se organizuje jesenja zabava, koliko sam čula dolazi jedan KUD, biće hrane i pića, muzike.... Dalje, slavi se redom, njihov Christmas, pa Nova Godina, pa Božić, pa pravoslavna Nova Godina. Inače zabava za Novu Godinu se organizuje u Microsoft-u i svi kažu da to bude jedna od boljih zabava tokom godine. Dalje više nisam ni pitala, treba i ovo ispratiti.

Da li zato što nas je malo ili iz ko zna kog razloga, svi su presrećni da mogu da pomognu. Ovakvo gostoprimstvo nisam mogla ni u snu da zamislim, niti da će nas tako lepo prihvatiti. Za ovo kratko vreme koliko smo ovde stekli smo skoro više prijatelja nego što smo imali u Beogradu. Nama je već pun planner za sledeća dva vikenda, koga da posetimo, ko će nama doći, gde da idemo... Danas smo u jednoj velikoj prodavnici upoznali još neke naše ljude. Čuli da pričamo na našem jeziku, prišli, predstavili se, otišli svi zajedno na kafu i pozvali nas sutra da ih posetimo.

Da ne bude zabune, ne druže se Srbi samo sa Srbima, već i sa svima ostalima. Svi oni imaju gomilu prijatelja Amerikanaca sa kojima se rodovno vidjaju, odlaze na njihove proslave, oni dolaze na naše. Inače su Amerikanci jako prijatni, uvek, ali uvek nasmejani, vrlo predusretljivi. Pre neki dan, kada sam išla na intervju, zaustavila sam jednog Amerikanca na parkingu, koji je krenuo kući sa posla, da ga pitam gde se tačno nalazi firma u koju sam krenula. On nije bio siguran, ali se vratio do zgrade samnom (bilo je da se pešači oko 400m), pitao ljude po zgradi na kom spratu je ta firma, ušao u lift samnom, odveo me do tog sprata, pretražio čitav sprat i kada je bio siguran da smo našli firmu, poželeo sreću i pitao da li treba da me sačeka ili mogu dalje sama. NEVEROVATNO!!!

Ja se ponekad plašim da me neko ne uštine i da se probudim u našem malom stanu u Zemunu. Iskreno se nadam da se nećemo usput razočarati i da moji postovi ne počnu da liče na dnevnik onog iseljenika u Kanadu.

I opet završavam, da smo bodgo došli ranije...

I pošto više ne moram da šaljem aplikacije, imam vremena za još jedan post, ovaj put o samom gradu.

Seattle je smešten između Puget Sound, zaliva Tihog okeana na zapadu i jezera Washington na istoku. Sam grad nije tipičan američki i amerikanci kažu da se prilično razlikuje od ostatka Amerike. Kažu takođe da kad neko poželi promenu u životu, preseli se u Seattle. Jako se ponose Pike Marketom, koji malo podseća na naše pijace. Na početku ove ulice se nalazi jako veliki broj štandova gde se prodaju razni umetnički predmeti, ručno rađena odeća, umetničke slike, organska hrana, štandovi sa medom i proizvodima od meda, muzički instrumenti.... Tu su i štandovi sa cvećem koji izgledaju prelepo. Dalje se prodaje riba u ribarnicama i prodavci imaju neku foru da se dobacuju sa ribom. To je jako velika atrakcija i ljudi odlaze samo da uživaju u toj opuštenoj i veseloj atmosferi. Ulice oko Pike Marketa mene lično podsećaju na ulice Soluna. Svuda su male radnjice, male kafanice, sa po nekoliko stolova napolju.. Imaju neke jako zanimljive drvene tramvaje, u koje možeš da uletiš ili izletiš i dok je tramvaj u pokretu.

Stanovi su jako skupi, za 1400 se može naći samo neka dvosobna rupetina.

Stopa nezaposlenosti je jako mala, i na ekonomiju najviše utiče nekoliko kompanija. To su Microsoft, Boeing, Amazon, Starbucks, Nordstrom, Costco (uh na ovu kompaniju moram kasnije da se vratim). Kažu da ekonomiju Seattla drže stare industrijske kompanije i nove Internet and technology kompanije. Plate u Microsoftu i Amazonu neretko dostižu i cifre od preko 100k, tako da ko se ovde zaposli - blago njemu :wacko:.

