Seattle, Washington - Moje iskustvo

[Dzordz]

@Zvercica
Naravno da ima cestitki za stav.

ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana

Poznat mi je ovaj osecaj. Srecno sa daljim zivotom

[jony001]

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Ja sad kad pročitam tvoj post zajedno sa mojim citatom, više zvuči kao ludost. Raditi, a ne videti skoro ni pare Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihhh....

Ali, kad smo već kod ludosti hajde da počnemo ispočetka:

Ludost br 1

Razmišljati o odlasku iz zemlje i ostaviti donekle sređen život ! Ja sam radila u Telenoru u marketingu. Kada sam dala otkaz, plata mi je bila 98000 dinara. Koliko ljudi u Srbiji ima tu platu? A suprug je radio kao električar i njegova plata je bila oko 70000 dinara. Sa skoro 170000 dinara mesečno, reklo bi se da smo mogli da živimo sasvim lepo. I koji nas je djavo terao da mi tu sad nešto odlazimo u potpuno nepoznato?


Ludost br 2

U trenutku kada smo kupili karte u jednom pravcu nismo imali ni dinara kod sebe. U stvari, čak smo se bili i zadužili za taj novac (i za novac za vize, takođe). Ko normalan kupuje karte u jednom pravcu bez dinara u džepu????

Ludost br 3

Kada smo došli u Seattle, smestili smo se u stan koji smo iznajmili, a da nismo imali ni gde da jedemo. Sa dvoje dece, od kojih je mlađa imala upalu uva, smo otišli do Wallmarta i počeli da kupujemo tako što smo razmislili šta nam prvo treba: treba nam neka hrana da nešto jedemo večeras, treba nam šampon i sapun da se okupamo, treba nam dušek na naduvavanje da negde prespavamo, trebaju nam jastuci da negde glavu stavimo, treba nam posteljina da se pokrijemo. I to je dosta, za sutra ćemo da razmislimo šta nam dalje treba pa ćemo ponovo u kupovinu.


Ludost br 4,5.... ima ih još o kojima baš ne bih ovako javno.

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje. U stvari, žalimo, ali što nismo došli ranije. I da bi se neko osmelio na ovakav korak, i to sa dvoje male dece, treba jako velika želja i jako dobri razlozi. Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?

@Loreley, nemoj da se osetiš prozvanom, jer nisi. Tvoj post me je podstaknuo da zakopam malo dublje. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama

Cestitam za stav.
Samo da znas ima jos ljudi koje su malo lugji od vas.

[sombrero]

Ne to nije stav to se zove imati petlju , respect!!! Sve najbolje

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Ja sad kad pročitam tvoj post zajedno sa mojim citatom, više zvuči kao ludost. Raditi, a ne videti skoro ni pare Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihhh....

Ali, kad smo već kod ludosti hajde da počnemo ispočetka:

Ludost br 1

Razmišljati o odlasku iz zemlje i ostaviti donekle sređen život ! Ja sam radila u Telenoru u marketingu. Kada sam dala otkaz, plata mi je bila 98000 dinara. Koliko ljudi u Srbiji ima tu platu? A suprug je radio kao električar i njegova plata je bila oko 70000 dinara. Sa skoro 170000 dinara mesečno, reklo bi se da smo mogli da živimo sasvim lepo. I koji nas je djavo terao da mi tu sad nešto odlazimo u potpuno nepoznato?


Ludost br 2

U trenutku kada smo kupili karte u jednom pravcu nismo imali ni dinara kod sebe. U stvari, čak smo se bili i zadužili za taj novac (i za novac za vize, takođe). Ko normalan kupuje karte u jednom pravcu bez dinara u džepu????

