[dreadnot]

Prvobitno poslao korisnik Lucky

Posto sam ranije prozvan…Evo nekoliko nabacanih misli o zivotu ovde:
A ja cu da dodam nekoliko komentara, ako nemas nista protiv... i necu reci vrati se u Srbiju :-)

1.Dete ide u skolu-sa 5 godina ih forsiraju da pisu recenice, sabiranje, oduzimanje.
Sa 5 godina krece u K5, sto mu dodje kao nase predskolsko. Sreca je ako ti dete ide u skolu gde ih "forsiraju" da vise rade i uce, u javnim skolama u centru Milvokija, gde je pretezno obojena populacija, ne teraju ih da pisu i racunaju ni u 6. razredu (malo sam preterao, ali nije daleko od istine). Ja sam presrecan sto mi dete ima puno izazova u skoli, dobro plasiranih kroz zabavu, klubove (geography club, history club, etc.), a tek je bio prvak kada se ukljucio u tu dodatnu nastavu, i to ne zato sto smo ga mi gurali kao preambiciozni roditelji, nego zato sto mu je zabavno i sto voli da gugla i pregleda Vikipediju u potrazi za resenjima zadataka koje dobije.

Svakog dana ih otpustaju…tako sto deca sednu na beton a cuvar proziva njihova imena preko megafona (kao u konc-logoru)
Mi udjemo u ucionicu, popricamo sa uciteljicom, cujemo da li je bilo nekih problema tog dana (malo je nestasan, ljubi ga tata).

2.Pre par nedelja nekome opet palo da uleti sa ak-47 u skolu u Georgiji I da “rascisti racune”. Koji put I dokle?
Imali smo u relativnoj blizini dve pucnjave prosle godine - jedan je uleteo u hram Sika i pobio sestoro ljudi, drugi je usao u mol, u salon lepote i ubio bivsu zenu i njene tri kolegionice. To je Amerika, na zalost. To smo znali pre nego smo dosli. Taman kada sam svima pricao kako tako nesto ne moze ni da se zamisli u Srbiji, onaj manijak iz Velike Ivance krenuo ulicom i pobio silne ljude (nije za brojanje, ali vise nego u ove dve pucnjave u mom komsiluku). Reklo bi se da je USA stigla i u nase krajeve u svom najgorem izdanju.

3.U mom naselju (inace “gated”, u boljem delu gradu) ima nekoliko kandidata za koje kad bi sutra cuo da su ovako nesto uradili-ne bih bio ni malo iznenadjen.
Mozda je malo scary, ali odes na net i proveris svoj komsiluk, mozes da nadjes statistiku sa svim napadima, tucama, provalama, presretanjima na ulici i sl., kao i adrese i imena seksualnih prestupnika, ako ih ima. E sad, da li sam srecniji u Beogradu, gde znam da ima ludih oko mene, samo sto nemam pojma ko su, ili ovde, gde mu vidim sliku i znam adresu, tesko je reci.
4.Na poslu svaki dan price – sta si jeo, sta imas za jelo, sta to mirise…ili neka glupa statistika iz Baseballa…to je otprilike ta intelektualna razina (btw kancelarijski…solidno placen posao)
Amerikanci se trude da budu jako korektni u svemu, pa i u komunikaciji. Svesni da nas ima sa svih strana, svakakvog porekla i opredeljenja, bice gotovo uvek veoma oprezni koje teme pokrecu, da ne bi nenamerno uvredili nekoga. Od skora smo poceli da se druzimo sa jednim americkim parom, roditelji deteta koje ide u isti razred i druzi se sa nasim sinom. Kaze njegova mama: "Da li ste primetili da drugi roditelji nikada ne pricaju o politici?" I stvarno je tako, svi o deci, mala sala ovde, anegdota tamo, na koje ih sve aktivnosti vode i al... dosadno... i uctivo... Zato nadjes par normalnih ljudi (ovde cak ni ne pominjem nase ljude sa kojima se druzimo, nego iskljucivo amere), pa sa njima lepo o svemu.

5.Na tv-u (koji I ne gledam vise od godinu dana) travel channel ,npr prepun emisija…”Gde se najbolje krka (pig out)”…najbizarnija hrana….History channel ima emisije o njihovoj istoriji I npr 100 best gadgets…izuzetaka ima ali malo.
Ako imas kablovsku, onda je zaista tesko poverovati da ne mozes da nadjes kvalitetan program u tolikoj produkciji. Tu je uvek PBS (Public Broadcast Service) sa sasvim valjanom ponudom. Nama ne pada na pamet da gledamo sranja kao sto su The Bachelpr ili The Bachelorette, ali Voice ili America's Got Talent su jako dobri. Mi cak i bez kablovske ne mozemo da postignemo da pogledamo ni deo onoga sto bi moglo da nas zainteresuje na zemaljskoj TV, a kamo li da gubimo vreme na gluposti. Poenta je da su mogucnosti izbora tolike da je zaista smesno pominjati sranja koja ne bi gledao gde god da si na kugli zemaljskoj.

