Jasno je vec svima da nas Amerika svako malo iznenadi manijackim pohodima budala na nevine ljude,kao i serijskim ubicama,silovateljima,pedofilima... Ali, iznenadi nas i herojstvom pojedinaca,njihovim super djelima, kao sto je ucinila uciteljica Viktorija Soto,zrtvujuci vlastiti zivot u cilju odbrane zivota prvacica. Dusu da ne grijesim,vecina nasih prosvjetnih radnika bi od tijela djece napravila stit ili se krila iza ucenika.Tako,ima dakle kod njih i izuzetno svjetlih primjera koji su itekako manje komercijalni za TV stanice i ne emituju se na svakom kanalu. Ali ih ima i njihova velicina nadilazi sva ljudska shvatanja,prelazi i najvece granice humanosti,ljibavi prema poslu,prema djeci,drzavi... Takvo sto kod nas je nemoguce

Od 1942 pa naovamo broj stanovnista u SAD se povecava za 2-3 miliona godisnje. Konkretno 2,24 miliona je porastao broj izmedju 1. jula 2011 i 1.jula 2012 godine. Ako na svakih 100 ljudi u americi ima 88 oruzja to mu dodje za godinu dana se povecao broj oruzja za nekih 1,80 miliona komada i ja tu zaista ne vidim nista sporno. Kad je zakon vec takav normalno je da se broj oruzja povecava srazmerno povecanju populacije. Da li je normalno da se u tolikoj meri poseduje oruzje necu da diskutujem, ali stvarati alarme na povecanje broja oruzja kad se zna da se i stanovnistvo povecalo za 2,24 miliona je krajnje zlonamerno.

Srecna svim ljudima na forumu Nova 2013 god.puno srece i zdravlja,radosti i veselja ali mislim da je sreca najbitnija...jer bez nje nemoze se ni u USA:;D:
I posto sam ovde evo da ujedno nesto i napisem...
Citao sam malo vise forum i uvedeo sam da ima par ljudi koji ulivaju nepoverenje i strah novim emigrantima koji jos nisu krocili na Americko tlo .
Mene to iritira jer i meni isto tako pricano da stvar bude gora meni su to pricali cak moji roditelji ,kako nije vise kao sto je bilo,kako nemam osiguranje sta ces ako ti se nesto desi ,tesko je za posao ,gde ces sa detetom ....itd,itd.
Ja svemu tome nikad nisam pridavao znacaj iz razloga sto mi sve to neko prica koji zivi i radi u Americi.
Da mi je barem neko od povratnika rekao ovakve stvari ja bih se pomislio,ali povratnika nema ,ko ode OTISAO JE.
Tako da ja svim normalnim, neisfoliranim, radnim ljudima zeljnim normalnog zivota kazem IDITE NE PREDAJTE SE.
Sta ako mi se nesto desi? pazi mene moze da udari auto na ulici bilo gde,mogu da dozivim mozdani udar bilo gde,ako nema posla ...pa nemam posla ni u Srbiji.
Dok sam bio u Srbiji ja sam bio sit tema kad dodju gasterbajteri i pocnu pricu kako ti nisi sposoban za tamo,kako nije tamo kao sto je bilo i kako bih ja umro na poslu kolko se to radi.Naravno moj odgovor im je bio ako si ti opstao pa opstacu i ja,jer sta je taj neko sposobniji od mene.Hocu da kazem da bukvoalno nisam sreo coveka koji bi mi rekao :idi bre bezi odavde,svi te nekako sputavaju,iz kog razloga stvarno neznam.
Ako mene sada neko pita a pitaju me nedeljno po jedan od mojih drugara pa do nekih ljudi koje nikad nisam video u zivotu :STA TI MISLIS kako je? moj odgovor je svako ko ima sansu ne treba je ispustiti pa bilo kakvu sansu.Definitivno ja kod nas u Srbiji nevidim nista dobro ,daleko bilo da ne volim svoju zemlju ali dzaba da je volim kad mi ona tu ljubav ne uzvraca,ne pruza mi nikakvu buducnost,nemogu da zivim normalno.
Naravno nikad nisam bio za neku ilegalu tipa doci ovde i sedeti na crno sto se kaze nekako mi to izgleda kao da si duh ,jer si covek bez identiteta zato to vam ne predlazem.
Da skratim pricu ne obracajte paznju na nikakve barikade i negativnosti u vasoj nameri .
Procitao sam temu gde je covek naveo sve najgore varijante sta vam se moze desiti kad dodjete ovde a taj isti covek tipka iz Amerike,ja stvarno nemogu da shvatim takve osobe, i stavljam sebe u situaciji da ja sad odavde iz tople sobe subota, vikend, day off tipkam kako ovde ljudi nije nista, tuga pazi te se gde dolazite !!! Stvarno to nemogu da razumem po meni pravim od sebe budalu.
Naravno nije blagostanje ima u tome istine ali nije nigde blagostanje pogotovo u drzavi iz koje se odlazi.
Zato glavu gore udahnite punim plucima i samo napred ne okrecite se za sobom jedno 4-5 godina i voleo bih da mi se onda javite da me pozovete na neko pice i popricamo o ovoj temi,aj uzdravlje

