Amerikanizacija

[Smith6000]

Naravno da je za početak najvažnije naći posao, pa kasnije i dobar posao i stan... ali šta posle? Pripadamo društvenim vrstama životinja, pa je i društven život isto potreban. :skviz:

Kad sam bio nešto mlađi, bio sam u Čikagu u poseti, i nekako sam primetio da se tamo Srbi drže zajedno, + što ima nekoliko crkvi i organizacija, pa čak i neku srpsku emisiju na kablovskoj. :bravo:

Pitanje dana je, koliko ste se amerikanizovali? Da li se više družite sa amerikancima, ili više ljudima sa zapadnog Balkana (da budem politički korektan)? Idete li u naše crkve, zalazite li u naše kafane/restorane, članovi ste neke iseljeničke organizacije?

Koliko se razlikuje druženje sa amerikancima, a kakvi su naši gastrabajteri tamo? :ziveli2:

[dreamerns]

[QUOTE=Smith6000;14748]
Kad sam bio nešto mlađi, bio sam u Čikagu u poseti, i nekako sam primetio da se tamo Srbi drže zajedno, + što ima nekoliko crkvi i organizacija, pa čak i neku srpsku emisiju na kablovskoj. :bravo:

Pitanje dana je, koliko ste se amerikanizovali? Da li se više družite sa amerikancima, ili više ljudima sa zapadnog Balkana (da budem politički korektan)? Idete li u naše crkve, zalazite li u naše kafane/restorane, članovi ste neke iseljeničke organizacije?
[/QUOTE]

Za sada vise sa nasima. Licno, ne pravim neku razliku niti razmisljam o tome sa kim se druzim. Druzim se sa svakim sa kim mi odgovara. Privatno to su u vecini nasi ljudi, a sto se tice zajednica....clan sam raznih organizacija...i tu je velika vecina ameri. Iseljenicka organizacija...clan sam ovog foruma :-)
Sto se ovih crkvi i ostalog tice, izbeagavam u sirokom luku...od toga sam i pobegao.

[QUOTE]
Koliko se razlikuje druženje sa amerikancima, a kakvi su naši gastrabajteri tamo? :ziveli2:[/QUOTE]

Pitanje je stvarno glupavo i kompletno generalizuje ljude. Po meni je gastarbajter pogrdna rec i sloj ljudi koji opisuje je isti i ovde i u nemackoj itd.....odnosno, ljude koje ja licno izbegavam. Ameri su isto tako ljudi ko i svi i ima ih svakakvih. Fakat je da vecina je dosta povucena po pitanju privatnosti i ono....malkice su otudjeni. Sa druge strane u stanju su da totalnog stranca pozovu kod sebe na rodjendansku zurku. Jednostavno, drugaciji je mentalitet.

[pekka]

Amerikanizacija je po meni potpuno individualna disciplina. Samo razmislite sa kakvim ste se ljudima druzili ovde, kakvi su vam afiniteti i pogledi na svet. Verovatno cete teziti istom i u Americi, samo nadamo se sa mnogo vise uspeha. Na kraju krajeva, cemu sav ovaj trud ?

[kosmogonija]

Amerikanizacija, vesternizacija, globalizacija... Nikad mi neće biti jasno otkud tolika fama, naročito u tzv. intelektualnim krugovima, povodom tih raznih "izama". Znam ko sam i tu stavljam tačku na svaku dalju propoved. Otvorena sam za drugačije, u meri u kojoj to širi a ne zatvara moje horizonte. I da, ima ljudi koji se "amerikanizuju", pretvaraju u vlastite karikature, u tikve bez korena. Nažalost, takva je većina emigranata koje sam ja do sada sretala u mnoštvu tragikomičnih situacija (tipa "uspeo sam tamo, imam lep garden, al' da mi je da umreeem pod mojom šljivom" :).

[dare_ns]

[QUOTE=kosmogonija;14778]"uspeo sam tamo, imam lep garden, al' da mi je da umreeem pod mojom šljivom"[/QUOTE]

tužno ali istinito, i to je većinski onaj deo naše populacije koji je otišao na samom početku ''onih'' sukoba, bez želje da nauči jezik i da se socijalizije.