6.90% dana provedem u autu jer drugacije ne moze. (ako hocu da vozim bicikl…onda opet moram u auto ne bi li dosao do staze (pola sata voznje autom)
Ovo ti je sada bas vezano za to gde zivis. Mi imamo ispred kuce veliki park sa stazama za voznju, mozemo da vozimo i po naselju, a sa gotovo samim centrom smo spojeni stazom koja vodi kroz sumicu i samo je za bicikliste. Veliki broj ulica ima biciklisticke staze i policiju koja te nemilosrdno zaustavlja ako vozis kola po toj stazi. Na svakom vecem parkingu ispred bilo koje ustanove, prodavnice i sl., su i parkinzi za bicikle. Roditelji koji se vozikaju sa decom su svuda. Dobar deo dece dolazi u skolu na biciklu, uredno parkiraju pored skole. Mesto u kome smo radi vrlo aktivno na tome da jos vise uvecaju broj ulica koje su bike-friendly, postavljaju signalizaciju i popularisu biciklizam na sve nacine.

7.Hrana je ocajna, bez ukusa ,(ima I ona ukusna ali ta kosta).
O ukusima ne vredi raspravljati, kaze stara latinska poslovica. Na ukus se naviknes. Tacno je da je sve nekako slatkasto, jer su mudro shvatili da ljudi najvise vole sladak ukus, a kad ima toliko proizvodjaca i ponude, treba navesti kupce da kupe bas tvoj proizvod. Onda kroz to slatko provuku ljutkastu notu, pa bude bas zanimljivo. Nije kao kod nas, to stoji, cak i kad spremamo gibanicu, nikad nema taj ukus, dal su kore, dal je sir, nemam pojma, tek drugacije je. Ali, reci da je hrana ocajna i bez ukusa je daleko od istine. Ne moras da kupujes strogo organsku hranu da bi kupio dobro. Ja odem do veliek samoposluge u kojoj se pretezno snabdevaju Meksikanci, i nadjem odlicno voce i povrce po povoljnoj ceni. Onda odem do radnje koju drze Slovenci i kupim odlicno meso. Onda lepo kuci, pa kuvaj sta ti se svidja. Treba malo voznje tamo - amo, ali kad procunjas i pokupis fore, mozes lepo da se hranis. Da hrana nije ukusna, ne bih se za ove tri godine ugojio toliko da sam na kraju morao da kazem "Dosta!" i da krenem na dijetu.

8.Zdravstveni sistem u kome si ugasio ako se razbolis jer svi samo cekaju da te oglobe pa tako isti racun dobijas I od doktora I od labaratorije I od osiguravajuce kuce (ako se zahebes pa platis…tvoj problem) Doktor nema vremena za pricu ili neki savet…udje, prepise , izadje …gotovo.
Tako nesto mi se jos nije dogodilo. Sve racune bolnice salju direktno mom osiguranju, oni plate, a mene samo obaveste sta su sve i kada platili. Mi imamo srecu da ja radim za firmu koja daje odlicno zdravstveno osiguranje (Medical College of Wisconsin), plus ima svoje doktore, tako da se ne hvatamo za novcanik. Imamo nekakvu vrstu participacije, za pregled specijaliste platim $40 i to je sve. Sve drugo je pokriveno. O tome se radi, kakvo ti je osiguranje i sta ti je sve pokriveno. Ali, da je zdravstvo preskupo, sa time se u potpunosti slazem, to je jedna od rak rana ovog drustva. Imaj u vidu da se zdravstvene usluge pruzaju i onima koji nemaju nikakve prihode ili osiguranje, pa se onda "kola lome" na nama ostalima, kroz preplacene racune mi pokrijemo i ono sto bolnice navodno urade "pro bono".
9.Potpuno ignorantnost (zasto ali zasto Fareinheiti? O inchima necu ni da govorim…
E, ovde se slazemo... ali pre svega zbog licnog komformizma, jer sam navikao da mislim u SI jedinicama. Moram da priznam da sam se na Farenhajte prilicno navikao, u glavi prebacujem u celzijuse gotovo trenutno. Najlakse mi je sa voznjom, milje na sat, potrosnja izrazena u miljama po galonu i sl. Tu se ni ne trudim da poredim sa nasim vrednostima, jednostavno sam prihvatio kao tako. Najvise mi je smetalo kada sam gledao Olimpijadu, sve daljine (skakacke i bacacke discipline, npr.) izrazene u stopama i incima, nikako nisam mogao da pohvatam rezultate. Ali, sto bi rekli nasi stari - ne bilo mi vece muke...
10.Nervira me njihova estetika…jeste cisto I bez grafita kao sto Dreadnot reche…ali je isto tako potpuno bez dushe…sve sami box stores…sve izgleda isto u koju god drzavu da odes (Izuzev NYC).
Efikasnost je zvezda vodilja Amerike. Ne gradi se da bude lepo nego funkcionalno, posebno kada su prodavnice u pitanju. Cak i kuce - sve tipizirano, od blokova, kao lego kockice. Samo da bude zavrseno sto pre i za sto manje para. E sad, ako hoces da tvoja bude drugacija, dodaj onaj licni pecat, sredi fasadu, oko kuce i sl., mada ni tu ne mozes da se razmahnes jer postoje pravila igre i niko nece u komsiluku kucu koja stilski odudara i previse strci od svih drugih. Predpostavljam da su Walmarti i sl., isti u svakoj drzavi, ali stil gradnje kuca i izgled naselja se, predpostavljam bitno razlikuje od juga ka severu, verovatno i od istoka ka zapadu. Ne verujem da je neki gradic iz Nove Engleske preslikan u slican po velicini gradic u Arizoni. Ako vec govorimo o estetici, meni je m,nogo grdja licna estetika - kako su cesto slampavo, pa cak i neprikladno obuceni, koliko ne polazu paznje sta nose, kako su operisani od svake mode, a sve pod sloganim da je to njihova licna sloboda i izbor. Jeste tako lakse, ali nije lepse. Ne znam za ostatak USA, ali meni jako smeta sto su ovde gotovo svi, ali zaista svi, istetovirani. Ne mozes da vidis normalno celjade, musko ili zensko, da nema barem jednu malu tetovazu, pa sve do potpuno prekrivenih ruku i nogu. Tu estetiku nikako ne mogu da svarim.