E da zaboravih jednu dobru pricu o povratniku ,prica je o povratniku koji je ziveo u Americi ja mislim jedno 10-12 godina necu da imenujem u pitanju je porodica iz Bosne ,ljudi su ovde imali sve sto se kaze posao, kucu deca u skolu, dobri djaci
dobre poslove sa dobrim primanjem i muz i zena. I naravno bolest nostalgija koju mi svi ovde bolujemo neko vise neko manje.
Ovde imamo i racune koje moramo da placamo i koji nas izludjuju ali sami ih pravimo :wtf:
Coveku puko film iz nekog razloga verovatno mu dopizd..lo vise ovde sve i resio da se vrati u Bosnu. Posalje zenu i decu nazad i spakuju sve svoje stvari na ocean kontejner sve sve sve.
Zena je otisla pre da bi upisala decu u skolu jedno dete je bilo 3 razred drugo 4
on je ostao ovde da bi prodao kucu. Za nekih 5-6 meseci prodao kucu naravno malo ispod cene i put pod noge.
Sta mislite kolko su sastavili dole ? ni 2 pune godine...deca se mucila u skoli nisu se mogli uklopiti nikako ,posla nema,dok se imale pare ustedjevina odavde bilo je dobro posle su nastupili problemi.
Vratili se nazad ali sad sve izpocetka, sada zive u stanu krecu u nove pobede deca se uklopila u skolu ponovo sto je najbitnije.Na pitanje zasto si se vratio?samo odgovara dole vise definitivno ne idem nikad nema se vise sta traziti tamo kaze ovoliko mi je trebalo da shvatim. jbg coveku nije bilo dovoljno onih 2-3 nedelje odmora da ukapira .
Dobro je sto su bili svi USA drzavljani uprotivnom bilo bi gusto.
Tako da imamo misljenje povratnika.

Znam lično sličan slučaj. Fakat ljudi se pokupili, u Americi proglasili bankrot, dosli ovdje vjerujuci da ce im biti "k'o od sale" naci posao, sto se, naravno, nije desilo. Posijedili od besorisnosti. Nakon nepune dvije godine se vratili u Ameriku i ponovo ispočetka. Medjutim djeca su izmučena teškom prilagodbom na život ovdje u Bosni, nakon američkog načina života Opet su imali problem kad su se vratili u Ameriku na ponovnu prilagodbu. Sada je, kako čujem, sve ok. Samo što su bespotrebno izgubili dvije godine i ko zna koliko novca. Ali osim ovog slučaja ima ih još dosta. Ljudi jednostavno teško povjeruju da ovdje život nije dobar, da nema posla, da je teško zaraditi novac, a da ne pričamo priuštiti sebi neki luksuz, pa i onaj minimalni. Misle da mi samo leškarimo i čekamo da nam ko šta udijeli (mada nas ima i takvih) :)