Sam grad je okružen planinama, tako da kada zazimi do najbližeg skijališta treba najviše 45 minuta. Priroda je prelepa, ima jako puno šuma, planine u pozadini daju neki poseban šarm. Takođe na svako mali ima neko jezero oko kojeg ljudi šetaju, voze biciklo, kanue, trče, ili se samo izvrnu na travicu i uživaju.

Na severu Seattle-a se nalaze predgrađa Shoreline, Lynwood, Bothell, Kenmore, Everett. Ovi delovi su poznati kao odlična mesta za život. Takođe, školski NorhtShore district je odličan i škole su jako dobre. Sva ova mesta egzistiraju kao odvojeni gradići sa svojom upravom i svojim malim centrima oko kojih se protežu predivne ulice sa jako puno zelenila, rečicama, gomilom jezera, i onim prelepim američkim kućama. Jako se vodi računa o čistoći, i održavanju. Mene je začudilo što retko ko zaključava kuću danju, a i gomila apartmanskih naselja gde terase stanova koji se nalaze u prizemlju nisu ograđene, i svi na tim terasama drže one lepe baštenske garniture, roštilj, cveće... To je bukvalno na izvolite, šetaš se ulicom a na tri metra je nečija terasa i svi to opušteno drže bez straha da će neko ukrasti ili ući kroz terasu.

Na istoku se nalzae još lepša i skupla suburbs, od kojih ću sad pomenuti samo Kirkland i Bellevue. Kirkland se nalazi na obali jezera Washington i ima prelep pogled na Seattle. Grad izleda kao letovalište sa jako puno kuća na vodi, restoranima, kafanicama, raznim radnjama. Skup je ko sam djavo. Bellevue izgleda kao u science fiction filmovima.

Jug Seattla još nismo videli, a ljudi kažu da nemamo ni šta da vidimo. To se računa kao lošiji deo grada, gde su stanovi jeftiniji i gde ima dosta siromašnih i ružnih delova grada.

Klima u Seattle je nešto posebno. Svi kažu kišno je a niko se ne žali, čak smo čuli nekoliko komentara kako je dosta više ovog sunca i da jedva čekaju da počne da pada. Kiša ne pada u pljuskovima već, kako kažu, oblaci se navuku, rominja i tako do maja. U jednom trenutku postane depresivno i svi jedva čekaju sunce i sve tako. Zime nisu hladne, i opet kako kažu, zima je već stigla i da će nam ovako biti do kraja, videćemo. Klima je vrlo specifična i to zbog okeana i planina na zapadu. Planine zaustavljaju svu vlažnost i zato ima toliko kiše. Posle planina, leti prži sunce i bukvalno sve izgori a zimi temperature jako nisko padaju i ima puno snega. Neverovatno je što se sve to dešava u stotinjak kilometara. Kao kad bi Beograd i Novi Sad imali potpuno različitu klimu.

Kao što sam već pomenula (nekoliko puta) ljudi su vrlo prijateljski raspoloženi i ništa od Seattle freeze. Oni čak nisu ni čuli za taj izraz. Jako im je bitno da žive zdravim životom, da vežbaju, da se hrane zdravo. Svima im je jako bitna ekologija i mnogi su volonterski angažovani. Nema skoro uopšte nagojenih ljudi (joj, čega sam se ja nagledala u Torontu - nije da omalovažavam ali moj mozak ne može da shvati da to neko sebi uradi)


Eto dosta za večeras, ko šta ima da pita, neka izvoli.

Neka me neko zaustavi molim vas :blink:

Pre nekoliko dana smo bili u jednoj radnji na nekoj njihovoj rasprodaji i ja sam za 100 dolara pazarila sledeće: jednu jaknu jesenju za muža, jedne čizmice za stariju ćerku, 5 dukserica za muža (od kojih su neke markirane), 5 majica-tunika za mene, jedan vozić sa šinama igračka za sina od prijatelja - fenomenalan, nekoliko sitnica za kuhinju, tastaturu, kostim za stariju ćerku za Noć Veštica, policu za obuću i valjda je to sve.NEVEROVATNO.