[pekka]

Potpuno se slazem sa prethodnim postovima. Vazno je da covek zna ko je i sta je, ma gde da se nalazio na ovome svetu.
Nasi razlozi za odlazak iz Srbije su najmanje ekonomske prirode. Upravo je to zelja za sirenjem vidika shodno nasim afinitetime, upoznavanje novih ljudi i kultura, putovanje po svetu, napredovanje u poslu u uslovima jednog drugacijeg, bogatijeg trzista u svakom pogledu. Tu je i mogucnost da podmladak ima mogucnost skolovanja u skoro idealnim uslovima, gde se ucenje i talenti ne omalovazavaju kao u nasem drustvu itd. Gde ona deca koja su zrelija i zele da se obrazuju nisu "streberi", a ona talentovanija nisu "frikovi" i "ludaci".
Samo sticanje materijalnih dobara nam nikada nije bio cilj niti kriterijum za poredjenje sa drugima. Sticanje materijalnih dobara je samo posledica kvalitetnog bavljenja sopstvenim poslom, a u meri koju diktira trziste i neka relativna sreca, koja je svakako neophodna za sve sto nam se u zivotu desava.
Dakle, amerikanizaciju posmatram kao sopstvenu projekciju na tom geografskom prostoru, medju najrazlicitijim ljudima koje cu tamo sresti.

[dreamerns]

[QUOTE=pekka;14782]Potpuno se slazem sa prethodnim postovima. Vazno je da covek zna ko je i sta je, ma gde da se nalazio na ovome svetu.
Nasi razlozi za odlazak iz Srbije su najmanje ekonomske prirode. Upravo je to zelja za sirenjem vidika shodno nasim afinitetime, upoznavanje novih ljudi i kultura, putovanje po svetu, napredovanje u poslu u uslovima jednog drugacijeg, bogatijeg trzista u svakom pogledu. Tu je i mogucnost da podmladak ima mogucnost skolovanja u skoro idealnim uslovima, gde se ucenje i talenti ne omalovazavaju kao u nasem drustvu itd. Gde ona deca koja su zrelija i zele da se obrazuju nisu "streberi", a ona talentovanija nisu "frikovi" i "ludaci".
Samo sticanje materijalnih dobara nam nikada nije bio cilj niti kriterijum za poredjenje sa drugima. Sticanje materijalnih dobara je samo posledica kvalitetnog bavljenja sopstvenim poslom, a u meri koju diktira trziste i neka relativna sreca, koja je svakako neophodna za sve sto nam se u zivotu desava.
Dakle, amerikanizaciju posmatram kao sopstvenu projekciju na tom geografskom prostoru, medju najrazlicitijim ljudima koje cu tamo sresti.[/QUOTE]

Lepo si ovo srocio, svaka cast :-)

[dreadnot]

Svi zelimo da odemo u Ameriku, diskutujemo za koliko bi najkrace moglo da se dobije drzavljanstvo, a onda se postavi pitanje otpora prema "amerikanizaciji". A sta je zapravo ta amerikanizacija? Da li ce isti odgovor da da Zana sa pozicija zivota u L.A. ili WOTLK sa pozicija zivota u Ohaju? Ako se podrazumeva uklapanje u milje u kome se zivi, onda je mogucnosti daleko vise nego da nekome ponudite "srbizaciju". U svakom slucaju, za normalan zivot neophodno je prihvatiti okolinu, da bi i sam bio prihvacen. Kada si u Rimu govori kao Rimljani, kaze jedan stara maksima. Kada si u Americi, u bilo kom njenom delu, ponasaj se i govori kao ljudi koji te okruzuju, prihvati i postuj njihove obicaje i nacin zivota, ili izaberi da sebe i svoju porodicu getoiziras. Mi smo, na zalost, preterano uceni da se kunemo u nekakav vec odavno izlizani patriotizam i da mislimo kako je nase najbolje. Samo puki strah jednog malog balkanskog naroda (nekolicine malih balkanskih naroda) nam brani da mirne duse i otvorenog srca prihvatamo razlicitosti. Naravno, ima, a pogotovu ovde, na ovom foruimu, dovoljno osvescenih ljudi koji su odbacili predrasude i "plivaju niz struju" mudro, posmatrajuci svet oko sebe, uceci i prihvatajuci sve dobro, sto i njima samima donosi dobitak, a cuvajuci se onoga sto moze da im skodi. Biti zatvoren i zadojen samo svojim u velikom, multikulturalnom loncu kakva je Amerika, a sve u ime nekakvog odupiranja "amerikanizaciji" je u najmanju ruku glupo i jalovo, a posledice su neizbezne. Da citiram jos jednu poznatu poslovicu: Ubi bene ibi patria - Gde je dobro tu je otadzbina". Ako bas i nije rodna gruda, treba se barem potruditi da bude svoj kutak koji sami stvarate i cinite ga sebi vaznim tako sto u njega ulazete rad, emocije, zivot. U protivnom, ostaje vam da budete korov koga vetar nosi od mesta do mesta...