Ludost br 3

Kada smo došli u Seattle, smestili smo se u stan koji smo iznajmili, a da nismo imali ni gde da jedemo. Sa dvoje dece, od kojih je mlađa imala upalu uva, smo otišli do Wallmarta i počeli da kupujemo tako što smo razmislili šta nam prvo treba: treba nam neka hrana da nešto jedemo večeras, treba nam šampon i sapun da se okupamo, treba nam dušek na naduvavanje da negde prespavamo, trebaju nam jastuci da negde glavu stavimo, treba nam posteljina da se pokrijemo. I to je dosta, za sutra ćemo da razmislimo šta nam dalje treba pa ćemo ponovo u kupovinu.


Ludost br 4,5.... ima ih još o kojima baš ne bih ovako javno.

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje. U stvari, žalimo, ali što nismo došli ranije. I da bi se neko osmelio na ovakav korak, i to sa dvoje male dece, treba jako velika želja i jako dobri razlozi. Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?

@Loreley, nemoj da se osetiš prozvanom, jer nisi. Tvoj post me je podstaknuo da zakopam malo dublje. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama

[via]

@zvercice
Ma tko više zna šta je ludost, a šta hrabrost. Zapravo, zar svatko tko je imalo hrabar nema u sebi i određenu dozu ludosti? Ako uvijek ideš na sigurno, provjereno, bez rizika, teško da ćeš nešto postići u životu, da ne spominjem da to postane booooring. Netko će reći da ste ludi, netko će to reći za sve nas koji smo u ovoj priči, netko će reći da ste hrabri, netko će pak reći da “tražite kruha preko pogače”, netko ni u snu ne bi odlučio povući ovakav potez koliko god mu bilo loše ovdje. Ali to je sve u redu, svatko ima pravo na svoje mišljenje i pravo da svoj život uređuje kako smatra da je najbolje. “Sto ljudi, sto ćudi”, što bi rekli. Mi smo od prvih ljudi (u porodici) kojima smo rekli dobili poprilično “hladnu” reakciju na cijelu priču, u smislu: “ Idete u neizvjesnost, a imate sve sređeno?”, ali mi se ne damo zbuniti. Pojam “sređeno” ne znači svima isto. Da, imamo poslove, od kojih je jedan u državnoj službi (lažna sigurnost o kojoj je i dreadnot već govorio), stambeno smo obezbjeđeni i netko bi rekao šta još hoćete. Hoćemo da živimo, hoćemo da naša djeca imaju više mogućnosti u životu… hoćemo da se sklonimo iz ove sredine koja tone prije nego što i sami postanem inertne jedinke pored kojih život prolazi dok čekamo “bolje sutra”.
Dakle vi ste za mene i hrabri i ludi, pri čemu ovo mislim u najboljem i najpozitivnijem smislu

[dinna3008]

Prvobitno poslao korisnik jony001

Cestitam za stav.
Samo da znas ima jos ljudi koje su malo lugji od vas.

Moja porodica ima skoro pa istu priču kao i vi, i mi smo sa dvoje male djece ostavili sve i krenuli u nepoznato.

[cape011]

Svaka vam čast.
Stvarno retko ko bi isto to uradio, napustio sve to što ima u Srbiji i otišao u nepoznato. Ali imate petlju, daleko ćete dogurati. U svakom slučaju uvek se možete vratiti kući. Ako nedaj bože tolko zagusti.

Al da niste pokušali, kajali bi ste se posle celog života što niste iskoristili šansu, koja se jednom pruža.

I još jedna stvar. kad dobijete državljanstva, kroz 5 godina. Moći će te da birate

[loreley]

O da, Zvercice, i dalje ostajem pri svojoj izjavi i uopste ne mislim da su postupci koje si nabrojala ludost.
A konkretno ovo vezano za posao predstavlja udaranje temelja i pravovremeno krcenje puta ka boljem poslu i vecoj plati. Sto pre pocnes (pa makar u pocetku neko vreme bila na nuli), pre ces do toga stici.

I da, ima nas jos sa prilicno sredjenim zivotima i solidnim poslovima, koji ipak nismo zadovoljni zivotom ovde, iz prostog razloga sto smisao i kvalitet zivota ne ocitavamo iskljucivo u visini plate i "sigurnosti do penzije", nego u nekim drugim stvarima.

