Ko god je otisao iz ekonomskih razloga nema sta da se kaje, jer mu je ovde propast na ivici gladi u Srbiji obecana.
Problem je kada tim roditeljima ne bude vise u prvom planu novac koji im se salje, nego dodju godine za smrt i kad se razbole. Tada ih u velikom broju nema ko prihvatiti, nema im ko dupe oprati, nema ih ko nahraniti, osudjeni su na vucaranje u najboljem slucaju po starackim domovima, zeljni unucadi kojih nema uz njih, zeljni da neko progovori i poprica sa doktorom i da mu da 100 evra kako bi ih doktor pogledao u bolnici, a tog nekog nemaju jer su deca otisla u Ameriku i beli svet. Tada nije lako nikome i to su najtezi zivotni trenuci, a dva roditelja sa visegodisnjim teskim bolestima moze biti ogroman period. Ko ce se kajati, kako ce funkcionisati na relaciji USA-SRB, kako ce ko te dane psihicki preziveti i kakav ce iz toga izaci, to je vec individualna stvar.
|