[dreadnot]

U potpunosti se slazem da ne terba davati laznu sliku meda i mleka, jer to nije to.Ali, takodje je i velika sansa za one koji hoce da se uhvate u kostac sa problemima, da zagrizu i da pokusaju nesto da naprave. Kao sto sam rekao, najbolji savet koji sam pokupio sa ovog foruma je da treba poneti puno novca za pocetak, da je zaista hrabrost/ludost krenuti sa manje od 10.000 USD i porodicom, ako nemas nekog da te doceka, ugosti i pomaze tokom prvih par meseci. Nije lako doci do posla, posebno u struci, cak i ako nabodes oglas koji je pisan za tebe i ispunis sve uslove, a ljudi hoce bas tebe da zaposle, procedura ume da potraje i po nekoliko meseci, tako da i na to treba racunati. Sa druge strane, mozes da nabodes radno mesto u par dana, ali to nije opcija na koju mozes da se oslonis. Treba se dobro osigurati, a onda aktivno, danonocno traziti posao. Ako radis i zaradjujes, sve je neuporedivo lakse i izvodljivije. Ono sto za zaradjene pare dobijes je mnogo vise nego sto je vecina imala za istu kolicinu rada na Balkanu. To je poenta cele price. Ne mozes da sedis i vrtis palceve i cekas da ti sve padne sa kruske. Ponavljam po ko zna koji put - ovo je borba za opstanak i u prvo vreme treba zaista voditi rovovski rat. Treba upoznati sistem, sve njegove mane i prednosti, dobro se cuvati da te nesto ne uljuljka, jer ces tresnuti tako da boli. Ali, cinjenica je da u Beogradu od plate (zena i ja) nismo mogli da placamo stan, nismo imali kola i ziveli smo kod mojih. Ovde smo, barem za sada, sve to postigli za nepuna cetiri meseca. I dalje mislimo da jos nista nismo ostvarili jer ovo je samo najosnovnije, a ipak smo nekoliko koraka iznad onoga sto smo ostavili iza sebe. Na svakome je da izmeri sta mu je zeljena dobit, cime je zadovoljan i sta moze da ulozi ili podnese da bi to ostvario. Za mene je, recimo, veoma vazno to sto smo danas otisli do skole i upisali klinca u predskolsko, pocinje da pohadja za dva dana, a to je jedna od boljih skola u Milvokiju. Takve stvari me cine zadovoljnim i opravdavaju sve sto sam morao da uradim i sto me tek ceka, da bismo ziveli ovde. Sve je samo jednostavna racunica...
Sto se tice kosajnera, da imao sam srecu da naidjem na dobrog coveka koji je pristao da preuzme rizik i potpise uz mene, verujuci da cu ja posteno da odradim svoj deo posla i da ga necu dovesti u nezgodnu poziciju. Tacno je i da se takve stvari ne cine rado i cesto, jer je kreditna istorija, receno je nebrojeno puta, izuzetno vazna stavka u zivotu svakog pojedinca u Americi i niko nece da je ugrozi bez preke potebe. Sada je na meni da opravdam poverenje i otplacujem rate redovno. Sto se tice rate, to je bila promotivna ponuda Honde pred Novu godinu (inace najbolje vreme za kupovinu kola, najvise popusta i sl.). Sva muka, cekanje i preganjanje je upravo bilo oko toga da li ja bez kreditne istorije uopste mogu da dobijem tako povoljnu ponudu ili ne. Na kraju je presudila kreditna istorija kosajnera i na nju sam se provukao i dobio povoljnu ratu.

p.s. Dejancicu, nasa veza preko LinkedIna cveta li cveta, samo nabacuj veze, ja u trecem kolenu vec imam preko 1.200.000 ljudi.