Ok...tvoja firma da oglas da trazi programera i jave se njih 150. Od tih 150 imas jednog koji je u turkmenistanu zavrsio "ahmu dabu taba" univerzitet u Balkanabatu. Zna javu i .net i svasta nesto, radio je u "dzama gaba saba" kompaniji tri godine i dve u "Turkmen banci". Ne zna srpski bas najbolje, a engleski ne zna uopste. Pored tog gospodina imas npr. ljude koji su zavrsili elektro u bg-u, radili 10 godina u srbiji u nekim tebi poznatim firmama, za koje znas da su ok. Imas nekog svabu koji je radio pitaj boga gde, potom nekog naseg jugovica koji je zavrsio pmf u ns-u, pa radio 10 godina u nekim stranim kompanijama i ostalo. Koga ces primiti? Ja verujem da gospodin iz turkmenistana nece biti prvi izbor. Mi docekujemo strance oberucke ako su iz nemacke, danske, engleske, usa itd....ali ne verujem da bi gospodin iz turkmenistana dobio istu dobrodoslicu. E sada, posto ti zivis u sibiru ili siriji (kada procitaju srbija, ameri misle na jedno od ta dva)...imaces isti problem, osim ako nisi radio za neku njima poznatu kompaniju. Naravno, u americi ima puno posla za programere (zato i kazu da je raj), pa i mi iz sirije imamo sanse. U pocetku je teze dobiti vecu platu upravo zato sto je teze upasti u neke jace firme. Isto je tako kod nas, sef dobije cv i odmah ako je zainteresovan pita programere u koje ima poverenja....da li ga neko zna i kakav je. Nije tacno da programeri tako malo zaradjuju...ako si jako dobar, mozes dobiti super lovu. U google plate krecu od 150k, pa ti vidi.
E sada, sve ovo sto sam ja napisao nema nikakve veze sa zivotom...jer u pocetku sve zavisi od toga koliko si dobar (30%) i tvoje srece (70%).
|