Jos nije ni mart cestito poceo, a ja vec redovno proveravam postansko sanduce.
Bas sam sasav, ali eto - vec pocinje da me hvata lutrijska groznica. Citajuci vase postove, nekako se osecam prilicno sigurnim da cu biti izvucen.
I pitam se, kakav je to osecaj, kada zateknes tu famoznu prvu kovertu iz Kentakija? Da li se ljudi promene nakon toga? Jer, ipak - ako si izvucen, veoma je velika verovatnoca (gotovo 100%) da ces sledece godine u ovo vreme vec biti (i pivo piti) "preko bare".
S druge strane, nakon ove svetske krize, koja je pocela u Americi, i koja se za sad tamo najvise i oseca (otkazi i tome slicno), postavlja se pitanje - koliko se radovati prvoj koverti?!
Ipak, siguran sam da je mnogo lep osecaj kada imas GC u dzepu i mozes da biras: hocu li u "Srbiju brale" ili SAD ili mozda u Kanadu.
