Problem je sto se u americkom drustvu polako sve komercijalizuje pa i sam ljudski zivot. Nije samo veliko prostranstvo problem vezan za masakre u Americi.
Rusija, Kina pa i cela Evropa su velika prostranstva koja se mogu podeliti na 50 drzava ali osim Brejvika u Norveskoj ja nisam cuo ni za jedan pokolj sa tolikim brojem zrtava. Celo americko drustvo treba da se zapita kuda vodi komercijalizacija svega pa i samog ljudskog zivota u koju se sve dublje tone. Ovakva Amerika zna dobro da komercijalizuje i unovci sve pocevsi od ratova, smakova sveta do maskra. Majstori su za marketing i komercijalu u svrhu profita. Mislim da to ne vodi stabilnosti njenih gradjana nego u vece bezbednosne probleme, a vreme ce pokazati da li sam u pravu.

I na Balkanu vlada trend da svaki balavac ima pistolj koji upotrijebi svako malo,tako da nema neke razlike. Istina je da si u fizickom smislu ovdje mozda bezbjedniji jer nema madovnih pokolja niti serijskih ubica,ali imamo sadiste i mazozohiste politicare,tihe ubice,koje namjernim gusenjem svakog pozitivnog koraka te dovodjenja drzave i ljudi na prag i dno siromastva ,tjeraju ljude na bijeg odavde i ruse im onaj posjednji prag obraza i dostojanstva.... Tamo toga nema,tako kad sve saberes opet si u Usa u plusu... Ako nista zbog mogucnossti izbora a ne osudjenosti na jednu te idtu vlast korumpiranu i zainteresiranu samo ta kradju naroda i onoga sto mu pripada. Zivjela USA

