Citat:
Prvobitno poslao korisnik Lucky
Jedan dodatak na ovu temu.
Nedavno pricam sa jednim nasim covekom koji onako teska srca prevail da se "mozda" malo pokajao sto je dosao ovde. Imao covek odlicno placen posao dole...Nervirala ga politicka situacija, korupcija itd.Sad ovde -dvoje dece, on radi jednu -zena drugu smenu. Smenjuju se u cuvanju dece. Jednom nedeljno I to svakog drugog vikenda imaju isti slobodan dan. Kad mogu, roditelji dodju na po par meseci kao ispomoc I onda gluvare ovde zatvoreni u 4 zida...I to je taj americki san.
Samo je tesko priznati....
Takodje - I dalje mi nisu jasni ljudi koji prodaju dole nesto od nekretnina I dodju ovde sa 30 - 50 hiljada npr I onda to ovde spiskaju.
Da li znaju koliko godina mukotrpnog rada treba da bi se postigao "break-even" point?
Mozda je moja matematika pogresna? Ili misle da ovde dolari padaju sa neba.
|
Ne razumem? Kao sto rekoh ranije, svacija situacija je drugacija, ali to sto se tom "nasem coveku" zivot sveo da zivi u cetiri zida apsolutno nije indikacija da generalno imigranti sa nasih prostora zive tako. Kao prvo, uz normalnu karijeru si sa ulaganjem od 30-50 hiljada na break-even point za godinu dana (poseban naglasak na "ulaganje" a ne "spiskanje").
Dosta njih ne dodje sa decom, dosta njih ima karijeru a ne posao i ne provodi vreme u cetiri zida. Startna pozicija je kao i svuda veoma bitna: nije isto da li imas diplomu ili ne, ako je imas u kom je polju, gde si se doselio i koliko si komunikativan i ambiciozan.
Pokajati se bukvalno znaci da neko ima osecaj da je doneo pogresnu odluku i da je predjasnje stanje bolje - medjutim, cak i ljudi koji se vrate nazad, ne vracaju se u istu situaciju jer se dobije vise zivotnog iskustva, nova perspektiva, drzavljanstvo daje dodatnu sigurnost a novac koji se ponese tamo daje bolju poziciju od one koja je postojala pre imigracije. Kako onda stvaranje novih mogucnosti moze da bude pogresna odluka?
Interesantna mi je razlika u razmisljanju ljudi koji su rodjeni ovde i pojedinih imigranata: ako se porede dve osobe sa istim niskim primanjima, osoba koja je rodjena ovde ce se odluciti na dalje skolovanje, promenu karijere, etc. S druge strane, imigrant prica o "pokajanju" i "vracanju". Mislim, ok je to meni - razumela bih savrseno da je neko ostao na ulici i nema sta da jede... razumem i licne odluke, jer Boze moj svako ima pravo da zivi gde hoce i moze.
Ali, neciji zivot u cetiri zida ne moze da mi bude razlog jer apsolutno ne mora tako da bude: moze da se ide i na piknik i da se pravi zabava, svakako moze da se organizuje zivot (kad se hoce).
Da se ne ponavljam, Amerika ima mnogo lica ali isto tako i mnoge zalostive price imigranata su cista nebuloza, jer ti koji to pricaju ne predstavljaju tu situaciju kao svoju, nego kao generalni nacin zivota ovde.
Ja od prvog dana na ovom forumu stojim pri stavu da nikada nikoga ne bih ubedjivala da dodje ili ode, to je bila i ostala necija licna odluka. Volim da diskutujem o rupama u sistemu, problemima, prednostima i manama - licna percepcija zivota ovde i definicije "snalazenja" i "uspesnosti" su samo to: licna percepcija. Nista vise.