Hrana je malo skuplja ali je odlična. Još uvek ne mogu da se naviknem na one njihove kombinacije slatko - slano. U stvari u sve stavljaju šećer. Kupila sam, jednom, šunku i kad smo je probali - slatka. I tek onda sam obratila pažnju na etiketu, šunka sa medom. Voće i povrće je odličnog kvaliteta, i mislim da sam ovde jela najbolje paprike u životu. Nisu ukusne, već preukusne. Debele, sočne mmmmm. Ima puno i morske ribe, u stvari okeanske :), i svih onih preukusnih plodova okeana, školjke, krabe, losos... Uh losos, naši ljudi ovde često idu na pecanje i to love neke ogromne losose njam, njam. Rekla sam mužu da kupi štap i čizme i sa njima :)

Takve postove volim. Kao da sam tamo. Bas mi je drago zbog vas. Uzivajte i nastavite sa lepim, detaljnim i korisnim postovima. Veliki pozz.:bravo:

Bas lepo kad neko ode i u prvih mesec, dva se ovako lepo uklopi u novu sredinu. Ne mozes nista lepse da pozelis :)
Nadam se da ce vam u zivotu ici sve bolje, ako ne moze bolje onda bar isto tako.
Uzivajte!

@ Zvercica


Baš mi je drago da su vam utisci tako dobri I pozitivni! Sve najbolje vam želim!

Reci mi samo šta ste po zanimanju ti I muž? On je iz IT sektora ako dobro kapiram?

E ovdje si me nasmijala do suza...:grin::grin:

Ali opet me iznova oduševljavaš pozitivnim stavom i ovakvim postovima. Sve čestitke za prvi posao, bitno da se stvari kotrljaju i da stičeš American experience. "From small beginnings come great things"... jel'da :) :)

I mene su odusevile ove jednostavne price. Nemojte samo zaboraviti da su cini mi se sa 20 hiljada ovi ljudi otisli. U tom slucaju je novac presudan za mnoge stvari i dobar start.

Slazem se da treba poneti love. ipak kada sam citao one pvre postove kad deca placu, oni u praznom stanu nije mi bilo svejedno a kamoli njima. Svaka cast i napred, dajete i nama dodatnu energiju.

Mi smo u stvari došli sa 25k i potrošili smo malo više od pola. Ne zaboravite da smo samo auto platili 5200, dve kirije po 1100 a tu su odmah bili i razni depoziti, za stan 1100, u banci 600, PUD (kao naša elektrodistribucija) 160, kablovska 150. To je 9400, i ostatak je otišao na nameštaj, garderobu hranu i ostale sitnice. Ali istina je i da mi nismo imali kod koga da dodjemo, tako da smo odmah morali da iznajmimo stan, kupimo nameštaj, platimo depozit za struju, uvedemo kablovsku, kupimo sve one sitnice za kupatilo, sve za kuhinju (pod "sve" mislim samo na osnovno, jeftini komplet šerpi, jeftini komplet tanjira...)hranu (to je mnogo više hrane, nego uobičajena kupovina - pogotovo kad su tu deca)... itd...

Iznos koji je potrebne za početak zavisi u stvari od toga da li idete kod nekog ili odmah ulazite u svoj stan i da li idete sa decom ili bez. I to bih ovako postavila:

- Bračni par sa ili bez dece - ide kod nekog: pošto vam ne treba novac za osnovne stvari, trebaće vam za auto, mobilne telefone (mislim na paket, sam aparat ste verovatno već doneli) i vozačke. Ja ne vidim za šta bi vam još trebalo. Dakle kad stignete, fino se udobno smestite kod prijatelja, porodice, uzmete neki od tarifnih paketa, kupite auto, aplicirate za SSN i izvadite vozačke dozvole. Dalje tražite posao i sopstveni stan u međuvremenu. Kada iznajmite stan kreću troškovi, tako da ako je pre nego nadjete posao bude onako kako sam napisala, ali ako imate tu mogućnost da vas neko primi, verovatno možete da sačekate nekoliko paycheck-ova pa onda da se osamostalite.