Evo moje iskustvo da podelim ovde, mnogo lep naslov OTICI ILI NE?
I ja cu vam ispricati moj slucaj onako iz dushe...
Ja nisam dobio GC preko lutrije ja sam dobio preko roditelja jos davne 1979 imao sam 4 godina ovde sam isao u skolu 4 godine a onda moj resili da se vrate 80-te su bile majka u Jugi moj otac je zaradjivao sam vise od mojih babe i dede ovde u US. Ali posle se to iskundacilo sto bi reko Radasin i moji se ponovo vrate u Ameriku ali ja nisam hteo,nije da nisam voleo Ameriku ja sam ovde proveo dobar deo detinjstva,cak kad smo se vratili 84-te ja sam zaboravio Srpski jezik,bilo mi je tesko da se uklopim posle tamo u skoli ,kao sto mi je bilo tesko i ovde u predskolsko.Secam se eto posle 30 godina prvi dan skole u US bilo je to na foster i ashland Trumbull school za ljude koje znaju gde je to ,uveo me otac i sad oni me pitaju kako se zovem ja kazem Dragan sa akcentom na R ali oni ga izgovaraju Dragen bez tvrdo akcentovano R a ja placem suza suzu stize sto nemogu moje ime da izgovore tacno ali eto i dan danas sam Dragen ili Dragon.
Ali posle povratka i tog detinjstva tamo koje nije ni slicno ovom ovde,nije mi padalo na pameti da se vracam u Ameriku pogotovu posle ono Dragen.
Ali stvari se menjaju kod nas postaje sve teze ozenio sam se ,dobili smo dete i dosli su problemi svakog dana.Ja sam radio kod nas sve ali bukvoalno sve lakse bih nabrojao sta nisam radio I NISTA.Nisam zalio za Amerikom hteo sam kod nas da radimo ja i Supruga mucili se na sve moguce nacine,postene naravno I NISTA.Secam se da mi je bila zelja da kupim LCD 32 inch Toshiba bio u metrou 500$ ja sam stedeo 3 meseca da kupim taj tv naravno mogu da kazem od usta sam odbijao ali voleo sam taj tv.Secam se momenata kad smo u frizideru imali jedno pakovanje virsli i nista vise,bili smo na ledjima tasta i taste ma kolko smo radili.Znate kako je mladi ste volite dobar TV,volite dobar mobtel,volite da izadjete a za sve to treba $$$.Moji iako su bili u US u tom periodu nisu nas nesto finansirali mozda posalju 500$ jednom u 3 meseca sve u svemu mucili se da opstanemo tamo i ja vise nisam imao nikakvo resenje osim da bezim otuda.
Verovao sam da nam Milosevic upropastio zivote bio sam za promene ucestvovao sam u demonstracijama bio sam 5 oktobra u Beogradu i skinuli ga napokon ,kako smo njega skinuli postavili smo drugog Milosevica samo ovaj drugi je bio Milosevic x 10 .Posle smo samo gledali ,nadali i cekali to bolje vreme ali to vreme nikako da dodje i nikad nije ni doslo,bar meni.Ja sam morao da se spakujem sa zenom i detetom i da idemo trbuhom za kruhom,moji roditelji nisu bilo za to da mi dodjemo ovde jer im je trebao neko da bude dezurni kuci tako da od njih nisam imao nikakvu pomoc.
Kupili smo karte i dosli da vidimo kako je ,dosli smo kod mojih babe i dede i od njih nisam imao nikakvu pomoc ali hvala im i za onu jednu sobu jer bi uprotivnom bilo jos teze.Oni nemaju osecanja prema meni kao unuku a prema mojoj zeni i da ne pricam ja sam se od njih odaljio oni su tamo slabo dolazili i kad dodju dodju na kratko 3-4 nedelje i vracaju se, tako da jednom reciju smo se odrodili to se dalo i videti i osetiti ,ali opet ponavljam hvala im za prijem pa ma kakav bio.
Oni su u neku ruku hteli da mi pomognu za moj ostanak i oporavak moje GC i za to su mi platili 370$ .Kad smo dosli ovde bilo je tesko teze nego tamo nismo imali para mada smo se na to nekako i navikli sto kaze pare nam nisu problem jer ih nemamo:grin: secam se otisli smo na Red wood drive kod nase crkve ljudi koji su ovde znaju gde je to, bio je serb fest, sa babom i dedom naravno oni su kupili 2lbs jagnjetine to vam je 900grama ko nezna za nas petoro ,zena nije pojela ni jedno parce ja sam jedno i sin jedno parce oni su pojeli ostatak,imao sam u dzepu 4 dolara kupio sam 2 kafe za mene i zenu 2$ i detetu sam kupio parce pite sa jabukama.
Tu smo bili do uvecer i otisli kuci mrtvi gladni.Mozda bude nekom smesno nekom tuzno ja kao sto sam rekao ispricacu vam iz dushe moju muku,. samo sto cu vam ovde ispricati 3% jer da ne duzim mnogo i sam nevolim da citam duge postove.Tada sam sebi rekao i zakleo se da nikad vise necu da trpim gladan i porodica da mi trpi gladna snacicemo se kako znamo i umemo.
Ugledali smo thrift store (mnogo ljudi ne ulaze u ovim prodavnicama jer su to sekend hend shopovi sto se kaze kod nas) ali mi smo morali.Ljudi ovde imaju mnogo para i ne kapiraju te kako i zasto moras da ides u tim prodavnicama ali nema to veze ovo je USA slobodna zemlja moze sta ko hoce,ja sam otisao u toj prodavnici i razgledao sta ima,ovako kupio sam 2 para NIKE shox plave i crne i jedan ruter sve to za 12$ koje sam uzeo od deteta.
Registrovali Ebay i paypal i postavili to sto sam kupio cekali smo 5 dana i pala je prva lova patike su prodate jedne za 32$ druge mislim da za 28$ i ruter za 25$ nasoj sreci nije bilo kraja.
Moram da napomenem koga ja sve ovde imam,ovako...Otac,Majka,Baba,Deda,babina 2 brata rodjena sa zenama,2 strica,2 strinke 3 brata od striceva 2 sestre od striceva (svi odrasli ljudi) 2 kuma,2 kume,3 kumceta a njihove rodjake i prijatelje da i ne nabrajam.
Niko od ovih ljudi meni nije pomogao da nadjem posao pomogla mi je zena iz bosne i nasla mi posao na aerodromu.
Zaboravio sam reci da sam dobio u medju vremenu GC onu iz 1979 tako da mi je to pomoglo da napravim zeni i detetu ostanak posto sam ja polozio drzavljanstvo odmah.
Taj posao mi je bio placen 10$ po satu lova do krova:1081:
Poceli smo da trazimo stan suprugu sam uposlio da juri po sekend hend prodavnicama a ja sam radio na aerodromu radili smo ebay punom parom,dosli smo do momenta da ebay moze da plati rentu za stan od 800$.
Isli smo po okolini setali i nasli jednosoban stan nismo ni sanjali da su vlasnici nasi ljudi iz Srbije ovde igra sreca veliku ulogu jer su nam ovi ljudi pomogli kao da su nam roditelji oni nemaju dece.
Posle godinu dana od nase nule kupili smo auto 2 godine star sa 13000 milja za 12000$ od ljudi koji nam rentaju stan dali smo im 4000 ostalo smo isplatili po 1000$ mesecno auto isplacen,kupili smo jos jedan za mene toyota 2007 konacno sam dobio kredit ,imam jos malo i taj smo isplatili.
I evo posle skoro 4 konstatnih godina ovde isplivali smo.
Supruga radi ima ebay store radi trgovinu sa neki kompanijama ja sam presao u vozace svakog dana smo kuci dete u skoli 4 razred ima sve A.
Nismo neki milioneri ali smo skromna porodica ne zali niko za nista.Naravno ja sto sam zalio za tv ovde sam kupio 60inch sharp :;D:
Mogu da kazem ovako,moj zivot tamo i ovde nije isti ipak sam ovde nesto stekao od nule tamo nisam uspeo uvek sam bio na nuli.Za nepune 4 godine 2 auta ,2 laptopa, desktop,ipad,tv 60inch,tv 40inch,xbox 360,igrice da ne nabrajam jedno 60 odprilike,canon dslr kamera naravno kupio sam pre 3-4 dana lens platio 450$ zena htela u top da me stavi ali rekli smo da necemo da patimo za nista:naughty: i da ne nabrajam dalje ,shtedimo para za ucesce za kucu koju planiramo kupiti u 2013 .
Sve u svemu zadovoljni smo do sad hvala Bogu .
Otici ili ne ? Kako se ko snasao ja sam morao ....ako neko ima dobar posao nebih mu preporucio jer i dalje mislim da zivot "ZIVOT" kod nas i ovde nemoze da se poredi ,ovde cvece ne mirise u pravom smislu te reci ,jednostavno nema tah duh kao sto ima kod nas.
Ovo vam je moj zivot u kratkim crtama ...zadovoljan sam ali zadovoljniji bih bio da ovako mogu da zivim kod nas.
I naravno kad idem na Red wood drive kod crkve na serb fest kupujem 1,5kg jagnjetine i 1,5kg prasetine :;D:

Svaka ti cast na iskrenosti. Tvoj post sam procitao bez daha. Vidim da si se stvarno namucio, kao i svi mi, neko manje neko vise. Neznam sta bi bio da si ostao ovde i da li bi mogao da kupis sve to i da zivis nekim normalnim zivotom da si ostao ovde da radis. U Srbiji je situacija svakim danom sve teza i gora. Zvanican podatak je da 30,000 ljudi godisnje napusti zemlju, a zamisli koliko je nezvanicno. Ja sam zaposljen, zena ne radi vec 3 godine i pitanje je kada ce da radi.Trazi se od 3-5 hilj evra da bi je zaposlili ali ti niko ne garantuje za koje vreme, jer moze se sutra promeniti vlast i pedala.Stekli smo stan na kredit , dva automobila i skromno zivimo. Nismo neki koji bi se razbacivali. Cerka je rasla vise uz zenu nego uz mene jer sam ja bio veliki patriota i po prirodi posla branio SFRJ i ratovao od Hr, BiH do Kosova. Sta sam sve preziveo da ti ne pricam. Dete mi je poraslo,ide u srednju skolu i pita me jednog dana sta ce i koji fakultet da upise kad zavrsi skolu kad i mama koja je zavrsila ekonomski fakultet nema posla. Da li mi treba fakultet da radim u trafici ili u nekom marketu za 180 evra. Nisam imao odgovor.
Otici ili ne za mene nije dilema. Otici odmah i sto dalje odavde jer ovde nema zivota, bez obzira sto cvece mirise, dzepovi su ti prazni. Jos nisam cuo da je neko iz Amerike dosao u Srbiju da zaradi i nesto stekne od svog rada. U ostalom ceo svet se seli ka Americi i bogatiji i siromasniji od nas a mali broj se odatle vraca nazad jer je to ipak zemlja koje je uredjena i u kojoj se postuje red rad i zakon. Toga ovde nema niti ce ga biti jer su problemi suvise veliki a koreni prilicno duboki. Bez obzira Srbija je samo gola zemlja,obicna livada....
Ja sam evo vec drugi put aplicirao za GC i boga molim svako jutro da mi se taj san ostvari i napustim zemlju kojoj sam dao mnogo a nisam dobio nista. Idem, ako bog da, u zemlju gde cemo raditi i ja i moja supruga bez obzira na struku, a dete se skolovati na nekom normalnom fakultetu i posle toga naci normalan posao. Mi u stvari zelimo samo normalan zivot kao i svi ljudi ovog sveta.
Mogao bih ti mnogo o zivotu u Srbiji mnogo pisati i sa tobom polemisati oko toga,ali ako bog da da dobijem GC i dodjem u Chicago to cemo uz 3kg jagnjetine i 3 kg prasetine i neko dobro vino da razmotrimo.
Do tada veliki pozdrav