Evo slucaja iz moje okoline. Otisao komsija pre 12 god za Chicago, sam bez porodice. Porodica(sin i supruga od koje se prethodno formalno razveo) ostala u Srbiji da mu cuva stare roditelje, a on ce da radi i salje nesto njima za zivot. Otisao je covek koji nista u zivotu nije znao da radi osim da drzi olovku, jer je bio racunovodja. Rad za racunarom,bilo sta od majstorskih poslova, vozac, ama bas nista nije znao. O jeziku da i ne govorimo. Tamo je ziveo 12 god kao ilegalac, radio normalno ali sa malo vise paznje sto se tice policije da ga ne bih otkrili, vozio auto i naucio da radi sve. Od postavljanja parketa i hoblovanja, krecenja,postavljanja gipsanih ploca, ma sve, bukvalno sve majstorske radove. Cak su ga ljudi videli da visi na uzadima i farba mostove. I jezik je naucio perfektno.
Jednoga dana stize mu poziv od roditelja da se vrati kuci, da su bolesni, da nema ko da ih gleda i da se brine o njime i ako primaju nemacke penzije. To kljucanje u glavu je trajalo danima, mesecima. Spakuje se i vrati se nazad, na aerodromu naravno dobije zabranu povratka i ako u pasosu nije nista upisano. Kada se vratio imao je sta da vidi, majka zdrava ko dren, otac bolestan postao invalid, u kolicima, ali ne toliko da ne mogu da plate neku medicinsku sestru koja bi se brinula o njemu. Majci je jednostavno dosadilo da se brine o njemu pa pozvala sina da se vrati i da se brine o ocu, a ona da uziva. A to sto je on dosao ovde i ostavio svoju porodicu bez egzistencije, bez para, bez icega. Od oceve penzije nema ni 1euro, jer kaze kad bi imao i malo para prvo sta bi uradio je da kupi konopac i da se obesi. Kada zna sta je sve ostavio u Americi , kakav posao i jos bolju zaradu,normalan zivot, dosta prijatelja i poznanika amerikanaca koji su mu tamo u prvim trenucima dolaska pomogli i sa kojima je radio i lepo se slagao, i to sve kao ilegalac radeci na crno. Mogu zamisliti onda kakav je onda zivot ljudi koji imaju drzavljanstvo ili gc i koji mogu normalno da rade, da kupuju kuce, kola i sve ostalo.
A njemu sta je ostalo. Ostalo mu je to da se nada da ce se ozeniti nekom amerikankom ovde u Srbiji i da ce tako uspeti da se vrati. To vam je ukratko ispricana prica a vi razmislite o ''dobrom'' zivotu u zemlji Srbiji.

Danero jesi li ti u Chicagu ili u Kladusi ?Ako si u Kladusi onda si ti jedini covek koji je ostao tamo :D Imam dosta prijatelja iz Kladushe ,sad smo bili na podzvizko sjelo i tako ,dobri su jarani

Heheheh, dobro si to rekao. U Kladusi sam :) nadam se ne još dugo. Kladuša ima veliki broj ljudi u Americi, a posebno u Chicagu i St. Louisu, ma i u drugim mjestima, nema gdje nas nema. I kako je bilo na tom podzvizdskom sijelu :D

Ima ona izreka za ljude koji nose veliki crni oblak iznad glave i gde god da odu oblak ide sa njima.

http://elmundomaschido.com/wp-conten...dark-cloud.jpg

Pa nista narocito ono pijanka, druzenje, muzika i kolo nemoze ovde ko tamo da bude ludnica do zore,sve u svemu lepo je malo sa drustvom

Vecina ljudi koji redovno i ozbiljno prate forum pa i ovu temu (a valjda je takvih najvise) su odlucili da zele otici. Mislim da ljudi uglavnom razmisljaju o tome sa kojim novcem otici, i to je pravo pitanje, kako do novca za odlazak i pocetak u USA?! Tudja iskustva, greske, promasaje i ovo sto pisete sve mi to vidimo i razumemo, i mozemo o tome u nedogled ali dzaba je to sve nama kad nema dobitka i vize u dzepu. Godine prolaze a promene nema.

Ako si resi idi,ne slusaj price,to su sve sujetni ljudi sto pricaju da je tesko,itd....Ne znam gde je danas lako?Pitaj ih sto se ne vrate,ako im je toliko tesko.Ako kod nas nije tesko,ne znam gde je,zato put pod noge i srecno.....

