Od 2007 radim u US, gomila viza u pasosu, kao i nekoliko B1/B2 viza, a sada imamo muz i ja imigracione vize i uskoro idemo tamo opet. Sto se tice nosenja roditeljskih pasosa, to ne igra nikakvu ulogu stvarno. Dosta ima faktor sreca kao i nacin na koji se postavite na salteru i ko vam zapadne.(lepa zena na salteru kod zene povecava sansu da ne dobije vizu i obrnuto - psiholoska strana). Prosli put smo muz i ja cekali za vize vise od 4 sata i naslusali smo se svega i svacega. Cak su poceli i da odbijaju te "studente" za work and travel zato sto se svacega nalupetaju tipa "udacu se mozda u las vegasu" ili "nisam cak ni procitao bulletan gde cu i sta da radim". Iskrenost je vazna prilikom intervjua, kao i sto vole da vide da vam je zaista velika zelja da vidite "obecanu" zemlju, vole kada vide novac na racunu,jer cete ga najverovatnije potrositi tamo, ako navodite prijatelje onda recite bolje imam poznanike, a ne bliske rodjake. obavezno nosite radnu knjizicu, ukoliko niste udati/ozenjeni,ako vas pitaju recite da uskoro planirate zenidbu jel? ili neka i devojka/drugarica ide u posetu sa vama, puno parova je tako otislo lakse,nego individualno. ili idete na neki seminar vezano za posao, dosta ljudi tako prolazi. ili dosta ljudi ide na krstarenja (ona su sve jeftinije i jeftinija) ili trazi posao na kruzu. tu je rate za dobijanje viza skoro 100%.
Drzanje i stav su jako bitni, budite sigurni u to sto govorite. To dosta povecava sanse da dobijete tur.vizu. Takodje sta sam primetila, ukoliko tamo imate prijatelje koji su USC, drugacije gledaju, nego kada su nasi u pitanju.
Ako mi jos nesto padne na pamet, pisem.
|