I pošto više ne moram da šaljem aplikacije, imam vremena za još jedan post, ovaj put o samom gradu.
Seattle je smešten između Puget Sound, zaliva Tihog okeana na zapadu i jezera Washington na istoku. Sam grad nije tipičan američki i amerikanci kažu da se prilično razlikuje od ostatka Amerike. Kažu takođe da kad neko poželi promenu u životu, preseli se u Seattle. Jako se ponose Pike Marketom, koji malo podseća na naše pijace. Na početku ove ulice se nalazi jako veliki broj štandova gde se prodaju razni umetnički predmeti, ručno rađena odeća, umetničke slike, organska hrana, štandovi sa medom i proizvodima od meda, muzički instrumenti.... Tu su i štandovi sa cvećem koji izgledaju prelepo. Dalje se prodaje riba u ribarnicama i prodavci imaju neku foru da se dobacuju sa ribom. To je jako velika atrakcija i ljudi odlaze samo da uživaju u toj opuštenoj i veseloj atmosferi. Ulice oko Pike Marketa mene lično podsećaju na ulice Soluna. Svuda su male radnjice, male kafanice, sa po nekoliko stolova napolju.. Imaju neke jako zanimljive drvene tramvaje, u koje možeš da uletiš ili izletiš i dok je tramvaj u pokretu.
Stanovi su jako skupi, za 1400 se može naći samo neka dvosobna rupetina.
Stopa nezaposlenosti je jako mala, i na ekonomiju najviše utiče nekoliko kompanija. To su Microsoft, Boeing, Amazon, Starbucks, Nordstrom, Costco (uh na ovu kompaniju moram kasnije da se vratim). Kažu da ekonomiju Seattla drže stare industrijske kompanije i nove Internet and technology kompanije. Plate u Microsoftu i Amazonu neretko dostižu i cifre od preko 100k, tako da ko se ovde zaposli - blago njemu
.
Sam grad je okružen planinama, tako da kada zazimi do najbližeg skijališta treba najviše 45 minuta. Priroda je prelepa, ima jako puno šuma, planine u pozadini daju neki poseban šarm. Takođe na svako mali ima neko jezero oko kojeg ljudi šetaju, voze biciklo, kanue, trče, ili se samo izvrnu na travicu i uživaju.
Na severu Seattle-a se nalaze predgrađa Shoreline, Lynwood, Bothell, Kenmore, Everett. Ovi delovi su poznati kao odlična mesta za život. Takođe, školski NorhtShore district je odličan i škole su jako dobre. Sva ova mesta egzistiraju kao odvojeni gradići sa svojom upravom i svojim malim centrima oko kojih se protežu predivne ulice sa jako puno zelenila, rečicama, gomilom jezera, i onim prelepim američkim kućama. Jako se vodi računa o čistoći, i održavanju. Mene je začudilo što retko ko zaključava kuću danju, a i gomila apartmanskih naselja gde terase stanova koji se nalaze u prizemlju nisu ograđene, i svi na tim terasama drže one lepe baštenske garniture, roštilj, cveće... To je bukvalno na izvolite, šetaš se ulicom a na tri metra je nečija terasa i svi to opušteno drže bez straha da će neko ukrasti ili ući kroz terasu.
Na istoku se nalzae još lepša i skupla suburbs, od kojih ću sad pomenuti samo Kirkland i Bellevue. Kirkland se nalazi na obali jezera Washington i ima prelep pogled na Seattle. Grad izleda kao letovalište sa jako puno kuća na vodi, restoranima, kafanicama, raznim radnjama. Skup je ko sam djavo. Bellevue izgleda kao u science fiction filmovima.
Jug Seattla još nismo videli, a ljudi kažu da nemamo ni šta da vidimo. To se računa kao lošiji deo grada, gde su stanovi jeftiniji i gde ima dosta siromašnih i ružnih delova grada.
Klima u Seattle je nešto posebno. Svi kažu kišno je a niko se ne žali, čak smo čuli nekoliko komentara kako je dosta više ovog sunca i da jedva čekaju da počne da pada. Kiša ne pada u pljuskovima već, kako kažu, oblaci se navuku, rominja i tako do maja. U jednom trenutku postane depresivno i svi jedva čekaju sunce i sve tako. Zime nisu hladne, i opet kako kažu, zima je već stigla i da će nam ovako biti do kraja, videćemo. Klima je vrlo specifična i to zbog okeana i planina na zapadu. Planine zaustavljaju svu vlažnost i zato ima toliko kiše. Posle planina, leti prži sunce i bukvalno sve izgori a zimi temperature jako nisko padaju i ima puno snega. Neverovatno je što se sve to dešava u stotinjak kilometara. Kao kad bi Beograd i Novi Sad imali potpuno različitu klimu.
Kao što sam već pomenula (nekoliko puta) ljudi su vrlo prijateljski raspoloženi i ništa od Seattle freeze. Oni čak nisu ni čuli za taj izraz. Jako im je bitno da žive zdravim životom, da vežbaju, da se hrane zdravo. Svima im je jako bitna ekologija i mnogi su volonterski angažovani. Nema skoro uopšte nagojenih ljudi (joj, čega sam se ja nagledala u Torontu - nije da omalovažavam ali moj mozak ne može da shvati da to neko sebi uradi)
Eto dosta za večeras, ko šta ima da pita, neka izvoli.