Nego, ima li u Sijetlu?

[prasica]

Cijeli dan razmišljam o ovome što je zvercica napisala.

Postavljam i svima vama pitanje.

Ako ste situirani stambeno i imate solidne plate (recimo ova primanja o kojima zvercica govori su skoro 3 puta veća od primanja mog muža i mene i samim tim ne znam kako ćemo skupiti išta para, ako budemo izvučeni) šta konkretno vam smeta u ovom društvu?
Pitam se cijeli dan gdje je sistem vrijednosti normalan, jer još nisam sigurna da postoji zemlja u kojoj se vrjednuju osnovne ljudske vrijednosti.

Ja, npr. imam slaba primanja, ali ni to nije neki razlog što mi se ide odavde, jer ništa nigdje nije sigurno što se materijalne strane tiče. Ovdje mi se gadi što smo svo toliko oguglali na toda ništa nije po zakonu. To mi smeta. Fali mi da ja, pa i svi ostali, imaju okvir ponašanja. Pravna država, koja kod nas ne postoji. Mislim da me ovo pogotovo lično gađa jer sam na vrlo ružan način osjetila na svojoj koži šta znači ne imati politička leđa. Vidim da su moji roditelji ostali pri stavu: ,, Eto, tako je-kako je". Ja ne mogu tako, ni zbog sebe, ni zbog moje djece... Jednostavno ne mogu.

[loreley]

Pa otprilike slicno ovome sto si opisala. Ja bih mogla roman u tri toma na tu temu da napisem , ali ukratko bi bilo: nepostojanje sistema koji funkcionise i poremecene vrednosti na svim poljima. Pri tom ne mislim na neke tradicionalne vrednosti, za njih me ich nije briga (ne zelim da zivim u vremenu nasih baka, naprotiv), nego na osnovne, ljudske. Smatram da je u nasoj drzavi dobro samo onima kojima je zivotni cilj da primaju platu, puste mozak na pasu i cekaju penziju. Za ljude koji zele da se bave stvarima koje im, osim novca, donose i zadovoljstvo, omogucavaju kako profesionalni tako i licni napredak, za one koji zele da razmisljaju svojom glavom umesto da se utapaju u masu, ova drzava je robija. A od toga poprilicno boli glava.

Ja do sada nisam ozbiljno razmisljala o odlasku, boravila sam u nekim evropskim zemljama iz licnih i profesionalnih razloga, ali nisam nameravala da ostanem. Sad, sa ove distance, na osnovu stecenog iskustva u razlicitim zivotnim oblastima, dosla sam do zakljucka da ovaj sistem nije za mene. Hocu da idem negde da ucim i da radim, a da mi zbog takvog stava niko ne podmece nogu.

Tako nekako.

[zvercica]

Prvobitno poslao korisnik loreley

O da, Zvercice, i dalje ostajem pri svojoj izjavi i uopste ne mislim da su postupci koje si nabrojala ludost.
A konkretno ovo vezano za posao predstavlja udaranje temelja i pravovremeno krcenje puta ka boljem poslu i vecoj plati. Sto pre pocnes (pa makar u pocetku neko vreme bila na nuli), pre ces do toga stici.

I da, ima nas jos sa prilicno sredjenim zivotima i solidnim poslovima, koji ipak nismo zadovoljni zivotom ovde, iz prostog razloga sto smisao i kvalitet zivota ne ocitavamo iskljucivo u visini plate i "sigurnosti do penzije", nego u nekim drugim stvarima.

Nego, ima li u Sijetlu?

Ma, da je plata bila i tri puta viša, opet bismo otišli. Ovde društvo nije savršeno, ali su pravila koja su postavljena dobra i poštuju se. Ljudi imaju nadu, imaju cilj. Bore se i imaju jasan stav kad misle da nešto nije u redu.

Mi još kišu nismo videli kako treba. Od početka septrembra je uglavnom lepo, ali svi kažu čekajte samo, videćete