Da li idete sa decom - kod nekog ili odmah u svoj stan: troškovi za decu su odmah visoki, tu je hrana, sitnice koje vam trebaju za njih u kuhinji i kupatilu, posteljina, peškiri. To su sve stvari na koje možete da potrošite stvarno minimalno dok ne počnete da zarađujete, ali kada su deca tu, oni ne razumeju da ste došli u novu zemlju i da krećete od početka. U stvari moja starija kćerka razume, ali mladja ne. Ona traži supu za ručak i ne interesuje je i ja ne želim da je vodim u Mac, tako da treba dosta para. šta je vašoj deci potrebno znate sami najbolje, tako da ovde ne možemo generalizovati već to morate sami izračunati.

Bračni par sa ili bez dece - ide odmah u svoj stan; e onda vam trebaju ove pare koje sam navela, s tim što se naravno ne morate pružiti 5200 za auto kao moj dragi, već to može i daleko niže.

Još jedna stvar, mi se nismo ni u jednom trenutku rasipali. Nismo se razbacivali i kupujemo samo neophodne stvari, tako da se nakupi tu dosta.

Ne slazem se sa razmisljanjem da ako se ide kod nekog da treba novac samo za auto i mobilni telefon?! Taj neko moze da bude i familija i prijatelj ali moze da ti pomogne recimo samo da ne placas spavanje. Ne moze taj neko da ti hrani 4 clana porodice, trazi posao za tebe i pozajmi sve od peskira do tanjira, i to sve mozda u malom prostoru. To je sirok pojam "boraviti kod nekoga u startu". U svakom slucaju hvala ti na detaljnom i iscrpnom pisanju.

Zvercice, hvala na ovim detaljnim i lepim opisima. :)

Vi ste, pronalaskom poslova, prebrinuli najvecu brigu, sad samo napred. Srecno!

Hvala na komentaru, mada mislim da bi daleko korisnije bilo da si napisao šta je to što bi trebalo bračnom paru sa ili bez dece u slučaju da idu kod nekoga. Meni je logično da kada odeš kod nekoga da koristiš njihovu kuhinju, kupatilo, dnevnu sobu... Takođe, verovatno ćeš poneti svoj lap top, a ljudi kod kojih si će imati wi fi, i to je sve što ti treba za pronalaženje posla... Sad ko će da plaća hranu to je stvar dogovora... Ne znam možda grešim, ali svkako je dobrodošao bilo kakav konstruktivan komentar.

Id у сијетлу...
 

морам ово да питам, да разјаснимо да ли је у питању истина или празне приче.
чуо сам да се у сијетлу другачије вади id, тј. да се поднесе захтев и да id стиже на адресу коју наведете. нису потребни докази да ли станујете на тој адреси и као не тражи се да имате важећу визу, али је ваљда потребан ssn.
па се сходно томе развио и бизнис изнајмљивања адреса, тј. неко ко не живи у сијетлу, а потребна му је адреса на којој ће стићи id, ономе ко му "позајми" адресу плаћа одређену накнаду. истина или празна прича?

Tebi, a i svima se zahvaljujem na lepim željama. Moj suprug je električar i skoro odmah je počeo da radi kod jednog našeg čoveka. On će za prvo vreme biti apprentice dok ne skupi dovoljan broj sati. Treba mu 4000 - to je oko 2 godine ili 2000 ako mu priznaju iskustvo iz Srbije. Kada odradi te sate, onda polaže test za majstora i dobija licencu. Jednom kada dobije licencu, može da radi sam. Inače su električari jako traženi i imaju jako lepe plate, tako da to nam je to cilj za njega.

Ja sam se bavila marketingom, tj business development, tako da bih volela da nastavim nešto slično da radim. Posao koji sam dobila je rad u Call Centru i nije baš moj posao snova ali je za početak sasvim u redu, videćemo kako će ići dalje.

Joj nemam pojma, nisam ništa slično čula. Ono što mogu da ti kažem je da kada smo aplicirali za vozačku dozvolu tražili su pasoš i vozačku iz Srbije. Sad da li su gledali kakvu smo vizu dobili, nisam sigurna.