Marko je u pravu, svi mi smo stisnuli i otisli, niko ne kaze da je bajno, ali moze se naci posao (ja sam nasla stalni, sa beneficijama za 4 mjeseca aktivnog trazenja). Ja samo kazem da gore od Bosne ne moze biti: slomis se radeci (na crno, ugovor o djelu) a plata ni 300 KM ($200), ljudi mi ovdje ne vjeruju kad im kazem da mi bivsa sefica ima platu od 500 KM, a da je zadnja plata joj bila iz jula 2012 godine!

Kes kredit kod bilo koje banke :-) Mi smo nase novce skoro sve vratili koje smo "ulozili" jos 2 meseca i to je to. :D

To je super varijanta ako imas srece da ti ga banka odobri :grin:

Dok sam bio u Srbiji banka nije htela da mi odobri ni obicne cekove, a kamoli kreditnu karticu jer sam u Telenoru radio na odredjeno (Telenor ima dve agencije - Trenkwalder i Multiman i setaju te tamo vamo svake godine) i banka me nije tretirala ni 3% :grin:

Ali ako imas nekog u banci i uspes da dobijes cash kredit, to je najbolja fora

A kako uplaćujete rate? Mislim, možda je i glupo pitanje, ali kada su naši rodjaci iz Kanade pokušali da uplate neke pare na naše račune, nisu uspeli, već su morali da nam šalju preko Wester Uniona. Pretpostavljam da je isti problem i kada treba da se uplati rata za kredit - lupam, možda nije.

Drugo me brine kako ću to da vraćam, da li ću moći da dovoljno odvojim uz obaveze koje ću tamo imati da izmirim i obaveze koje sam ostavila u Srbiji? Moj suprug radi u banci i imao je nekliko klijenata koji su uzeli keš kredite, otišli, vraćali u početku a onda prestali - u toj situaciji nikako ne bih želela da se nadjem.

Moze da se uplati iz inostranstva na devizni racun u Srbiji bez problema. Lepo se uplate $$ a onda neko ode u banku podigne $$ i promeni u Eure (u menjacnici naravno).

Ratu placas od plate u US. Svakako odlazak bez ZNACAJNE kolicine novca u US nije bas pametno odraditi ako se nema drugog resenja kes kredit je odlicna stvar.

Mi smo uzeli onaj Dinkicev kredit od 300.000 din. sa prvom godinom grejs perioda, samo placas kamatu, a onda druge dve otplacujes. Novac smo poslali po prijatelju (dolare), pa su nam roditelji promenili u dinare i uplatili na racun. Prvo smo, pred polazak, tako odradili pricu da nam poslednje plate legnu na racun (uzeli godisnje odmore u celosti pred sam polazak, pa je i to "uslo u staz"), to je bilo dovoljno da pokrije celu prvu "grejs" godinu i par prvih rata. Za to vreme smo "stali na noge", pa smo mogli da posaljemo najveci deo po vec pomenutom prijatelju. Sada nam se blizi kraj otplate, ostale su samo jos 4 poslednje rate (maj - avgust), i to cemo da posaljemo u kesu, a u avgustu idemo za Beograd, pa cu taman da zatvorim taj racun, da vise ne placam ni odrzavanje, jer ionako nema nikakvih prihoda na njemu, pa bi se samo gomilao minus.
100% podrzavam prethodni post - odlazak bez ZNACAJNE kolicine novca nije pametan potez.

Koji su uslovi za takav kes kredit? Da li se mora biti zaposlen na budzetu i imati plata minimalno 500 evra?
Ne verujem da svaki dobitnik iz Srbije moze izvesti taj scenario s obzirom na vrstu trenutnog zaposlenja i visinu plate u Srbiji.

