Citat:
Prvobitno poslao korisnik Lucky
Ajde pojasni ti meni ovo: Koja je to normalna karijera koja ti omogucava da pored svih troskova "odvojis sa strane" 50 000 za godinu dana?
(poseban na glasak na "karijera" a ne biznis)
|
Mi smo pricali o break-even point a ne o odvajanju sa strane, zar ne? Ti si sam rekao da je $30k ili $50k doslo od prodaje nekretnina a ne od “sklanjanja sa strane”, cini mi se?
Ako racunas na hranu i stan i osnovne troskove $1,500 mesecno (prosecno, zavisno od kraja u kojem se zivi, to moze da bude $700 a moze i $2,500), a prave oba supruznika po $35,000, onda je to i vise od $50k za godinu dana. To sto porodica kupi namestaj, garderobu i ode na odmor nije bitno, jer mogu da rese da ne kupe nista i onda bi im ostao taj novac. To je pravi break-even point, ne definise se po koliko para si stavio na saving account.
“Posao” u marketu ili hotelu je samo to: posao. Pitanje je koliko je placen, da li ima beneficije ili ne… pravis karijeru u drugim poljima pa i da krenes sa $25k doguraces u istoj firmi ili u drugim firmama do $70k, $100k ili neke druge cifre. Da li ce neko da gradi karijeru u polju medicine, high tech, government, teaching, accounting, finance, business administration – opet sve zavisi od startne pozicije i naknadnog usavrsavanja. Moje misljenje je da ako ne dodjes sa tih $30-50k, onda hvatas “posao” dok se ne pripremis bolje. Ako nekako uspes da ih imas, onda hvatas karijeru. Za bolju karijeru ljudi ovde ulazu u skolovanje $50k, $150k… Imas ljude koji u zivotu vise nece da se rese da naprave rizican potez nakon sto kupe kucu ili dobiju decu i imas ljude koji su drugaciji – svi smo razliciti i imamo drugacije kalkulacije i motivacije. Imas na ovom forumu nase ljude koji su se iskolovali, selili – imas one koji su dobili decu i pored toga nastavili da se skoluju u totalno suprotnoj struci od one sa kojom su dosli. Imas nase ljude koji su dosli sa srednjom skolom preko DV a dobili plate od preko $100k zbog odredjenog radnog iskustva nekoliko nedelja nakon sto su stigli – e to je karijera, to nije posao. Drugi opet rade malo placen posao koji im odgovara za skolovanje ili u periodu dok dete ne odraste, pa onda krenu dalje. Mnogo je razlicitih scenarija.
Mnogi ljudi se zadrze samo na “poslu” koji pokriva “living”. Ne kritikujem, naprotiv – sve to zavisi od ambicija, mogucnosti i mnogo ceka drugog. I dalje stojim pri tvrdnji da je novac ponet (i potrosen) investicija u bolji zivot. Kupis auto da bi ti mogucnosti bile vece i ne racunas da ga “odradis” i da se “isplati”. Tako isto kompjuter, tv i ostalo. Pare na saving se ne drze, osim emergency fund. To moze da uradi samo neko ko se ne razume u finansije totalno. Odmor nije trosenje para po meni – napuni ti baterije i ispuni zivot, there is a certain non-monetary value of it
Kako god da ispadne, mala plata ili ne (po bilo cijim standardima) – najbitinije je da je covek zadovoljan. Sam sa sobom a ne po tudjim standardima. Ako nema toga, onda nista nije dobro.
Btw, izvini za gore, nisam pazljivo procitala i mislila sam da si rekao da imigranti sede u cetiri zida a ne njihovi roditelji. I u vezi sa time – nasi su se dosadjivali dok smo na poslu kad su dolazili odvojeno. Od onog trenutka kad smo ih doveli zajedno, sve je bilo drugacije.