[steficacvek]

Ja se mucim i dalje sa nostalgijom. Koliko sam se rugala tim ispraznim frazama nase dijaspore dok sam zivjela u BiH, toliko sam sad u istom sosu. Dzaba, koliko god se borim, jace je od mene. Nedostaju mi prijatelji i taj drustveni zivot. Iako je sve to drugacije i dole, barem znas da su ljudi koji su ti dragi i znace ti mnogo tu na korak od tebe. Ovdje jos nisam upoznala nikog da izgradim tako blisko prijateljstvo. Ima izlazaka, i druzenja ali nije to to. Velika je borba izmedju racionalnog i emocionalnog. Znam zasto sam ovdje i ne planiram se vracati (ne u bliskoj buducnosti). Iskreno da je politicka situacija u Bosni drugacija, sumnjam da bih ikad dosla ovamo, imala sam fin posao, ok perspektivu, manje vise ispunjen zivot. Ali te stvari koje ti se desavaju ispred ociju a ne mozes uticati na njih, e sa tim nisam mogla da se pomirim. Tako da dok se situacija ne promjeni, ja znam zasto sam ovdje.