To sam dao samo kao primer. Verujem da bi se snasao i da bi lepo zaradjivao.

koliko sam primetio na ovom topicu jedino dreamerns razumno razmislja..znaci terate coveka u nesto nepoznato sto moze biti i sama propast, iako niste u istoj situaciji..prvo to jesu velike pare koje su potrebne da bi otisao,zamisli izpozajmljujes od prijatelja,rodbine, prosao si intervju i treba da ides..kako sam rece covek nema nikog ko bi ga oberucke primio, ko zna u kakvoj je situaciji taj kod koga bi gox79 potencijalno otisao kad vec sam prica da bi ga preko volje prihvatio,ja sigurno ne bih isao kod nekoga ko me ne zeli i da broji dane dok ne odem...zatim,recimo ajde da i ode kod nekog ko ga ne zeli, mora da pronadje posao, a kakvo je stanje u vezi posla dobro smo informisani od clanova ovog foruma kao i iz medija..ostaje mu da trazi najgore placene poslove i da jedva prezivljava sa tom crkavicom...a onaj primer sa 1200$ sto je neko dao je jako smesno poredjenje sto je i dreamer objasnio...posle nekoliko meseci prezivljavanja i dugovima shvatis da to nije to sto si zeleo i vracas se nazad i ljudima ne smes da pogledas u oce

to je samo jedan od realnih scenarija,pazite vecina koja je otisla sa ovog foruma taj novac je mogla da obezbedi bez veckih poteskoca i imala je tamo nekog ko bi ga sigurno prihvatio i pomogao...sve ova moja prica pada u vodu ako mozes naci normalno placen posao, sto je sada malo moguce...mislim da vecina srlja bez ikakvog plana sto moze biti kobno samo po njih i one koji ne razmisljaju svojom glavom i slusaju to...just my $0.02

Ok, ja sam zavrsila....Gox79, nadam se da bar ti nisi shvatio da sam te terala na nesto nerazumno. Nije mi zaista bila namera.

Naprotiv, vecina dolazi sa planom. Nisam primetila da bilo ko ovde ne razmislja svojom glavom...

Pocetna plata je upravo to - pocetna plata. Postoji annual evaluation/review, te pocetna plata moze i da ne bude vise pocetna; ako je start $24,000 nakon toga bice $24,000 + 4 to 10%...ako se ne dobije povisica onda se "trpi" godinu dana, pa je u sledecoj kompaniji "pocetna" $28,000 and so on... that's so Corporate America. Naravno, ide i u suprotnom smeru - ne prodje ti dobro review, dobijes otkaz. Nije celog zivota plata $1,200 mesecno - te dolazimo do razloga zasto je ok da se "prezivljava" neko vreme, jer postoji "opportunity". Dugovi se naprave, dugovi se i vrate. Debt nije nista cudno niti neocekivano ovde. Eto, to ti je moj $1 (ja to kao malo iz perspektive nekog ko ima malo vise godina a i iskustva u ovim drzavama) - prosla sam i da ne budem placena, i da budem malo placena, i da dobijem povisicu, i da nadjem "naredni" posao sa duplo vecom platom nego na prethodnom... i da uletim u debt u visini svoje godisnje plate, i da isti vratim za godinu dana. A man's got to do, what a man's got to do. One must follow the dictates of conscience, whatever the consequences. Da je lako - nije. Ali velika je sansa da se na kraju trud isplati. Ja se vise i ne secam posle toliko godina ali - bese li bas lako (lakse nego ovde) u Srbiji pronaci posao bez prethodnog iskustva, pa makar i sa diplomom u dzepu? Ili bolje, koliko bi bilo lako Kinezu sa kineskom fakultetskom diplomom, bez iskustva u Srbiji i sa osrednjim znanjem srpskog jezika da pronadje posao?

Dakle, ili si spreman ili nisi. Nije to za svakog. Bitno je da se covek ne kaje zbog svojih odluka. Samo please nemoj da dajes izjave tipa "vecina srlja" jer...to jednostavno ne stoji. Ako nista drugo, bar svi "planiraju" da bolje zive u odnosu na tamo. Ili da pruze svojoj deci vise mogucnosti. Ili bilo sta drugo - svako ima svoje motive, kakvi god da su. E sad, nekim ljudima su mogucnosti tamo daleko vece nego ovde. Sto bi oni uopste dolazili ovde? Imam par prijatelja koji rade u Hemofarmu - imaju vecu platu tamo od mene ovde... Oni svoju decu mogu da skoluju sa takvim platama gde god pozele...

Sto se smestaja tice - ja sam bas ok sto nisam imala nikoga ovde. Ko zna gde bih zavrsila - jer teoretski jer vrlo lako spakovati se i iseliti se u drugu drzavu (ako si single, hrabar i imas nekog ko ce da ti da sofu za prvo vreme - ne treba ti pasos, nemas nikakve komplikacije). Prakticno - malo teze, tako da ja licno uopste ne mislim da je privremen, besplatan smestaj "bilo gde" u stvari prednost - pogotovo ako se zaglavi ko zna gde, a srce vuce u metropolu.

Eto, danas dolazim s posla - skoro sve discount radnje zaposljavaju, valjda im se povecao promet zbog ove krize jer svi pokusavaju da ustede neki dolar...Trader Joe's, Costco... McDonald's kod moje firme trazi radnike, startna satnica $13...eto i to je bolje nego $0 ili $1,200... e sad, ko prica perfektno engleski, ZNA kako funkcionise sistem u USA (a ne negde drugde), i ima dobru prezentaciju, i zna svoj posao, i ima dobru diplomu u dzepu - taj nema sta da se brine ni po ovakvoj krizi.

