[stanema]

Posto sam dosta toga procitao sa ove teme kako bih se sto bolje pripremio za svoj intervju koji sam imao upravo danas, hteo bih da podelim svoje iskustvo sa vama.

Dakle, imao sam zakazan intervju u 8:30, ja sam bio ispred ambasade 5 minuta ranije, planirao sam 30 minuta ranije, ali je u BG danas padala kisa pa je guzva bila velika. Ispred ambasade je bilo na desetine ljudi, kao da se nesto deli besplatno, a covek iz ambasade je prozivao redom.

Procitao je par imena i rekao nekom coveku da proziva ljude koji imaju termin od 8:45. Meni je to uhvatilo paznju posto sam ja 15 minuta ranije, pitao sam ga da li je mene procitao, rekao je da jeste, pa me je pustio da udjem.

Udje se u krace dvoriste i malo napred stoji obezbedjenje koje vam pregleda torbu, i skenira na metal vase telo. Kada to prodjete, cekate da udjete u objekat gde sve stvari stavljate u plasticnu posudu i onda prolazite kroz skener. Telefon se iskljucuje i ostavlja njima, vi dobijate neki kartoncic koji kada im vratite oni vam vrate nazad vas telefon.

Sada ste usli u ambasadu i prolazite kroz poduze dvoriste do cekaonice koja se nalazi napolju. Tu vam kaze da ste nakon tog i tog coveka/zene, i cekate da vas prozovu. Prvo je uslo petoro, pa onda jos cetvoro, medju njima sam bio i ja. Tu vam kazu da pripremite pasos.

Kada dodjete na red, pita vas kako ste, objasni proceduru. Redni broj je zakacila na pasos i rekla da je to moj broj i da cu biti prozvan dvaput ili triput, prvi put kada budem bio prozvan, ostavicu pasos. Drugi put ce mi uzeti otiske prstiju (ako bude trebalo) i treci put je razgovor.

Sada ste unutar zgrade sednete i cekate vas redni broj. Prostorija ima desetak saltera sa kojih se prozivaju redni brojevi ljudi, prostora za sedenje ima, ima dosta plasticnih ali veoma udobnih stolica.

Za prvi deo prozivke, radila su dva skroz desno saltera. Kada su me prozvali, sluzbenik me je pitao gde planiram da idem, ja reko u Njujork, koliko dana, ja reko ne vise od 10. Pitao me je da li znam engleski. Rekao sam da znam. Zahvalio mi se i rekao da sacekam da mi uzmu otiske.

Za drugi deo, radio je jedan salter, levo od pomenuta dva. Tamo kada me je prozvala, pozdravila se na srpskom i od tog trenutka sam pricao samo engleski (Do sada je bilo sve na srpskom). Rekla mi je da stavim sve prste leve ruke osim palca na skener otiska. Zatim isto i sa desnom rukom, zatim oba palca zajedno. To je bilo sve, hvala dovidjenja.

Za treci deo, radila su dva ili tri saltera, nisam bas gledao pazljivo posto su na drugom kraju prostorije. Kada sam bio prozvan, kao iz topa me je na engleskom pitala, sta planiram da radim u Njujorku. Ja onako pomalo nemiran, reko idem da posetim Bruklinski most, Menhetn, razlicite muzeje. (Potpuno zaboravio sta sve pored toga postoji haha). Ona me gleda, ja nju. Kaze ona, dobro, cime se bavis. Rekao sam da radim u IT. Onda me pitala sta tacno radim. Objasnim joj onako uopsteno, ali je delovalo da nije nista razumela. Ja reko mogu i u detalje ako treba. Mase glavom i kaze da ne treba, pa je samo konstatovala da radim za kompaniju. Potvrdio sam. Pitala me je da li znam nekoga u Americi, ja reko ne (realno znam jednu osobu, ali se sa njom ne cujem, niti je bitna za ovu situaciju). Pitala me je da li imam rodjake, ja reko da nemam (zaista nemam). Zatim me je pitala gde sam sve putovao, ja uz osmeh pitam, da li zaista trebam da nabrojim sve. Malo se nasmeje, i kaze da ne moram sve, samo gde sam najdalje putovao. Tu sam rekao da sam najdalje isao u Pariz, Francuska, u Spaniji-Barselona, Madrid. Pa me pita, gde jos. Rekao bio sam u Nemacku-Berlin, Nirnberg, Manhajm, onda u Svajcarsku - u Bazel... Tu me je prekinula i rekla:

Thank you, your visa has been approved.

Reko hvala, uzimam dokumente i pitam je da li joj treba slika koju sam doneo, samo je mahala rukom da ne i rekla da mogu da idem.

Nisam primetio da im je ista od dokumentacije sto sam poneo zaista trebalo, samo pasos. Mozda je zena na ulazu u zgradu pogledala DS-160 confirmation page, ali nisam obracao paznju. Sliku koja se trazi, nisu ni pogledali, niti uzeli. Ukupno je sve trajalo oko sat vremena.