Pripoveda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj sveta, pošao u tamni vilajet, gde se nikad ništa ne vidi. Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave onde ždrebad od kobila, da bi ih kobile iz one pomrčine izvele. Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osećali nekakvo sitno kamenje, i iz mraka nešto poviče:
“Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, kajaće se”.
Gdekoji pomisli:
“Kad ću se kajati, zašto da ga nosim?”,
a gdekoji: “Daj barem jedan da ponesem”.
Kad se vrate iz tame na svet, a to ono sve bilo drago kamenje. Onda oni koji nisu poneli stanu se kajati što nisu, a oni što su poneli, što nisu više.
|