Mijane, zavisi od toga da li si na neodredjeno ili na ugovoru i da li imas kreditnog staza u toj banci, zatim da li tvoja firma posluje preko te banke... ima gomilu uslova koji stvaraju tvoju stvarnu kreditnu mogucnost i koja se poprilicno razlikuje od onih koje mozes da procitas na sajtovima banaka ili da gledas na reklamama. Posebno su fleksibilne manje banke po tim pitanjima :)

Veruj mi treba mnogo vise da se brines kako ces da opstanes (al bukvalno) bez pocetnog kapitala a za vracanje otom potom. Osim toga moram da ti kazem iskreno to kako ces da vratis ako uzmes 5-10.000 eura kes kredita ce ti biti najmanja briga :)

Chi,
Izvini tek sada sam nasla ovaj tvoj post i apsolutno sve aminujem! Identicne recenice slusam od nekih ovdasnjih "dusebriznika" i njihovih istomisljenika. Drago mi je sto si uspeo i cenim sto saljes pozitivne vibracije. Sada mi se jos vise dolazi. Vise od neopisivog. Tebi i tvojoj porodici zelim sve najbolje!

E vuxanne i chi veceras ste me dokusurili! Ne ljutim se, nego emotivni momenat...

dreadnot, koliko bi novca trebali da ponesemo sa sobom a da sa malim detetom prevazidjemo sve pocetnicke poteskoce bez vecih problema?
Pozdrav.

Zanima me misljenje iskusnijih ljudi koji su vec u Americi ili imaju informacije iz prve ruke. Igram lutriju vec drugu godinu. Situacija je sledeca: nemam nikoga u Americi,imam zavrsen privatni fakultet i jako malo iskustva sto se struke tice. Sto se novca tice imam oko 50.000e sa kojim bih krenula tamo u slucaju da me izvuku. Sta vi mislite koliko je pametno i sta se moze ocekivati sa takvim startom u Americi? Svima koji bi mogli i imali vremena da me upute u vezi bilo cega oko ovih stvari bila bih jako zahvalna.
Puno vas pozdravljam...

mnogi nemaju nikoga u inostranstvu, a narocito zalihu novca da krenu u novu avanturu
pitanje koje bih ja sebi postavio, da li zelim i zasto zelim da odem iz zemlje, sve ostalo ce polako da se razresi samo....

Sa tim parama mozes lepo i bezbolno da se smestis negde, kupis autic i upoznas se sa okolinom, a nakon toga da na miru razmislis o kljucnim pitanjima (o kojima je bolje da razmislis odmah sada):

1) Sta cu ja tamo?
2) Koliko dobro govorim engleski?
3) Da li znam nesto da radim?
4) Da li mi vredi da nesto studiram tamo prvo da bih onda mogla da nadjem neki posao?
...

Za tvojih 50k € Amerika ce ti jedino ponuditi 1000 nacina da ih sto pre potrosis.

Srecno!

Ja da sam imala toliko na gomili, ne znam bas da li bi isla... Ali opet, razni ljudi, razne price. Za pocetak vise nego dovoljno.

To pitanje sam odavno postavila sebi i jedino na to pitanje znam odgovor a on je pozitivan,sa tim sam odavno rascistila :)

1. Da zapocnem novi zivot,svakako.
2. Onako,solidno.
3. Nemam puno radnog iskusva.
4. Mislim da ne bi bilo lose,ako se finansijski uklopim.
Da,nije to losa suma ni ovde,ali ne zivi se od kucice koju ces kupiti. Problem je u nemogucnosti nalazenja pristojnog posla,i uopste zivota ovakvog kakav je ovde.

50,000 eura u Srbiji nije neka značajna cifra, a opet sa druge strane jeste. Sve zavisi kako se iskoristi i kako te sreća posluži. A sada me Vuxanne podseti na moju kumu koja je već par godina u UAE. Kaže "Da sam znala kako će mi biti prvih 6 meseci, verovatno ne bih ni otišla", a sada nema nameru do daljnjeg da se vraća. A pritom kada je odlazila odavde nije imala posao skoro godinu dana unazad, a tamo je uspela posle nekog vremena i muža da zaposli.

Sa 50.000,00 eura mozes da se skucih i sta onda? Mozes da pocnes biznis, ali ne znam koliko je pametno ista ulagati u Srbiji. Supruga i ja imamo svoju kucu, nova kola i jos jedna polovna, oboje radimo, a opet ne zelimo da ostanemo u srbiji, tacnije jedva cekamo da odemo odavde, ovo je jednostavno nezdrava sredina za zivot, besparica, svi su nervozni, zavidni, jednostavno previse negativnih stvari nas okruzuje, a kako stvari stoje tako ce biti jos duuuugo, svaki dan milion losih vesti, sto iz novina, sa TV-a...ne zelim da zivim u takvoj sredini, a ponajmanje da mi dete odrasta u takom okruzenju.

