Citat:
Prvobitno poslao korisnik zvercica
U Srbiji sam se osećala kao da je sve što je trebalo da se desi već desilo i da treba fino da odgajam decu, a onda mogu tamo kuda svi na kraju idu. Želeli bismo da malo ne razmišljamo o tome kako ćemo da platimo račune, da kupujem u prodavnici bez spiska, da upoznamo druge kulture, druge kuhinje, drugu umetnost, da malo putujemo da malkice vidimo sveta....
Potpuno razumem kako se osećaš. Skoro da odavde mogu da osetim teskobu u grudima koja te pritiska. Prijatelju, želim ti svu sreću i da što pre nađeš način da odeš odatle. Veliki pozdrav
|
Otprilike sam o tome pisao, o osecaju da je ovde sve isto vec 200 godina, i da ce biti isto jos 300. To je ono što ubija ovde, to što vidiš kako ljudi kontaju ili bolje reći ne kontaju život, i kako kroz isti prolaze kao nož kroz sir. I bukvalno to, samo cekaj da umres i ne cimaj se nista. Nikakav napredak u bilo kojoj oblasti, nikakva ambicija da se nešto nauči i unapredi, ono razmišljanje "pusto tursko", kao da većina razmišlja "jbg, svejedno cu umreti, zasto da se bilo sta cimam". Mislim, ako tako treba da razmislja ljudsko biće ili većina ljudi u jednoj drzavi, onda ja ništa nisam skontao i džabe sam čitao knjige koje sam čitao
Pravo da ti kažem, nemam nikakvu teskobu u grudima
Popizdim samo kada pomislim na perspektivu mog deteta ovde, i da će morati da odrasta u takvom okruženju. U suštini, potpuno sam isključen iz praćenja društvenog života i politike ovde (iako verovatno ne ozgleda tako čitajući prethodni post
) , meni je ovde već odavno sve jasno. Vesti gotovo da i ne gledam, politiku pratim jedino kada me izbombarduju informacijama, na izborima sam već godinama beli listić. Davno sam odlučio da čuvam svoje živce za svoju decu i budućnost, ne pada mi na pamet da ih gubim na gluposti u ovakvom okruženju. U suštini, ne uspeva mi uvek, ali se trudim da ne obraćam pažnju. Napravio sam neki svoj mikrosvet, gledam da se okružim ljudima koji su iole pozitivni, mnoooogo cenim svoje vreme i ne trošim ga na budale (ovo mi je baš dugo trebalo da naučim), odem na neki sport, u prirodu i tako....
Problem je što to ne može da traje doveka, može ovako da se razmišlja dok nema dece i nekih malo ozbiljnijih planova (sem toga, nije baš ljudski razmišljati tako doveka, a i čovek se umori). Pošto je dete "stiglo" pre 6 meseci, jasno je zašto hoćemo da idemo odavde (mada smo mi hteli da idemo i pre, naravno).
Elem, da ne laprdam dalje, pozdravljam Vas i porodicu, samo gurajte, sve će doći na svoje i sve će izgledati mnogo bolje kako vreme odmiče