Igore,
posto sam u slicnoj situaciji...dvoje dece tog uzrasta,verovatno smo slicnih godina,mogu da pretpostavim koje misli i strepnje te muce.Silno zelis da odes a kad pomislis da je to izvesno,knedla ti stoji u grlu.Mnogo je lakse samcima ili parovima bez dece,bar nemaju brige oko njih.
Mi planiramo (ako dobijemo),da ide prvo suprug ili on i ja zajedno (u zavisnosti ko bude nosilac) pa da se ja vratim po decu a on ostane tih 6 meseci da pripremi nas dolazak.Naravno,sve to zavisi od razvoja situacije,ali bismo sigurno svi ostali ili se zajedno vratili ako ne uspemo tamo.Ni jedna "Amerika" i nikakav novac nije vredan nase porodice i srece nas cetvoro.
Nije mi jasno zasto tvoja deca ne zele da odu,ali ako stvarno ne zele (samo da nisu pod necijim uticajem),verovatno nece zeleti nikad.Oni sada nisu u nekim godinama kad su strasno vezani za nesto (drustvo,devojka-momak),osim za svoje roditelje tako da im je odlazak laksi a i dozivljavaju ga kao neku avanturu(kao moja deca npr.)Naravno,treba im predociti sve poteskoce koje ih ocekuju,jer su dovoljno zreli da to shvate,ali i benefite koji su sasvim izvesni.
Ako bi bili izvuceni sada u maju,otprilike bi otisli za oko godinu dana(koji mesec ranije ili kasnije),tako da bi i tvoja supruga mozda promenila misljenje.
U svakom slucaju,moj predlog ti je da u slucaju da budete izabrani,za sve posaljes papire,svi odete na razgovor i otputujete zajedno bar po papire,mozda malo osetite zivot tamo pa onda odlucite.Znam da je to za porodicu skupo,ali realno,ako imate nekoga da vas prihvati tamo na mesec dana,ne mora biti neizvodljivo.
Sve najbolje!!!
|