Međutim, kada malo bolje razmislim, kod naših prijatelja je dolazila jedna devojka iz Čikaga, koja je inače nelegalno ovde, da izvadi vozačku. Nisam ulazila u detalje, ali moguće je da je onda tačno to što pričaš. Ja ću se sutra videti sa tim prijateljima i pitaću ih kako je onda izvadila ID, pa postujem odgovor.

Изгледа да има неке истине. Јер, возачка дозвола је главни ID, а чим вама нису тражили потврду адресе, или non-driver ID, онда је тамо вероватно много опуштенији начин за добијање ID и возачке дозволе... Али, јави када нешто сазнаш, чисто да знамо шта је мит а шта истина...

Sta je istina a sta je mit je vrlo lako proveriti samim iscitavanjem upustva na WA DMV strani. Mozes da dobijes DL za auto ako nemas SSN u WA (uskoro ce isto da vazi i u CA), ali utvrdjivanje da li je osoba resident u WA samo preko dobijanja poste je neistina - jasno pise koja dokumenta traze. Dobijanje vozacke za kamione ne moze bez SSN u WA. Da li ce neko za pare da nekog stavi na lease ili na svoj cell ugovor i pomoci mu da dokaze da zivi tamo - to je posebna prica (kojoj ovde nema mesta, zar ne?). U CA ce vozacke bez SSN biti drugacije i nece moci da se koriste kao validan ID. Eto.

Obzirom da si dobila posao u Call Centru pretpostavljam da ti je znanje engleskog jako dobro?

Ja sam se bavila marketingom, tj business development, tako da bih volela da nastavim nešto slično da radim. Posao koji sam dobila je rad u Call Centru i nije baš moj posao snova ali je za početak sasvim u redu, videćemo kako će ići dalje.[/quote]

E i ja sam električar i imam iskustva i rada ovde u Srbiji pa mi zanima koliko je teško naći posao koliko ti je muž čekao i koliko se plaća bar dok se ne dobije licenca?

E i ja sam električar i imam iskustva i rada ovde u Srbiji pa mi zanima koliko je teško naći posao koliko ti je muž čekao i koliko se plaća bar dok se ne dobije licenca?[/quote]

Posao nije teško naći, pogotovo ako pričaš engleski. Ono što je teško je dobiti licencu. Sve što te interesuje možeš naći na http://www.lni.wa.gov/tradeslicensin...licenseexamed/ . Ovo važi samo za WA. Mi još nismo pokrenuli proceduru za priznavanje iskustva iz Srbije, ali hoćemo u skorije vreme pa ću detalje moći da napišem tada. Ono što znam je da je jedan naš poznanik takođe imao iskustvo iz Srbije i Nemačke ali mu nisu priznali sve sate, već samo deo, a deo je morao da odradi kao apprentice.

Posao nije teško naći, pogotovo ako pričaš engleski. Ono što je teško je dobiti licencu. Sve što te interesuje možeš naći na http://www.lni.wa.gov/tradeslicensin...licenseexamed/ . Ovo važi samo za WA. Mi još nismo pokrenuli proceduru za priznavanje iskustva iz Srbije, ali hoćemo u skorije vreme pa ću detalje moći da napišem tada. Ono što znam je da je jedan naš poznanik takođe imao iskustvo iz Srbije i Nemačke ali mu nisu priznali sve sate, već samo deo, a deo je morao da odradi kao apprentice.[/quote]

A sta cemo mi koji nismo elektricari :) Ceo zivot ti govore uci,uci i sad kad si izucio od toga nema vajde ;)
Salim se :).
Znaci jezik prvo pa sve ostalo...

jeste,samo jezik i jezik, naravno iskustvo isto. Preferiraju ono americko. Nije toliko bitno sta imas zavrseno jer diplomu ionako ne traze na uvid. ali zato ako neko tesko prica engleski onda to jeste problem..