[dejancic]

[QUOTE=dreadnot;14809]Svi zelimo da odemo u Ameriku, diskutujemo za koliko bi najkrace moglo da se dobije drzavljanstvo, a onda se postavi pitanje otpora prema "amerikanizaciji". A sta je zapravo ta amerikanizacija? Da li ce isti odgovor da da Zana sa pozicija zivota u L.A. ili WOTLK sa pozicija zivota u Ohaju? Ako se podrazumeva uklapanje u milje u kome se zivi, onda je mogucnosti daleko vise nego da nekome ponudite "srbizaciju". U svakom slucaju, za normalan zivot neophodno je prihvatiti okolinu, da bi i sam bio prihvacen. Kada si u Rimu govori kao Rimljani, kaze jedan stara maksima. Kada si u Americi, u bilo kom njenom delu, ponasaj se i govori kao ljudi koji te okruzuju, prihvati i postuj njihove obicaje i nacin zivota, ili izaberi da sebe i svoju porodicu getoiziras. Mi smo, na zalost, preterano uceni da se kunemo u nekakav vec odavno izlizani patriotizam i da mislimo kako je nase najbolje. Samo puki strah jednog malog balkanskog naroda (nekolicine malih balkanskih naroda) nam brani da mirne duse i otvorenog srca prihvatamo razlicitosti. Naravno, ima, a pogotovu ovde, na ovom foruimu, dovoljno osvescenih ljudi koji su odbacili predrasude i "plivaju niz struju" mudro, posmatrajuci svet oko sebe, uceci i prihvatajuci sve dobro, sto i njima samima donosi dobitak, a cuvajuci se onoga sto moze da im skodi. Biti zatvoren i zadojen samo svojim u velikom, multikulturalnom loncu kakva je Amerika, a sve u ime nekakvog odupiranja "amerikanizaciji" je u najmanju ruku glupo i jalovo, a posledice su neizbezne. Da citiram jos jednu poznatu poslovicu: Ubi bene ibi patria - Gde je dobro tu je otadzbina". Ako bas i nije rodna gruda, treba se barem potruditi da bude svoj kutak koji sami stvarate i cinite ga sebi vaznim tako sto u njega ulazete rad, emocije, zivot. U protivnom, ostaje vam da budete korov koga vetar nosi od mesta do mesta...[/QUOTE]

pekka : dreadnot 0:1 :grin:

Svaka cast obojici, lepa objasnjenja, a i dovoljno prostora dato citaocima za razmisljanje :bravo:

[Smith6000]

[QUOTE=dreadnot;14809]Kada si u Rimu govori kao Rimljani, kaze jedan stara maksima. Kada si u Americi, u bilo kom njenom delu, ponasaj se i govori kao ljudi koji te okruzuju, prihvati i postuj njihove obicaje i nacin zivota, ili izaberi da sebe i svoju porodicu getoiziras. Mi smo, na zalost, preterano uceni da se kunemo u nekakav vec odavno izlizani patriotizam i da mislimo kako je nase najbolje. Samo puki strah jednog malog balkanskog naroda (nekolicine malih balkanskih naroda) nam brani da mirne duse i otvorenog srca prihvatamo razlicitosti.[/QUOTE]

Slažem se sa tobom! Postavio sam ovu temu, zato što sam iz osobnog iskustva video tu prvu generaciju doseljenika koji su getoizirani u Americi, koji su došli trbuhom za kruhom 1945+, kako kažu, dok su njihova deca prihvatili američki način života.