[dreadnot]

ok, evo malo novosti iz Milvokija. Stambeni kompleks u kome rentamo apartman otkupila druga kompanija, navodno su krenuli da sve obnavljhaju, pa pocinju lagano da dizu cene. Umesto $695, koliko smo placali prve godine, ova nas je klepnula sa $750 za stan i garazno mesto, plus su nam umesto stare ves masine ubacili novu, sa manjim kapacitetom, a poceli su da naplacuju pranje, 50 centi po masini, tek da bude za vodu... koju inace oni placaju po ugovoru, jer je struja za masinu i susilicu nasa. Sitnicari, gledaju da istisnu svaki cent gde mogu, najverovatnije ce od Nove godine da nas saceka povecanje za jos $25 mesecno. Jedina cena koju koliko toliko pratim je benzin, a on se klima gore - dole, niosta znacajno, mada je vise nego kad smo dosli. Skokne do $4 za galon, pa se vrati na 3.6 ili nesto manje.
Srpska crkvena opstina u Milvokiju proslavila je 100 godina od uspostavljanja, bio kulturno - umetniocki program, jelo se, pilo se i tako... Lepo je da srpstvo opstaje na ovim prostorima, tuzno je da sadasnje generacije govore srpski losije od prestolonaslednika, sluzba u crkvi je pola na srpskom a pola na engleskom, i dalje je prisutna cetnicka ikonografija... zato i ne svracam bas cesto.
Svetla tacka i zvezda vodilja u celoj ovoj prici je klinja koji je sada djak prvak. Na veliko zadovoljstvo roditelja obozava skolu i trudi se da u svemu bude najbolji, a narocito u matematici. Nije mu dosta domacih i vezbica koje im zadaje uciteljica (ove godine sjajna, prosle godine smo imali babetinu pred penzijom), nego smo dokupili knjige sa zadacima iz matisa, pa ih on resava po ceo dan. Da mi je neko rekao da ce moja dika i ponos radije da sedne i radi matematiku nego da gleda crtace, prekrstio bih se. Uz to smo ga upisali na plivanje, fudbalicu i skaute, tako da ima obaveza koliko hoces. Uciteljica im svake nedelje daje po 7 novih knjiga da procitaju za sedam dana, primerene njihovom uzrastu i tome koliko vec dobro citaju, tako da i sa te strane razbija, procita ih sve po tri do cetiri puta, vec sasvim lepo cita za svoj uzrast. Imali smo roditeljski prosle nedelje, nahvalila ga je da je medju najboljima, ne moze da veruje da tek nesto manje od dve godine koristi engleski.
Mi smo vec toliko u kolotecini da po nekada i zaboravim da smo dosli u drugu zemlju. Navikli smo se na nacin zivota, mada nas po nekada iznenadi, neke razlike nikada necemo moci da prevazidjemo. Upoznajemo ljude, pre svega roditelje dece sa kojima Vuk ide u razred, stvaramo kontakte, nastavljamo tamo gde smo prekinuli raniji zivot. Hvala skajpu pa imamo redovne kontakte sa svojima. Na zalost, jos nismo isli u Srbiju, to nam najvise nedostaje. Hteli smo ovog leta, ali kada smo se presabrali bilo nam je mnogo para, pa smo radije otisli nedelju dana u Diznilend (onaj na Floridi), i super se proveli. Proslog leta smo obilazili sva desavanja u Milvokiju, ovog leta smo malo setali po Viskonsinu i ovo vec pomenuto. Nadam se da cemo sledeceg leta skoknuti i do Srbije.
To je sve sto mi za sada pada na pamet. Ako ima nekih pitanja, rado cu odgovoriti na njih, trenutno nemam pojma sta jos da pisem, a i moram da nastavim sa poslom, ovo sam samo iskoristio pauzu...