Upravo tako! Jer ako ne znaš jezik, koje su ti stvarno opcije? Jedino možeš da radiš kod naših ljudi. To znači da od čitave Amerike, potraga za poslom ti se svodi na kamion (a i tu moraš da znaš toliko da možeš da položiš) i na poslove kod naših ljudi.

Malo ko u Srbiji Engleski zna kao maternji, ali u sustini sto ga bolje znas, imas manji hendikep na startu.

Još jedan mali update:


Danas su nam stigle zelene karte :1081::1081::1081:

I mislim da smo sa zelenim kartama zaokružili početak. Dakle, našli smo stan, malo ga opremili, dobili SSN, položili vozačke, kupili auto, otvorili secured kreditne kartice, ja dobila još jednu u jednoj radnji, rešili zdravstveno osiguranje za decu, upisala stariju kćerku u školu i oboje našli posao. Sledeće je da postanemo samoodrživi, tj da nam primanja budu viša od troškova i da prestanemo da trošimo pare koje smo poneli.

Inače što se tiče zelenih karti, nama je i tu zaškripalo, naime nekliko dana pre nego smo krenuli za Ameriku, ja sam pokušala da platim fee. I uspela sam za supruga. A onda sam kreirala novi nalog za sebe i tek tad sam primetila da na jednom nalogu treba da se dodaju svi članovi porodice. Vratila sam se na suprugov nalog i nisam uspela. A onda sam na tom novom nalogu dodala nas tri. Nakon toga uopšte nisam uspela da dodjem do one stranice gde se plaća, i znam da sam uradila sve kako treba, pošto sam to već jednom popunila. Probala sam još nekoliko puta pre polaska i nisam uspela. Kada smo stigli, probala sam ponovo i onda su mi iz USCIS customer support-a rekli da sam najverovatnije zaključala nalog i da ne mogu da mu pristupim mesec dana. Kada je istekao trideseti dan pokušala sam ponovo i uspela.

Na kraju, za supruga sam platila pre dolaska u USA a za nas tri 34-tog dana od dolaska. Zelene karte su nam stigle desetak dana nakon druge uplate i to sve četiri zajedno.

^ Cestito, vi ste najteze prosli :)
Zanima me u koji razred si upisala cerkicu? I jel ona zna engleski?
Jas sam ove godine prvi put poslala aplikacije, i kad bi dobili 2015 sin bi trebalo da krene u prvi razred, pa se sve vreme pitam kako bi to izveli sa skolovanjem kad dete ne prica jezik..

Čestitamo
 

Zverčice
još od ranije, na raznim temama, susretala sam se sa Vašim postovima. I ovu temu sam pročitala od prve do poslednje strane.
Obradovala sam se što ste izvučeni i drago mi je što ste tako dobro startovali. Svaka čast. Nadam se da ćemo i mi vašim stopama.
Još jednom porodica Bodadibo želi vam sve najbolje.

Zvercice
Zaista je za pohvaliti sta ste sve uspeli da odradite za kratko vreme, svaka cast!
Puno srece u daljem zivotu! Mogla bi pasti i koja fotkica, naravno kada ugrabite malo vremena. :grin:

Hvala svima na lepim željama :1081::1081:

Znam da ljudima znači kad ovo čitaju. Sećam se samo sebe od pre nekoliko godina, kako sam upijala tuđa iskustva :), kako sam skoro sve teme ovde čitala i po nekoliko puta :). Ovaj forum je meni jako pomogao, ali malo i odmogao (kod vozačkog:belj:). Zato sve treba uzimati sa rezervom, ovo je ipak samo naše iskustvo. Posle mesec i po dana, ono što mogu da izdvojim kao najbitnije je: UČITE JEZIK, bez jezika ste ovde potpuno nemoćni. PONESITE ŠTO VIŠE NOVCA, nadjite kako znate i umete, bez početnog kapitala sve je mnogo teže. PRAVITE ŠTO VIŠE KONTAKATA, nama su ovdašnji ljudi jako puno pomogli (naravno, i ovde treba raditi selekciju, kao i uvek u životu).

