Evo prosao je i taj intervju. Ne znam ni sta da pisem jer je vec sve receno i dobro je svima poznato, a o novini za preuzimanje viza sam vec napisao post.
Uglavnom, dosli smo u zakazano vreme, seli da cekamo, cekali 2,5 sata. onda se ispostavilo da je pauza, a posto nama nisu uzeli ni pasose, delovalo nam je nesto cudno pa kad je covek iz obezbedjenja proverio kod ovih sto rade na salteru sto nismo prozvani ispostavilo se da su imali nekih "tehnickih problema" i da nismo ni bili na spisku. Mi smo naravno bili na spisku ali je njima stampac (tako nam je receno) odsekao donji deo lista na kom su bila nasa imena. Tako da smo eto, na intervenciju "Cika Tome" sve zavrsili za 2 minuta i otisli da prosetamo dok je pauza i dok ne dodje konzul ili vec sa kim smo trebali da razgovaramo.
Poenta ovog pasusa iznad je da, ako vam se ista ucini sumnjivo ili da ne ide kako vi mislite da bi trebalo da ide, obavezno proverite kod obezbedjenja sta je sa vasim slucajem, a ne kao mi da sedite i cekate.
Kad smo se vratili sa pauze ispred ambasade je vec bilo oko 30-ak ljudi, uglavnom studenata, za koje pretpostavljam da dolaze za work and travel vize. Vi treba da prodjete pored svih njih, kazete obezbedjenju da ste vec bili unutra i da su vam rekli da dodjete tad kad ste dosli. Obezbedjenje ce vas pustiti preko reda, da ne stojite bez veze ispred i cekate da udju svi ti ljudi. Mada i to ide poprilicno brzo tako da bi cekali mozda 15-ak min duze.
Sam intervju je protekao brzo i u opustenoj atmosferi, cak bi se reklo i veoma nasmejanoj. Mene je taj sa kim smo razgovarali, isprozivao da sam cutljiv, a da moja zena veoma dobro govori engleski, iako ona nema pojma
Nije nas pitao nista posebno iako smo se vencali mesec dana pre intervjua. Samo je pitao da li smo se uzeli zbog papira i kad smo rekli da nismo on je rekao da se to odmah vidi.
Poneli smo par slika sa svadbe i par nekih nasih zajednickih slika ali nam to nije trazio. Nije nam trazio ni mail od nekoga iz amerike. Mi smo naravno u DS-230 upisali adresu drugarice kod koje necemo ici ali nas ni za to nista nije pitao. Samo je rekao da i tom gradu, u Atlanti, moze da se nadje dobar posao.
Jedino sto nam je onako oboma zapelo za uho je da nam je par puta ponovio da je Kalifornija veoma skupa i da treba dobro da razmislimo da li da idemo tamo (jer smo mu mi rekli da cemo ici u Oakland, CA) Mada je na kraju rekao mojoj zeni da ce, ako uspe da nadje posao kao programer (sto mi je zena po struci), imati za pola godine vecu platu od njega.
Sve u svemu jedno veoma prijatno iskustvo pocevsi od obezbedjenja, posebno Cika Tome, ali i svih ostalih, pricali smo sa jos dvojicom, mladjim celavim i starijim, kome ne znam ime ali nam je prvi kontakt sa ambasadom ucinio veoma duhovitim. Sluzbenici na salteru su svi bili veoma ljubazni, nasmejani i opusteni, a takodje i konzul, odnosno covek sa kojim smo razgovarali.
Jos samo jedna stvar pa da zavrsavam ovaj literalni sastav.
Iako smo se registrovali na sajtu
www.usvisa-info.com nismo dobili nikakvu potvrdu na mail da je to sve kako treba, tako da jos nemamo osecaj da smo dobili vize i nikakva nas euforija jos ne puca. Najverovatnije ce sve to biti u redu jer je potrebno da protekne sigurno par dana dok ambasada ne preda DHL-u nase papire i dok ne budemo u mogucnosti da na pomenutom sajtu pratimo nasu posiljku.
Izvinite sto sam vas udavio ali mozda nekome bude i od koristi.