Kratko, jasno i veoma tacno Zana.
@ OSTALI: :)
Mislim da je besmisleno raspravljati o tome da li ce covek doci ovde ili ne. Na kraju odluka je njegova.
Iz ambasade su mu rekli sta imaju i sigurno ce tako biti ako se on predomisli.
E sad, licno poznajem decka koji se uskoro vraca u srbiju. Dosao ovde, zavrsio Master degree, radi, stvara, lepo zaradjuje ali posle nekoliko (a najvise 5 godina) on i zena su resili da se vrate nazad u Srbiju. Jednostavno ne svidja im se da zive ovde.
Ali bili su, videli, radili, i sad se vracaju.
Moje misljenje-treba probati.
San odluci druze, i kako god odlucis, znas zasto si tako odlucio i ja te svakako podrzavam u tome

Taman posla, nemas brige,nisam shvatio tako...mislim da si imala dobre namere i hvala ti na savetima, kao i svima ostalima. Jeste da je tema malo otisla u off topic ali meni je iskreno drago sto se za moj slucaj zainteresovalo dosta ljudi, pa ma kakav savet imali, jer to pokazuje da jos ima ljudi koji nadju vremena za druge i kojima je stalo...
Izgleda da je mozda na kraju ipak najveci problem novac...Jer sa novcem cak i da nemas nekoga tamo, vece su sanse da se snadjes, nije ti frka, ne moras da prihvatis bas svakakav posao...Ja sam se malo opustio, nisam ni racunao da cu stici do razgovora za vizu, pa sam pare ulagao u neke druge stvari...kad sam igrao lutriju, mislio sam lako cu, o tom cu razmisljati kad dobijem, i ako dobijem...ali eto, vreme prodje brzo, a ja sam se zatekao prilicno nespreman...
Sto se tice "zamrzavanja" statusa na poslu, od toga nema nista, kod mene u firmi ne mozes da uzmes ni dva dana neplaceno, a kamoli godinu...Tako da bih sigurno morao da napustim posao.
Uglavnom, ostalo mi je jos vremena da razmislim, mozda se nesto promeni...

Da budem iskren, mislim da si dobro i postupio. Ni ne treba imati neke velike planove vezane za USA dok ne dobijes na lutriji (osim ako ne zelis na neki drugi nacin da pokusavas da odes). Zamajavati se sa tim iz godine u godinu...cekajuci nesto sto mozda neces docekati. Ja sam isto tako krojio svoje planove vezane za zivot u Srbiji, u zelji i nadi da cu jednog dana uspeti otici. Kada je stigla ta koverta, ja nisam imao ni 500e na racunu. Medjutim, cim je stigla koverta, planovi su se izmenili i onda je pocelo da se razmislja skroz u tom pravcu. Za godinu i po smo zena i ja uspeli skupiti pare (sve se moze kada se hoce). Ja sam poceo u poslovnom zivotu daleko vise da rizikujem (jer mi posao u drzavnoj firmi u srbiji nije bio vise bitan) i samim tim poceo bolje da zaradjujem i na kraju krajeva svega par meseci pred odlazak zaposlio se u americkoj firmi koja mi je dala posao u USA.
Ono sto hocu da kazem je da postoje mnogi slucajevi ovde koji nikog nisu imali, a uspeli su da se snadju tamo (pogledaj Xeg-a). Ako se odlucis za potez odlaska, moras odmah da krenes na tome i da radis (skupljas pare, trazis poslove itd). Sto pre...to bolje. Na kraju...tvoj je izbor...da se ne lazemo, jeste rizik, ali ipak nije rulet.
Ako pak odlucis da se zadujuzes...onda gledaj da to budu dugovi bez kamata....koje mozes da oteglis i par godina (u prevodu, nemoj uzimati pare od zelenasa ili banke).

Posto je tema iz kog smo puta izvuceni, evo najpre odgovora na to - nisam siguran, izgubio sam racunicu, ali mislim da je jedno petnaestak godina u pitanju, 12 najmanje. I nikada nisam gubio nadu, zelja da odem odavde je dovoljno jaka. Konacno je supruga izvucena, sada popunjavamo formulare i saljemo ih krajem nedelje nazad.
Sto se tice neizvesnosti i slicnog - oboje radimo u ministarstvima, nemamo stan, imamo klinca od 3 godine, nemamo ustedjevinu, ne znamo sta cemo i kako cemo za pocetnu lovu, nadamo se da cemo prvih mesec dana biti kod moje rodjake, dok se ne snadjemo, pa ipka smo nakon temeljnog razmisljanja odlucili da prihvatimo sve rizike i krenemo u avanturu (samo jos da "pozelenimo"). Nije mi problem da radim bilo sta u pocetku, samo da dodjem do svoje crkavice, a vremenom ce sve krenuti svojim tokom, dok se osvrnes oko sebe, vidis sta ti se sve nudi, upoznas ljude i situaciju. Daleko od toga da nam je sve jedno, uvlacvimo i klinca u celu pricu, ali kad pomislim gde treba da raste, skoluje se, nadje posao i obezbedi sebi zivot, onda neka to bude ipak tamo gde ce imati vece sanse, ili barem gde ce moci da se probija na osnovu svojih kvaliteta a ne na osnovu maminih i tatinih (nepostojecih) veza, politicke pripadnosti i sl.

Tamo će jedino imati veće šanse, a diskriminacija vezana za rodbinske "veze" (oni čak imaju i termin za to: nepotism), političku, rasnu i drugu pripadnost ili opredeljenost je takođe prisutna u jednakoj ili daleko izraženijoj meri.

Bravo...
Tvoj komentar me je odusevio...
Pozdrav,