Seattle, Washington - Moje iskustvo

[zvercica]

Hvala svima na lepim rečima. Znače

Puno pitanja, I probaću da odgovorim na sva.

Došli smo sa 25K. Prodali, ili bolje rečeno, poklonili smo jedinu nekretninu koju smo imali. Dok smo se rastalili, toliko je ostalo.

Stan nas je koštao 1100 + deposit 1100 + čišćenje 200 + application fee 60 = 2460 dolara

Auto 5200. Tu smo se jako dugo razmisljali šta da radimo, da li da uzmemo neku kantu da se samo prevezemo ili da uzmemo malo ozbiljniji auto. Mogli smo da kupimo neku hondu za 2000, potpuno razvaljenu ili golfa koji je prešao 400.000 km, ali posto smo sa decom, a I dosli smo sa nekakvim parama odlucili smo da rizikujemo. Gledali smo na craigs-u ali su auta bila prilično skupa. Našli smo jednog leksusa za oko 4000, mislim da je bio 98 ili 99, izgledao je fenomenalno. Raspitali smo se I shvaili da je takvo auto preskupo za nas (održavanje, gume...) sve I da je u odličnom stanju. Ovde je auto neophodan, a mi smo skoro nedelju dana bili bez auta, tako da smo morali brzo da reagujemo. Jedan prijatelj nam je javio za aukciju auta gde može da se kupi dobro auto za manje para. Mi smo na kraju uzeli Toyotu rav4. Nije nešto, naš fiat stilo u Srbiji je bio daleko bolji, ali ajde valjda će nas poslužiti.

Ostali troškovi, stvari za kuhinju, kupatilo, malo nameštaja oko 2000. Kupili smo sto sa 6 stolica, country stile, hrastovina, prelep za 150 dolara na garage sale. Od prijatelja smo dobili dvosed I trosed, I to u očajnom stanju. Sad gledamo kako da ga se rešimo.

I dok reče šta bi, ode 10K.

Pare smo nosili u kešu, I na američkoj granici sve prijavili. Ništa nisu komentarisali. U banci smo otvorili checking I savings account, samo sa pasošem. Takođe ćemo dobiti I secured credit card sa 300 dolara depozita, koja nam služi za pravljenje kreditne istorije.

Starija kćerka je posle nekoliko dana krenula u školu. Ide svako jutro onim žutim autobusem u 8 I 30 a vraća se u 15 I 45, osim sredom I tada je kući oko 2. U razredu su dve učiteljice, I koliko sam shvatila jedna je tu na obuci ili nešto slično. E ta druga se čak trudila da na svom telefonu skine prevodilac za srpski jezik I da joj prevodi dok nešto rade. Komunikacija škola - roditelj je savršeno organizovana. Dobili smo gomilu materijala, gde nas obaveštavaju o skoro svemu a ono što je bitno: školski kalendar, aktivnosti za naredni mesec , bitni telefoni, smo dobili na magnetima, tako da možemo da zalepimo na frizider.

Mi smo se smestili u Bothell-u u jednom apartmanskom naselju. Stan ima skorro 90 kvm, dve spavaće sobe, dva kupatila. Imamo čak I onaj veliki walk in closet. Raspored je fenomenalan, ali je sve to malo jeftino uradjeno. Boja na zidovima je grozna, ali šta je tu je. Komšije su nam uglavnom indusi I avganistanci I jako su prijatni. Deca im se po čitav dan igraju napolju, tako da malo podseća na dom .

Bothell je inače jedno od lepših predgrađa Seattla. Cene stanova su jako visoke, I svi kažu da smo našli odličan stan za te pare. Cene kuća su takođe vrlo visoke, gledali smo jednu potpuno bez veze kuću koja je prodata za 325k.Priroda je prelepa, svuda četinari, pa neko jezerce, pa tu odmah parkić....

Što se tiče ljudi, svi su preljubazni. U početku sam mislila da nas zezaju, ali se svi trude da budu maksimalno uslužni, da sve objasne. Razgovor završavaju tako što se potupno uvere da ne mogu vise ništa da učine za nas. Svi su nasmejani, veseli. Ko da su sa reklame sišli. Da li je to foliranje ili je stvarno tako videćemo. Tako da od Seattle freez za sada ništa.

Kiša je prvi put padala juče, a do tad je bilo sunčano po čitav dan I jako toplo. No rekli su nam da će uskoro početi.

Što se tiče lekova, poneli smo sve kako smo podigli kod nas u apoteci, niko nas ništa ije pitao.

Eto, ako imate još pitanja, samo napred