Inače, moje dete u septembru nije znalo ni reč engleskog. Lažem, znala je da kaže Hi. Včeras je skoro sama pročitala jednu knjigicu od nekih 10-tak strana. To je knjigica koju inače čitaju deca u predškolskom uzrastu, ali nema veze, mislim da je to veliki uspeh.

duvamisfromriverspreca , s obzirom da sam nova na forumu i ne znam kako se salju poruke ili to kod mene ne radi :) Prenesi drugarici da moze da me kontaktira na mail pikdama@mail.com bice mi drago da je upoznam

Zvercice pozdrav i svaka cast na uspesnom startu u novoj domovini. I ja procitah u jednom dahu od pocetka do kraja sve sto si napisala... :) Interesujeme jos nesto kako ste resili problem cuvanja mladje cerke jer sam citajuci ono sto si napisala u predhodnim postovima zakljucio da imas jos jednu cerku? Posto radite oboje ko vodi racuna o njoj ili ste je mozda dali u vrtic? Ovo me interesuje iz razloga jer i ja imam dve cerke, starija bi trebala da krene za dve godine u skolu i mladju koja ima svega sedam meseci pa ako nas izvuku sledece godine da znam kako ste to resili.

jeka78
 

da li ima neko da hoce da pomogne ko je vec otisao? npr, mi sletimo na aerodrom, a nemamo nikoga tamo. samo bi nam trbao neko da nas doceka na aerodromu, i da nam nadje stancic. znaci da nas sa aerodroma odvede do stana, i to je to. ako sve bude ok,idemo sa troje dece.

Čekaj, ako sam dobro shvatila vi ste se tek prijavili? Nemojte me pogrešno shvatiti, ali mislim da je još rano za ovakva pitanja na forumu. Dok budete čitali i proučavali sve teme na forumu vidjet ćete da su forumaši veoma susretljivi i da je bilo (i bit će) mnogo slučajeva gdje su jedni drugima pomagali, ali sve u svoje vrijeme. Ako budete izvučeni imate dosta vremena za rješavanje ovakvih pitanja. Za sada možete čitati i informisati se i početi skupljati pare (ako se desi da vas ne izvuku počastite se nečim lijepim :))

I još nešto, vidim da si u US lokaciju stavila Kanada. Kanada je druga država, druga imigraciona politika i nema veze sa DV lottery. Kao GC holder ne možeš ići da živiš u Kanadu, samo u države USA.

Ja počinjem da radim za 6 dana, tako da sam još uvek kod kuće. Dosta sam se raspitivala i našla sam jedan vrtić koji se nalazi u Baptist Church i čini mi se OK. Veoma je čisto i košta 850 dolara full time - whole month. U ostalim vrtićima ne vode baš računa o higijeni, recimo dozvoljavaju deci da ulaze u obući u kojoj su došli. A onda svi puze po podu, skupljaju mrvice i tako...Drugi razlog je što ostali vrtići koštaju između 1000 i 1500 dolara, tako da je ovaj baš povoljan. Gledaću još, sviđa mi se što postoji i opcija i family care. To je kada majka ima svoju decu i odluči da umesto da radi, prihvati još do 6 dece. Ovakve porodice obično nude usluge čuvanja dece pre, posle podne i vikendom. Takođe, mogu deca nekad i da prespavaju i po nekoliko dana, ukoliko roditelju putuju.

Tako da je mlađa zbrinuta, za sad. Starija ide u školu od 8 i 30 do 16, tako da je ovde problem od nekih 2 sata pre i posle škole. Postoji opcija i za nju, tako da smo našli drugi vrtić koji je nekoliko koraka od nas, gde ćemo da je ostavljamo u 7h, oni je voze u školu, pa idu po nju u 4h i ona nas čeka dok ne dodjemo po nju. Nismo i mlađu upisali u ovaj vrtić pošto je preskup. Opcija za stariju košta između 150 i 250 mesečno, nisam još sigurna, dali su mi cenu od 147, ali zato što su mislili da ću i mladju da upišem, videću šta će mi sad reći, kad im budem rekla da će mlađa ići u neko drugo mesto.

