[dreadnot]

Pre oko dve godine b io je na forumu par sa decom koji je dobio zelenu kartu, otisli u USA - ako se ne varam San Diego ili neko drugo mesto u blizini, a svakako Kalifornija. Glava porodice je bio situiran u Srbiji, imao dobru poziciju (recimo, u tatinoj firmi ili sl.), ali je hteo vise. Iznajmili dobru kucu, kupili kola, pucali pare uzduz i popreko. On je pucao samo na menadzerska mesta jer je to i ovde radio, nije hteo da prihvati cinjenicu da ako dodjes iz nedodjije i niko te ne zna, nemas radnu istoriju i rezultate ovde, kao da si niko i nista. Za pola godine otisle sve pare, a posla ni od korova. Sta ce drugo - spakovali se i nazad. To je jedan od najeklatantnijih primera - lose planiranje, nepoznavanje sistema u koji ides, vodjenje za sopstvenim (pogresnim) predpostavkama i vizijama i odbijanje da se prihvati realnost. Predpostavljam da ima i onih koji "ne mogu bez zivota na Balkanu", ali o cemu se tu radi? Kakav "zivot na Balkanu"? Ne radim nista, a plata ide? Vuku se godinice, sad ce i penzija, jeste minimalac, ali niko ne moze da me plati toliko malo koliko malo ja mogu da radim. Umesto da sam na poslu, izadjem na pauzu za rucak od jedno sat i po, pa sa drustvom na picence s nogu. Da, takvog zivota nema, barem ne u tolikoj meri. Super je sto smo svi na Balkanu smekeri, samo sto nema pas za sta da nas ujede. Nekome se svidja da bude takav smeker, jer je odgovornost prema sebi i svojoj porodici neuporedivo manja i uvek mozes da se vadis kako bi ti postigao mnogo, samo da nije drzava tako sjebana. Strah od stvarnog rada, stvarnog davanja sebe, strah od uspeha... to je ono sto vrati te "melanholicare" otrgnute od Balkanskog stila zivljenja.