Pozdrav svim forumašima!
Prvo želim da se zahvalim svima koji su postovali svoja iskustva sa intervjua, koja su nam mnogo značila!
A sada naše iskustvo:
Naš intervju je bio zakazan 11.03. u 8.30. Došli smo u BG već negde oko sedam, malo sedeli u kolima. Parkirali smo se kod MAXI-a, a imate parking i kod dečije bolnice koja je udaljena deset minuta od ambasade. Negde oko 7.40 smo bili ispred ambasede. Nije bilo nikog i čuvar nam je rekao da se vratimo oko 8.20 i da pre toga nema šanse da nas puste. Još malo smo se prošetali i vratili. Tad je već bilo ljudi. Prvo su prozivali one za turističke vize. Nas su pustili tek u 8.45. Sem mene i supruga bila je još jedna žena koja je izvučena na lutriji.
Kad smo ušli u ambasadu standardna procedura, koja je već navođena. Svi su veoma ljubazni. U sali nas je dočekao čuveni Toma, koji je prokomentarisao da nas je danas malo, i da je prethodni dan bilo 15 ljudi za iseljenički vizu. Takođe je bio iznenađen kada je ugledao stariju gospođu, jer kaže da su sve dosad uglavnom bili mladi do 25 godina.
Prvo su nas prozvali na šalter 4 da da predamo pasoše (naš službenika), zatim su nas prozivali da predamo dokumentaciju,plaćanje vize 2x330 dolara onda ostavljanje otisaka (američki službenik),i konačno konzul. Ovaj konzul je bio supe raspoložen i krenula su pitanja. Ko od vas dvoje zna bolje engleski? Ja rekoh moj suprug. Da li ja znam engleski? Rekoh mu da i onda je on meni postavljao pitanja na srpskom, a ja mu odgovarala na engleskom
. Pitao je : koliko smo godina u braku, gde planiramo da idemo. Zašto? Rekoh mu da tamo imamo prijatelje i da moj suprug radi za američku kompaniju. Čim sam to rekla, počeo je njega da ispitiuje i skroz zaboravio da sam ja nosilac liste. Počeo da ga ispituje za obrazovanje. Uozbiljio se kad je čuo da je završio trogodišnju školu i da nema koledž. I u tom momentu ja napravih grimasu. Videvši to on se seti, da sam ja nosilac liste i reče da mu je lakše, inače bi nas morao odbiti. Nabrojala sam mu sve svoje diplome
. Pitao me je ponovo koliko smo godina u braku, gde sam završila master sudije, kako smo se upoznali suprug i ja? Tada mi je dao da potpišem formular i da se oboje zakunemo da smo govorili istinu. I konačno
da dođemo sutra po svoje pasoše
.
Našoj sreći nije bilo kraja
!
Na izlazu nam je Toma rekao da se ne radujemo pre nego što vidimo naše vize. Ali ako vam konzul odobri vizu jedino što može da se desi da kažu da dođete sutra, a da ne bude dobra konekcija sa Amerikom, pa da onda dođete još jednom
Ako imate sve papire i ispunjavate uslove koje su naveli sve će biti ok!
Samo pozitivno i osmeh na lice!!
Nama su uzeli potvrdu o stanju na bankovnom računu i uopšte ih nije interesovalo ko su ljudi kod kojih idemo.
Izvinite ako sam bila opšira! Ako imate nekih pitanja pišite
Nadam se da sam vama koji imate intervju uskoro bar malo pomogla.