[via]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Razni su razlozi. Npr. jedan par je ziveo u SAD od 99, dobili su dvoje dece i resili da hoce da im deca odrastaju u okolini svoje porodice. Oba deteta imaju Americko drzavljanstvo. Oboje roditelja su imali ok poslove, kucu, automobile... Ali jednostavno odlucili su da se vrate. Da im deca prozive kvalitetnije detinjstvo uz porodicu. E sad nisam drveni advokat da branim i objasnjavam sta i kako. Vratili su se pre pola godine.

Drugi moj prijatelj se seli sa zenom za Srbiju za dve nedelje. Kaze izgustirao, dosta mu je ovde. Sta, zasto i kako - on zna.

Trece necu da pominjem jer su ovde na forumu, objasnili su sami na drugim temama.

Tri druga bracna para koje poznajem su dosli ovde, zavrsili poslediplomske i vratili se u Srbiju. Odkad sam ih upoznala uopste nisu ni pominjali da zele da ostanu. Leta su provodili kuci.

Evo kad ih sve izbrojim, to je ukupno 15 ljudi i dece koje poznajem da su se vratili.

Samo kazem da postoje. Ziveli su u Indijani, Nju Hemsiru, Kentakiju i Floridi.

Nemaju svi koji ovde dodju ambiciju da ostanu za vjek i vjekova. Nisu svi imali zelenu kartu, neki su dosli preko studija... Ali nisu ni trazili posao nakon studija... Gledam slike na Fejsu, sitna deca, putovanja, mora, uzivancije po Srbiji... Deluju zdravi, pravi i srecni.

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Evo i od mene iskustvo jedne porodice. Upoznali smo ih neposredno pre nego sto smo dosli u USA. Bracni par sa dvoje male dece, tek su krenuli u skolu. Ziveli par godina u Kaliforniji, arhitekte, imali svoju firmu, jurili poslove, pa se umorili. Mislili su da ce im biti lepsi zivot ako se vrate u Srbiju. Upoznali smo ih na decjem rodjendanu, kod moje sestre od tetke, neki njeni poznanici. Pre mesec dana, tokom boravka u Srbiji, pitam za njih, kako su, da li su se snasli, kako su deca. Kaze moja sestra da ih nije ni videla od tog rodjendana, da su se u medjuvremenu pokupili i vratili u USA. Deca su bila jako nesrecna ovde, nikako da se prilagode. Izgleda da su se i roditeljima razbiule iluzije o mogucnosti normalnog zivota, tek eto primera da su se ljudi pokajali, ali zbog toga sto su se vratili. Srecom, ispravili su gresku.

Kao što rekoh, volim i želim da čujem svačije iskustvo, ali cijelu priču, ne bukvalno, ali u kratkim crtama. Ako npr. čujemo da se nekoliko porodica vratilo u Srbiju ili neku drugu državu, kući, da tako kažem, automatski pomislimo: "Nisu se snašli, nisu mogli spajati kraj sa krajem, j... Ameriku, nije to što je nekad bilo" i sl. Ali kad zagrebeš dalje od površine vidiš da to nije nužno jedini razlog. Ne kažem da nema ljudi koji se vraćaju i iz tog razloga i nikad ne želim nikoga da osuđujem zbog njegovih postupaka, jer nikad ne znam u kakvoj se situaciji mogu naći sutra. Svatko u životu radi ono što smatra da je u tom trenutku za njega najbolje. Ali eto, ljudi se vraćaju i zbog toga što smatraju da će im život ovdje biti ispunjeniji i opušteniji i ja ih mogu razumjeti; zašto? Zato jer te dvije-tri sedmice koliko oni provedu ovdje na odmoru, svi se svojski trude da im odmor bude savršen, da se ima za pojesti i popiti, da se obavezno nešto "okrene", da se navečer izađe u grad, staro društvo, prepričavanje doživljaja iz mladih dana...Sve to ponese čovjeka, na trenutak možda i zaborave zašto su u stvari otišli, a da ne govorim da uopšte nisu svjesni kako ti ljudi žive kad oni nisu tu, jer tih 15 ak dana je euforija, svi su sretni jer se vide i svima je super.