Vele iskoristiću tvoj odgovor za moj ;)

chicagopn hvala na iskrenosti, to se ceni! Samo napred i sve najbolje...

I posle ovoga poverujte da nece biti novih pokolja i tragedija kao nigde u svetu?!


САД: Незапамћена помама за оружјем

Продаја оружја у САД неочекивано је повећана после недавног масакра у основној школи у Конектикату, тако да се и највећи светски добављач муниције једва бори са потражњом.
Компанија “Браунелс” се извинила муштеријама, јер је у “последња три дана забележена незапамћена потражња за оквирима за полуаутоматску пушку АР-15”.
Ову пушку користио је и убица из Ауроре, као и Адам Ланца који је починио масакр у Њутауну.
Компанија наводи да је за 72 часа продала трогодишњу залиху оквира и да зато сви “раде као луди како би одговорили на све поруџбине”.
Како пише утицајни “Хафингтон пост”, потражња за оружјем у САД расте из дана у дан, а 24 часа након масакра у школи “Сенди Хук” продавнице оружја у Њутауну су имале рекордну продају.
Иначе, 2012. година је била рекордна по продаји оружја у САД и пре трагедије у Њутауну.

Samo je pitanje dana kada ce opet da dodje do puskaranja... Zalosno ali istinito...

U CHGO nosenje oruzja nije dozvoljeno, dok je dole po republikansom jugu to kao mobilni telefon. Kad uzmem u obzir kakvih mentalnih sklopova sve ima, zapitam se kako ovih incidenata nema cesce...

Mene ako izvuku imao bih kod koga otici u Atlantu za pocetak, ali me strah ici na jug bas zbog bezbednosti. Ratovi koje vodi Amerika, nasilne igrice kao svakodnevica medju mladima, razni bolesni umovi kao proizvod komercijalizacije svega i svacega... I sta se moze ocekivati osim novih pokolja i upotrebe oruzja medju mladim narastajima?! Nisam ovde da kritikujem sistem u koji jos nisam ni stigao nego bih voleo da se nesto promeni po pitanju bezbednosti u SAD. Ubijaju me u pojam i sputavaju ovakve stvari kad razmisljam o eventualnom dobitku na lutriji i odlasku u Ameriku.

Nigde nije idealno, pa ni ovde...

Mada dosta stvari se popravlja, koliko god USA bila komercijalizovana, postoji gomila zakona koja te stiti kao individuu...

Konkretno, izbegavanje moguceg susreta sa oruzjem je moguce. Jednostavno ne kreces se u sredinama koje imaju lose statistike. Gde god da planiras da se preselis, proucis prvo te brojke, vidis sta je okolo sigurno, sta nije i onda polako krenes da organizujes zivot... Atlanta, GA jeste republikansko tlo, ima oruzja, ali zato se drzis po belackim delovima i bice ti ok. Znam da je skuplje kad si u "fancy" kraju, al' sve ima svoju cenu (da nije skupo i struktura komsija bi ti bila mnoogo drugacija) :)

Zamislite da je ta sloboda kupovine oruzja u Srbiji na sta bi nam zemlja licila. Somalija, Banglades ili sta vec. Ne verujem da ima Srbina koji nema neko oruzje legalno ili ilegalno u posedu, pa cak i vise komada. Ja ih imam legalno 4 ali na njih i ne obracam paznju osim kada mi zatrebaju za lov, streljanu i sl. Drugo je to sto USA ima 50 drzava i svaka ima svoje zakone. Ja pre mislim da je sistem bezbednosti popustio kod njih pa vise obracaju paznju na spoljasnje neprijatelje i ekonomsku situaciju a manje na bezbednost gradjana. Recite mi drzavu koja ima toliko nacija i da je u njoj raj i blagostanje. Uostalom Brejvik nije bio amerikanac pa je ubio 80 ljudi.
-Budale se ne seju one same nicu, kaze stara narodna poslovica