Ima toga jos.
Naravno, to je i lepota zivota ovde... toliko toga za videti i iskusiti, da je malo jedan ceo ovakav forum da se sve makar samo pomene. Sloboda izbora i mogucnost izbora su kameni temeljci na kojima treba graditi. Ako ti se nesto ne svidja, menjaj. Da opet citiram anrodne mudrosti, ovde, kao verovatno nigde drugde u svetu vazi "Ko hoce bolje, siroko mu polje".
Eto da ne ispadne samo da je nedostatak druzenja ili kako se puno radi.
Nemamo nedostatak druzenja, naprotiv, cini mi se da nam nedostaje vremena da se druzimo koliko bismo mogli i hteli, tako da svaki momenat koji nam je na raspolaganju koristimo da se vidimo sa prijateljima. Radimo koliko moramo da bismo obezbedili sta nam treba. Ja radim 40 h nedeljno, puno radno vreme, a moja supruga pola od toga, jer nam je vaznije da ona svakog dana dodje u skolu po klinju, pokupi ga, sazna sta se desavalo, odradi domaci sa njim i sl. Ne deluje mi kao razlog za bilo kakvo kajanje :-)

E, sad: Ako ste ambiciozni, nemate dece(ne planirate ih u skorije vreme), ako ste bez posla na Balkanu, nervira vas politicka situacija dole, imate fakultet ali slabo ste placeni…SVI OVI GORE NAVEDENI RAZLOZI SU SMESHNI –znam …so WELCOME !!!
E sad: ako imate dece i zelite da im obezbedite bolju buducnost, ako imate nekakav posao koji vam daje laznu sigurnost, jer plata kasni, nedovoljna je da skrpite kraj s krajem a uz to nemate nikakvu perspektivu da napredujete, svakako ne zelite da vam svakodnevica bude ispunjena prezvakavanjem sta su rekli Vucic, Dacic, Djilas i ostala ekipa, imate fakultet, srednju skolu, ZANAT, neko specificno i unovcivo znanje ili makar dobru volju i snagu da se naknadno usavrsavate, ako jednostavno zelite bolji i kvalitetniji zivot i ako imate hrabrosti da se borite za sebe same, cak i kada ishod te borbe nije siguran ali je rezultat primamljiv, onda ni jedan razlog nije dovoljno dobar da vas spreci u tome da makar probate, da sakupite hrabrost i nadate se najboljem, pa makar i ne uspeli. Barem cete znati da ste pokusali. Sto rece Ivo Andric: “Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko ono bilo.” So... WELCOME :-)

Sad osecam da ce biti dosta odgovora tipa-"Pa ti se vrati u Srbiju".
Planiram - kad se steknu uslovi
Da ne bih bio pogresno shvacen - ako je to tvoj izbor i ti znas svoje razloge, naravno da si u pravu i u potpunosti postujem takvu odluku. Ja samo malo "advokatisem" za drugu opciju. Cak, ovde uopste nije rec o tome da li se neko razocarao ili nije. Nemamo svi isti sistem vrednosti, ne volimo iste stvari, i normalno je da nekome ne odgovara sto drugome bas prija. U svakom slucaju, sve najbolje i nek se uslovi stekno sto pre i sto bolje.