Budući čitaoče, ako se nisi umorio, sada sledi najlepši deo - omiljeni delovi grada i klopa
North End ili Little Italy Bostona - ako niste probali kanole od gospodina Majka (mikes pastry), kao da niste ni bili u Bostonu. Moji omiljeni su sa ukusom espresa, pistaća i florentino što ustvari nije neki poseban ukus, već je štos u sastavu kanolija koji je hrskaviji i ukusniji nego kod svih ostalih. Kod njega je uvek gužva, a u North Endu je inače vikendom ludnica i ljudi stoje u redu za restorane. Mikes Pastry postoji i u Kembridžu, pa možete i tamo da potvrdite da ste u Bostonu. Iako je Kembridž ustvari drugi grad
Generalno, sve je u Hanover ulici, ali su i druge ulice lepe za izgubiti se.
Santarpio's Pizza u Istočnom Bostonu je veoma popularno mesto i vikendom se i ovde stoji u redu. Tamo kao da je vreme stalo negde oko 70ih. Domaćini umeju da budu grubi, nekad i neprijatni, mada ja to nisam osetio. Da se naslutiti takav karakter, a pojedini kritičari na Yelpu ih nisu mazili
Nekada, kada gledam stare filmove sa Ben Aflekom, a gde je radnja smeštena u Bostonu (recimo Dobri Vil Hanting) ili ovaj poslednji sa Džoni Depom (Black Mass) - e, takvi su likovi unutra. Mi smo ovde probali čuvenu picu sa njihovim crvenim sosom i italijanskim kobasicama i belim lukom i to će definitivno da vam probudi sva čula, a mirisi će vas pratiti ceo dan
Izbegavajte da idete u goste posle toga
Šetalište uz vodu, South Boston. Lepo je. Ako niste skloni trošenju, to mesto zaobiđite.
Kembridž - park kod Muzeja nauke i deo oko Harvarda, i naravno Harvard.
Boston Komon - parkovi i glavne gradske ulice koje idu odatle, pa tako sve do Promenade. Ako na putu naletite na Malboro ulicu, prošetajte i njom. Ona je neobično lepa i meni je to oduvek bila asocijacija na Boston.
Promenada je posebno mesto u gradu gde bih voleo da šetam svaki dan. Znam da bih uživao, posebno vikendom. Za 4. juli, tu je centralni događaj i vatromet, pa ume da bude haos. Inače je jako lepo, posebno predveče kada mladi ponesu cirku, gitaru, zasednu na jedan od drvenih dokova i druže se, a na vodi je desetina belih jedrilica koje uz modro ljubičasto nebo daju neku melanoličnu draž gradu. Ne znam da li bih pre voleo da slušam laganu rok muziku ili džez. Džez kao da pre stoji Njujorku... ne znam, ne znam...
Sa druge strane reke, šetalište je takođe lepo, i na sve ovo iz prethodnog pasusa treba dodati još jedan pogled na Bostonski skajlajn, u kojem dominira zgrada Prudenšl, iz koje je jedini vidikovac nalik onima u Njujorku (one world center, rockfeler, top of the rock).
Od popularnijih lanaca kafeterija, najbolji espreso se pije u Thinking Cup-u, a dobar je i u jednom lancu koji nosi naziv najvećeg spamera pošte kada su banke u pitanju - Capital One coffee. Sedeli smo u jednom takvom u blizini Boston Comon, i kada sam uradio recenziju na Yelpu, menadžer kafića me je pozvao na gratis kafu
Bunker Hil i ceo taj deo okolo u Čarlstaunu, posebno predveče, takođe omiljeno mesto. Tu nam je bio najbliži Whole Foods (devojka je odlepila za nekim čokoladicama koje imaju ukus bajadere, mislim da sam do kraja sezone ostavio minimum 200 dolara na to), i nakon šopinga smo šetali okolo i jeli sladoled
Deo Somervila koji se zove Assembly Square - izlazi na vodu, izgleda kao da je juče napravljeno i opremljeno i podseća na neki ogroman koncept store, kako se popularno sada kod nas kaže. Samo na otvorenom... Tu ima radnji većih brendova i nekih manjih restorana i kafića. Tu sam jednom posle posla došao sa kolegom da pokupimo naše devojke i svratili smo na burgere koji su odlični, a priloga sa strane (tj. preliva) možete da dodajete koliko hoćete.
Hingam, već sam ga pominjao, deo pre same luke, svratili smo u jedan od restorana koji je imao negativne kritike i odatle izašli nikad bolje najedeni i raspoloženi. Tu sam probao neko tamno pivo, mislim da se zove Texas mug, koje mi je ostalo u sećanju kao najbolje popijeno pivo u Americi. Odatle smo produžili u bioskop, već napisah da izgleda old school i mnogo je lep. U blizini se nalazi i Wahlburger, čiji su vlasnici braća Volberg, glumci i videh još u aprilu da daju franšize i da su već otvorili restorane u Njujorku. Naselje koje pripada grupaciji Avalon i koje je u blizini, je nešto najbliže onome kako vidim mirniju budućnost sa porodicom u blizini nekog grada - tu je obala, tu je i bazen, grilovi na sve strane, blizina grada, blizina drugih gradića, posebno dole prema Kejp Kodu.
Kad sam već pomenuo burgere, nijedan od ovih mi nije najbolji. Jeli smo na jako puno mesta. Prvo mesto ubedljivo drži neki burger restoran u Kembridžu za koji jedino znam da je super jeftin i da se studenti tamo često hrane. Oni imaju i neku popularnu kolu, koja je kao koka kola sa ukusom trešnje. Blizu je Harvard Skvera, tako da nema greške, samo pratite gde klinci klopaju
Restoran Sarma u Somervilu drži mesto broj jedan po pitanju nadražaja svih mogućih čula koje naš organizam poseduje, barem kada je reč o mom iskustvu. Često sam slušao kako je hrana afrodizijak, ali sam se ovde nakon klope tako opijeno i nadraženo osećao da je taj izraz dobio posebno značenje. Imaju male porcije, ali pripremljene tako lepo i sa merom, da iako niste gladni, želite da probate druge stvari samo da im osetite ukus, tj. tu neverovatnu kombinaciju slatkih i slanih stvari koje su spojili. Meni nije raznovrstan - ono što je drugačije od ostalih to je jedna fora koju primenjuju: konobari idu od stola do stola i nude jela koja su van menija. Takvih jela nema puno, i obično se brzo razgrabe, a nakon 15 ili 20 minuta ide nova tura, sa potpuno novim jelom. Ja sam tako probao stejk od sabljarke, sa avokadom, nekom ukusnom pečurkom i prelivom od trešanja.
Bilo je mnogo toga, ali sada ne mogu da se setim jer sam ogladneo
NASTAVIĆE SE...