Citat:
Prvobitno poslao korisnik jovke
Vidim da su ljudi frustrirani ove godine na forumu malo zesce vjerovatno sto se ovoliko cekalo, pa da se i ja malo istresem. Sve nas je vise clanova na forumu a sve manje dobitnika iz godine u godinu (narocito ova je losa), ne znam koja je to logika?! 
Supruga i ja ispucasmo i 7. godinu za redom uz ovu lutriju bez ikakve koristi. Normalno da sam frustriran sve teze zivim a jos kao studirao psmen covjek, skolovao se. Posla nigdje, nece niko da me primi ni da volontiram da ucim nesto. Kad vidim kako je tamo druga prica i kako se nude razne mopgucnosti i obuke ucio bih svasta, ovde mi niko ne nudi sansu. Doslo je maltene da nosim zimske panatalone jer nemam novac za ljetne, djetetu nemam da kupim sandale vec nosi cipelice na ovoj vrucini... Koji ja zivot zivim i sta trazim u ovoj Bosni kao neki klosar ispadam koji ne zeli da radi, a tolike godine od lutrije nista?! Mora covjek da bude revoltiran i pored priznanja da je ovo samo lutrija i da niko nista ne garantuje. Uz sve to dodjes na forum i vidis kakvih pacijenata ima koji ne znaju odnosno ne zele ni da citaju, bez zelje za informacijama (a dobitnici), nego osnovne informacije cekaju na tacni da im neko servira ko da ce neko da ih za ruku vodi u USA... |
Potpuno te razumem kako se osecas. Imam drugara koji je prosle godine otisao tamo preko work & travel programa. Radio je u restoranu i odusevio se mogucnostima koje mu se tamo nude, tako da je pripremao teren da kad dodje sledeci put, tu i ostane. Nedavno je otisao ponovo u USA, ali ovog puta bez namere da se vrati (bar dok ne stekne drzavljanstvo). Ovde nije imao nista, ni posao, ni buducnost, nista. Sada radi u restoranu za 800$ nedeljno i prezadovoljan je. Manje, vise sa novcem koji zaradjuje, nego sto mu ta sredina skroz odgovara. Iako odlicno zna engleski i razume sta pricaju, u pocetku je imao problem kad bi trebao da kaze nesto, jer nije ovde imao sa kim da prica na engleskom. Ali nakon mesec dana uklopio se savrseno... Iskreno drago mi je zbog njega sto je tamo srecan. Ja se nadam da cu u najskorije vreme otici, jer ako ne odem uskoro, plasim se da necu imati elana kasnije.