[uran]

Prvobitno poslao korisnik Ggaga

Zdravo Petre,
Evo pokusacu da ti docaram nase iskustvo pa ti izvuci pouku. Mi smo dosli pre 6 meseci sa 42 godine i kcerkom od 12 godina. Ostavili smo u Bg stan od 100m2 na Dedinju, dobre poslove, muz svoju privatnu firmu. Uz dobre CV-jeve, vise od 15 god profesionalnog iskustva u Sr i preporuku prijatelja odmah smo nasli prilicno dobre startne profesionalne poslove uz pomoc kojih smo iznajmili fin stan i smestili se u lepom delu grada. Da je lako. nije lako. Meni je najteze sto se nakako sa preko 40 godina i potpuno afirmisanog zivota u Sr osecam kao da sam glupa, kao da sam u opet 1. razredu skole. Puno je stvari koje kad dodjes moras da naucis i svaris ispocetka. Medjutim ne kajemo se i svesni smo da treba da prodje vreme da bi poceli da se osecamo kao kod kuce. Ne pada nam na pamet povratak ali ono sto svaki dan pomislim je da mi je da sam dosla pre 20 godina, tj u tvojim godinama. Ovo je surova zemlja, svako se bori za svoje mesto, nista se ne dobija na lepe oci, niti preko veze (pa ni od prijatelja) i zelena karta ti je samo ulaznica na utakmicu pa se bori kako znas i umes. Ali u isto vreme zemlja koja nagradjuje trud, rad i snalazljivost. Moji projatelji koji su ovde od pre 20 i vise godina su sada dovoljno zaradili da u Srbiji mogu da se penzionisu do kraja zivota. Da sam dosla u dvadesetim imala bih vise energije da se dokazujem, borim...Nigde ne sveta cvece ali se ovde trud nagradjuje i mnogo je sira perspektiva. A Srbija ce garantujem uvek biti tamo gde jeste, ista kakva je i poslednjih 30 godina. Ja bih na tvom mestu zavrsila fakultet u Srbiji dosla ovde radila bilo sta i zavrsavala neki Master u US. Onda ti je to ulaznica sa super firme i sestocifrenu platu. Srecno!

sta nije lako kad vas dvoje imate 6cifrene plate znaci minimum 200kila ?