Colorado Springs, Colorado - početak života u USA

[bibi]

joooj, oprosti stizeljeto sto sam prenaglila sa zakljuckom.
Molim te, kada zaista dodje do toga da budes trudna "aktiviraj" ponovo ranije izrecene cestitke... vazice i tada.
U svakom slucaju, zelim ti da nadjes odgovarajuci plan zdravstvene zastite, pa da vam uskoro tapkaju jos jedne male nozice po stanu.

i hvala ti za update o tvojoj bubici, mnogo mi znaci to, jer znam da cemo se mi odrasli prilagoditi kada dodje do toga da se preselimo, i jedina moja briga je oko toga kroz sta ce moj kica prolaziti.

A sto se straha od separacije tice, moje misljenje je da bi bilo dobro ako mozes u pocetku i ti po malo da ostajes sa njim u nedeljnoj skolici (mada ima pedagoga koji tvrde da to treba "preseci", i da se tim ostajanjem samo produzava proces kroz koji dete mora da prodje).
Samo mu, sto vise mozes, pricaj o tome da ce on tamo moci da radi mnoge lepe stvari bez tebe (sa konkretnim primerima sta ce to moci da radi... bice tamo npr. neka teta koja ume lepo da crta, pa ce od nje to moci da nauci, i sl.), neka oseti da ti je vazno da mu tamo bude prijatno, neka bude siguran da u tebi ima podrsku cak i kada mu nije bas sve po volji...
I ohrabruj ga sto vise; on je sad vec veliki bata, i neke stvari moze i treba sam da radi. Tako ce biti sigurniji u sebe, i snazniji da se izbori sa svojim razvojem.

Sigurna sam da sve to vec znas i sama, ali pisem, eto, mozda bude od pomoci...

I pored empatije, podrske i razumevanja koje mu dajes kada mu je tesko, isto tako sve vreme pred njim moras cvrsto i sigurno da stojis iza stava da je to potpuno normalno da on sad neko vreme bude sa nekim drugim dok ti ne dodjes po njega. Jer dete nepogresivo oseti kada roditelj u nesto nije siguran, pa i samo "upije" tu nesigurnost.

Pricaj mu, pricaj mu sto vise o dobrim stranama odvajanja, i o prilikama koje ce imati...