Intervjui - iskustva od ranije

[xeg]

Evo mene, malopre dosao iz Bg-a sa pasosima u kojima su divne sarene nalepnice na kojima pise IMMIGRANT VISA

Opisacu ukratko kako je bilo u nasem slucaju:

-8:30 pozvali nas da udjemo u ambasadu, prvo svi mi za iseljenicke vize a posle nas turisticke, radne i ostale.

~9h prozvao nas je sluzbenik da predamo dokumenta. Vratio je moju potvrdu da sam sluzio vojsku rekavsi da ne treba, nisu nam bili potrebni stari pasosi (verujem zato sto nikada nismo bili u USA) a osim standardnih dokumenata predali smo potvrdu iz banke na kojoj je pisalo da je racun moje supruge i da sam ja ovlascen i odredjeni iznos eura i dolara i pozivni mail prijatelja (na Srpskom) ciju smo adresu stavili za slanje GC i SSN-a. Odmah nas je pitao ko je on i imamo li neke rodjake u Americi na sta smo mi odgovorili da nemamo bas nikoga osim par prijatelja tu i tamo. To je bilo sve nakon cega nam je rekao da mozemo da izadjemo iz ambasade ako imamo potrebe ali da se vratimo oko 10h.

~11h su nas prozvali da damo otiske, bez ikakve price i pitanja

~11:30 smo prozvani da platimo vize i ako smo do tada bili "smireni" tada je krenula panika iako to jos nismo pokazivali. Od 15 novcanica od $100 cetiri nisu prosle proveru, sreca pa smo poneli extra $500 bas za taj slucaj. Znajuci da se to desava nismo postavljali nikakva pitanja vec se svo vreme smiskali a onda nam je blagajnica rekla da ce nas konzul pozvati na intervju za minut ili 2. E tada nam je nervoza kulminirala jer to nije bilo za minut-2 kako je rekla vec za pola sata! To cekanje nam je bilo najgore... i svakakve misli nam prolazile, da nije to zbog $400 koji su po njihovom aparatu lazni, da se mozda konzul ne dvoumi oko naseg slucaja... ma svakakve gluposti...

~12h pozvao nas je konzul, izuzetno kulturan i prijatan covek 35-40god. Pozdravio nas je i pitao hocemo li da razgovaramo na srpskom ili engleskom na sta smo mu mi odgovorili - kako god on zeli. E tada se on nasmejao i rekao da su se bas malopre smejali kada su citali nase DS-230 papire jer smo za jezike koje znamo napisali samo Engleski (nismo naveli maternji) pa su oni iz sale zakljucili da srpski ne pricamo
Prvo sledece je bila zakletva da sve sto smo napisali i predali je istina i onda poceli razgovor. I on nas je pitao ko je taj sto nam je poslao pozivni mail i imamo li rodjake u USA. Dao je mojoj dragoj da prepravi DS-230 koji smo slali u KCC jer tada se ja kao siva eminencija nisam spominjao.
Procaskali smo jos nesto ne obavezno i onda nam je dao da se potpisemo. E tada sam ja usi spojio osmehom i 2 dana ga nisam skidao! Rekao je da sutra dodjemo u 15h po vizirane pasose tj. da moze samo jedan od nas dvoje sto nam je i odgovaralo jer je moja draga imala neizostavne poslovne obaveze. To je bilo to - pozdravio nas je i pozeleo srecu, mi mu se zahvalili i jedva pogodili vrata od uzbudjenja!
Ceo razgovor sa njim je bio na engleskom, svega par puta je nesto guknuo na nasem a odlicno ga zna.

Nije nas pitao o poslovima koje radimo ovde niti sta bi radili tamo, ni gde bi ziveli a mi smo u polje za nasu adresu u States stavili N/A. Tu je samo povukao strelicu iz susednog polja gde smo upisali prijatelja za prijem papira i napisao SAME.

Odoh sada jer jedva stojim a tek sto ne mogu da gledam