Tema "otići ili ne"?
Moj odgovor: ŠTO PRE!!! Realnost, tužna ali istinita!

Da se ja pitam ja bih preimenovao ovu temu u "otici ili da :)". :judge:

Slazem se sa Voja82 u potpunosti. Upravo i ja tako razmisljam zato sam se i prijavila.

Ova tema bas nema nekog smisla na ovom forumu.....................

Zavisi

Evo jedne "teorije zavere":
Šta ako slusaj me sad pazljivo !!!!
sta ako je namena teme odgovoriti potencijalne dobitnike GC da bi se sebi obezbedio siguran prolaz:wtf:
Sigurno niste o tome razmiljali :obrva:

Ja negledam na tu temu tako jer meni green card ne treba. A da i gledam na tu temu tako onda bi dosao da zakljucka da su sanse da se bude izvucen uvijek vrte blizu istog postotka.

Ovo je bio samo pokusaj da ubacim malo humora u ovu preozbiljnu skupinu:wee:,naravno da ni ja na to ne gledam tako .

Zdravo svima:-)
Da reaktiviran malo ovu temu bas me zanima vase misljenje iz danasnje perspektive. Naime izvuceni smo u maju na lutriji. Presrecni. Cekamo intervju. Kako vreme prolazi i kako se upoznajemo sa americkim zivotom javljaju se zebnje i strahovi od neizvesnosti. Nasa situacija je sledeca: imamo po 40 god, zivimo sa srpske uslove veoma dobro: u elitnom delu Beograda, imamo nekoliko nepokretnosti, ja radim vec 15 godina u stranoj korporaciji imam dobru platu, privatno zdravstveno osiguranje i penzioni fond. Muz je promenio nekoliko velikih korporacijam i pre par godina osnovao privatnu firmu. Sada se malo muci, vise ulaze nego sto zaradjuje ali veruje da ce mu se jednog dana vratiti. I pored toga zivimo veoma pristojno: odemo min 2 puta godisnje na more i isto toliko na skijanje, otputujemo i van toga na neki mini break po Evropi. Imamo kcerku od 10 godina koja ovde svira uspesno klavir, trenira pobedjuje na takmicenjima. Bili smo dva puta turisticki u USA i odusevili kako su ljudi tamo bez predrasuda.
Mi ne idemo zbog finansija! nama su se u Srbiji smucili ljudi! Opsta devalvacija ljudkih vrednosti i morala: u korporacijama laktanje, namestanja, ogovaranja, malogradjanstina, mediokriteti na svakom koraku. U privatnom biznisu, prevare, lazi, nepostovanje dogovora, naplata postenog rada nemoguca misija; kod kcerke u skoli takmicenje od 1. razreda ko ima bolji telefon, koliku kucu, ciji mama ili tata je na boljoj poziciji, ucitelji koji slezu ramenima a kolo vode "uspesni biznismeni", deca nevaspitana, ne postuju nikakav red. Radimo mnogo, a prijatelje koje volimo i koje smo izabrali redje vidjamo jer su dalje, a osudjeni smo na kompromise sa ljudima koji imaju decu slicnog doba ili u blizini.Novine, vesti i politiku smo odavno prestali da pratimo kako bi "pregurali" dan.
Od USA ocekujemo da radimo i da se nas rad adekvatno vrednuje i materijalno i moralno.Ali i da nastavimo da mozemo da putujemo i uzivamo u zivotu. Najvise da pruzimo detetu bolju perspektivu. Imamo i puno prijatelja tamo koji su afirmisani i rade na dobrim pozicijama u dobrim kompanijama i koji ce nam pomoci. Imamo i love za pocetak. Sa GC i radnim iskustvom od 15 i vise godina na razlicitim menadzerskim pozicijama ne bismo se zadovoljili radom u butiku ili piceriji.Svesni smo da cemo morati malo da zrtvujemo makar u pocetku ali me zanima vase misljenje sta biste radili na nasem mestu i da li je neko imao slicno iskustvo.
Veliki pozdrav svim forumasima:-)