U svakom slučaju, ovo su sve opcije za početak. U školi starije ćerke postoji mogućnost da dodje ranije i da ostane još malo dok mi ne dodjemo. Ovde je i najjeftinije ali trenutno nema mesta, pa smo se upisali na listu čekanja. Što se tiče mladje, nadam se da će nam uskoro stići baka :), do tad ćemo morati da se snađemo sa vrtićima.

Čuvanje dece košta koliko i iznajmljivanje stana, tako da je to stvarno preskupo. Meni se za sad skoro i ne isplati da radim, ali se nadam da će plata ići gore, pa će valjda biti biti bolje.

[quote=zvercica;41541]Tebi, a i svima se zahvaljujem na lepim željama. Moj suprug je električar i skoro odmah je počeo da radi kod jednog našeg čoveka. On će za prvo vreme biti apprentice dok ne skupi dovoljan broj sati. Treba mu 4000 - to je oko 2 godine ili 2000 ako mu priznaju iskustvo iz Srbije. Kada odradi te sate, onda polaže test za majstora i dobija licencu. Jednom kada dobije licencu, može da radi sam. Inače su električari jako traženi i imaju jako lepe plate, tako da to nam je to cilj za njega.

Pitanje za Zverčicu, što se tiče zanata tvog muža kliko je plaćeno raditi kao električar ali kao što ti kažeš apprentice, kolika je od prilike satinica ili kako god, dok se ne dobije licenca, može li se preživeti mesečno sa platom apprentice mislim da je to kao početnik koliko sam razumeo?

Ja moram da kazem: bravo za stav!
Uz najlepse zelje da u skladu sa tim stavom i nacinom razmisljanja ide i razvoj situacije na terenu i ostvarivanje onakvog zivota kakav ste zeleli.

Hvala puno na brzom odgovoru :) Otprilike sam tako i predpostavljao da stoje stvari, mada sam iz ovog tvog posta saznao i puno korisnih saveta i primera sto ce koristiti kako mojoj porodici tako i svima ostalima na forumu koji ce se susretati sa tim problemom cuvanja dece.

Ja sad kad pročitam tvoj post zajedno sa mojim citatom, više zvuči kao ludost. Raditi, a ne videti skoro ni pare Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihhh....

Ali, kad smo već kod ludosti hajde da počnemo ispočetka:

Ludost br 1

Razmišljati o odlasku iz zemlje i ostaviti donekle sređen život :wtf: ! Ja sam radila u Telenoru u marketingu. Kada sam dala otkaz, plata mi je bila 98000 dinara. Koliko ljudi u Srbiji ima tu platu? A suprug je radio kao električar i njegova plata je bila oko 70000 dinara. Sa skoro 170000 dinara mesečno, reklo bi se da smo mogli da živimo sasvim lepo. I koji nas je djavo terao da mi tu sad nešto odlazimo u potpuno nepoznato?


Ludost br 2

U trenutku kada smo kupili karte u jednom pravcu nismo imali ni dinara kod sebe. U stvari, čak smo se bili i zadužili za taj novac (i za novac za vize, takođe). Ko normalan kupuje karte u jednom pravcu bez dinara u džepu????

Ludost br 3

Kada smo došli u Seattle, smestili smo se u stan koji smo iznajmili, a da nismo imali ni gde da jedemo. Sa dvoje dece, od kojih je mlađa imala upalu uva, smo otišli do Wallmarta i počeli da kupujemo tako što smo razmislili šta nam prvo treba: treba nam neka hrana da nešto jedemo večeras, treba nam šampon i sapun da se okupamo, treba nam dušek na naduvavanje da negde prespavamo, trebaju nam jastuci da negde glavu stavimo, treba nam posteljina da se pokrijemo. I to je dosta, za sutra ćemo da razmislimo šta nam dalje treba pa ćemo ponovo u kupovinu.


Ludost br 4,5.... ima ih još o kojima baš ne bih ovako javno.

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje. U stvari, žalimo, ali što nismo došli ranije. I da bi se neko osmelio na ovakav korak, i to sa dvoje male dece, treba jako velika želja i jako dobri razlozi. Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?

@Loreley, nemoj da se osetiš prozvanom, jer nisi. Tvoj post me je podstaknuo da zakopam malo dublje. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama :skviz: