Seattle, Washington - Moje iskustvo

[via]

Prvobitno poslao korisnik prasica

Ovdje mi se gadi što smo svo toliko oguglali na toda ništa nije po zakonu. To mi smeta. Fali mi da ja, pa i svi ostali, imaju okvir ponašanja. Pravna država, koja kod nas ne postoji.

Prvobitno poslao korisnik loreley

Smatram da je u nasoj drzavi dobro samo onima kojima je zivotni cilj da primaju platu, puste mozak na pasu i cekaju penziju. Za ljude koji zele da se bave stvarima koje im, osim novca, donose i zadovoljstvo, omogucavaju kako profesionalni tako i licni napredak, za one koji zele da razmisljaju svojom glavom umesto da se utapaju u masu, ova drzava je robija.
Hocu da idem negde da ucim i da radim, a da mi zbog takvog stava niko ne podmece nogu.

Mislim da ovo prilično zaokružuje razmišljanja zbog kojih ljudi žele da dignu sidro i odu odavde, a ujedno je i odgovor na pitanje šta nam smeta ako već imamo solidnu platu i rješeno stambeno pitanje. Društvo je zapalo u opasnu krizu, pri tom ne mislim samo na onu finansijsku. Polako postajemo statisti u vlastitim životima po principu "go with the flow". Svi plaćaju za dobro radno mjesto pa platit ću i ja, svi "počaste" doktore, policajce, službenike pa ću i ja...Lopovi nam kradu pred očima, kradu od naše djece, a mi šutimo, djelom zato što kao društvo nemamo snage da reagujemo, dijelom zato što znamo da se sve odvija uz aminovanje "države". Policijski inspektori nam prodaju drogu ispred školskih dvorišta, šta više reći o pravnoj državi i sistemu vrijednosti???!!!
Ja zaista ne smatram da je Amerika zemlja snova i da će me tamo dočekati na crvenom tepihu, čak imam i određenu dozu straha, ali da li ćemo iskoristiti šansu; naravno da hoćemo. Kao što netko već reče, ovdje se uvijek možemo vratiti.

[benefactor78]

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Ma, da je plata bila i tri puta viša, opet bismo otišli. Ovde društvo nije savršeno, ali su pravila koja su postavljena dobra i poštuju se. Ljudi imaju nadu, imaju cilj. Bore se i imaju jasan stav kad misle da nešto nije u redu.

Mi još kišu nismo videli kako treba. Od početka septrembra je uglavnom lepo, ali svi kažu čekajte samo, videćete

Bravo, to i jeste poenta, pogotovo ovaj boldirani deo, a naročito prva i poslednja rečenica.
Kod nas ovde pravila nema, ovo je divljina. Ljudi ovde nemaju nadu, ona je davno ubijena, a pogotovo nemaju jasan stav o bilo cemu (bar vecina nema). Ni u USA nije savršeno, daleko od toga, ali kod njih velika manjina zlouporebljava zakone, a većina bude i kažnjena za to, a ovde su stvari totalno obrnute, ovde se slavi kada za..beš državu.
Nadam se da se Zverčica neće ljutiti što ću zloupotrebiti njenu temu, ali bih voleo da napišem ponešto o tome zašto otići odavde u tri lepe...
Probaću da navedem par stvari vezane za uređenje države, i par stvari vezanih za naš mentalitet. Nadam se da neću biti dosadan i zvučati ogorčeno, a ako nekome jesam i zvučim, žao mi je i molim ga da preskoči ovaj post.

Ovde moderna civilizacija nije uspela, jednostavno mi kao nacija ne shvatamo pojam države i sistema. To je toliko izraženo, da bih ja zahtevao da se deci u škole uvede neki predmet tipa "Država i građanska prava i obaveze" ili slično, pa će valjda neki novi klinci biti pametniji od starijih.
Glorifikuju se ljudi koji se nisu ostvarili ni na koji način, razni kriminalci, ubice i pevaljke, a državu nam vode likovi od kojih pojedini nemaju NITI JEDAN DAN RADNOG STAŽA. Ovo je valjda nešto što neću shvatiti nikada u svom životu, to je toliko obrnut sistem vrednosti da ne vredi ni objašnjavati.
Administracija toliko jede ovu državu, da to nije normalno. Trebalo bi otpustiti bar 30% drž.aparata da bi ova država finansirala samu sebe. Zašto se ne otpušta? Pa, moraš imati glasačku mašinu koja će te održati na vlasti! Dakle, vode nas likovi koji su u stanju da s.ebu čitavu državu samo da bi njima bilo dobro. U stanju su da s.ebu našu decu i čitave generacije posle nas samo da im dupe ostane tu gde jeste. Neverovatno, zar ne? Ovde čovek često ima osećaj da je njegova država protiv njega samog, umesto da mu bude servis koji pomaže i olakšava, dakle ovde je na snazi prava otuđena birokratska država dovoljna samoj sebi.
Da se razumemo, meni su oni svi isti, nebitno da li novopečeni Krcun ili Dramaturg, ponavljam - NEMAJU NI DAN RADNOG STAŽA. Dakle, postali su klasa za sebe (mi ostali smo maltene kao mravi), koja između sebe deli kolač i zajmove MMF-a, a ko će to da vraća i kako...e,sada, mnogo bre pitate rođaci
Korupcija, šta to beše?!?!? Da ne mračim sa ovim, svi znaju milion i jedan primer u svim sferama života. Dakle, još jedna stvar koja bukvalno izjeda ovo društvo.
Politička zapošljavanja i napredovanja, odlazak talentovanih i inteligentnih ljudi odavde, nebriga o deci i njihovoj budućnosti, nedostatak osnovnog poštovanja za druge ljude, nedostatak osnovne kulture, osećaj da je ovde sve isto već 200 godina i da će biti isto još 300, konstantan pad populacije (svake godine nas je 30.000 manje), itd., itd....dakle, mogao bih knjigu o ovome napisati

Naš mentalitet...hmmm, probaću da napišem šta mi ljudi govore kao kontra argumente kada pomenem odlazak odavde.
1.Ostavićeš porodicu i prijatelje - moram priznati, jedini argument koji ima smisla, kod mene doduše donekle, pošto je to sveukupno par ljudi koje bih voleo da povedem sa sobom. Drugo, čak i da odeš u USA, pa valjda ćeš od 300 miliona ljudi naći par prijatelja, jbt....
2. Tamo radiš od jutra do sutra, sunca ne vidiš - ovo mi je najjače,hahaha. A ovde ne radim ništa, jel? Ne znam za druge, ali se ja i ovde ubijam od posla, bez da imam šansu da napredujem i da dobijem bilo kakvu povišicu ili beneficiju. Ja ne znam ko ovo može da izjavi, valjda samo neko ko ništa ne radi i planira da živi sa matorcima do svoje 40-e. Ovde ljudi nikako da shvate da moraš nekada da se pomučiš u životu, nema bre ništa džabe.
3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup!
4. Oni su nas bombardovali - mislim šta reći na ovo . Imam jednu poznanicu iz Sent Luisa, koja je rekla nešto jako zanimljivo o razlici shvatanja života između Srba i Amera....kaže ona "jednostavno je, vi slavite smrt i život posle života, mi slavimo život, ovaj ovde odmah i sada". Prvo mi je zvučalo debilno, posle sam shvatio da je debelo u pravu. Da ne nabrajam od kosovskog boja pa nadalje....
5. Puno rizikuješ, ipak ovde imaš sve sređeno, pusti da sve bude kako jeste - ovo me žestoko nervira, ovakav način razmišljanja. Da su se ovakvi pitali, ljudi bi još uvek orali njive ručno sa plugom, a točak ne bi bio ni izmišljen. Mislim da ovakav način razmišljanja ima mnoooogo veze sa sveukupnim stanjem u našoj drževi. Mislim "ne daj Bože da nešto uznapreduje, onda ću još morati da učim nešto novo..."....brrrrr, popizd
6,7,8...10204....ima još deset hiljada kontra argumenata i svakodnevnih primera našeg mentaliteta koji su za smejanje i plakanje, ali sam već dovoljno smorio i uzurpirao temu.

Elem, razlozi za odlazak: uvek na prvom mestu budućnost tvoje dece, bežanje od ovdašnjeg mentaliteta i načina razmišljanja (meni lično najbitnija stavka posle perspektive mog deteta), mogućnost da ti sam zakačiš bar 10-20 godina normalnog života u uređenoj državi, mogućnost da radiš , da budeš nagrađen za svoj trud i dobiješ platu dostojnu čoveka (čak i da napreduješ, neverovatno zar ne ), mogućnost da te ljudi cene i poštuju zbog toga što si vredan i pošten (život u sistemu koji ceni te dve osobine), mogućnost da čak uštediš nešto i čak negde otputuješ povremeno (samo od zarade i plate) upoznavanje drugih ljudi i kultura, život okružen drugačijim mentalitetom i načinom razmišljanja, i još million razloga, da ne navodim…post mi je već predugačak.

Samo da zamolim Zverčicu da nastavi da piše i da ne zamre ova tema, nemate pojma koliko ovo znači nama koji smo još uvek na Balkanu. Pored toga, ako bi me ikada pogodio lutrijski grom, Sijetl bi bio jedan od favorita na mom spisku, pa se možda i vidimo nekada, hehe...

Želim Vam sve najbolje i samo budite uporni tamo, sve dođe na svoje mesto posle malo truda i odricanja

[vuxanne]

Jeste, svi ti argumenti stoje. Ja sam upravo cula da bi mi direktor da sam ostala tu od danas bio lik sa kojim ne da se nisam mirisala nego nema finih reci za opisati.

Nego, mogao bi ti malo cesce da nam nesto ovako poucno napises, zanimljivo iznosis misljenja i cinjenicna stanja...

[zvercica]

Ovih dana sam malo u minus fazi, treba da se odvojim od mlađe kćerke i bez obzira koliko se radujem što ću početi da radim, srce mi se steže kad je ostavim u vrtiću i sluašam napolju kako plače i doziva me

Dakle, ide jedan post o tome šta mi se sve ne sviđa ovde.

1. Saobraćaj
Apsolutno jezivo. Kao kod nas kad su sređivali Gazelu, verujem da se beograđani sećaju. Sve stoji. Putem kojim se inače prolazi do 15 minuta u špici se ide i do sat i po. To stvarno može da bude problem, pošto stvarno ne želim da mi mladost prođe u saobraćaju. Zanimljivo je to što auto putevi imaju jednu posebnu traku (četvrtu levu) kojom je dozvoljen saobraćaj za autobuse i automobile za više od dve osobe. Dakle ovim trakama je jedino moguće proći. Problem je kad se ukljucimo na auto put, treba nam dosta dok se izborimo da dodjemo do te četvrte.

Dalje, ovde se niko ne prestrojava. Putevi uglavnom imaju po dve trake i mi smo navikli da se desnom ide sporije a levom brže. Trebalo nam je poprilično dok nismo shvatili da to ovde nije slučaj. Dakle, prilikom uključivanja na put, ljudi odmah izaberu traku koja im je najbliža za isključivanje. I neka je najveća gužva u jednoj traci, ako oni treba da se na tu stranu isključe kroz nekih 10 km, svi će se gurati u tu traku.

Stop znakovi. Ima ih svuda, i nekako samo iskoče iza nekog drveta. Mislim, nije to loše, svi moraju da stanu, pa kreće ko je prvi došao na raskrsnicu. Nekad se desi da nismo sigurni ko je došao prvi pa puštamo jedni druge: "ajte vi", "ne ne, vi slobodno", "ma insistiram, idite vi prvi", "ali stvarno je u redu krenite vi prvi" (mislim sve to ali mimikom, hehe stvarno bude smešno).

2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.

3. Meso, mleko i jaja su posebna priča. Treba dobro obratiti pažnju, tj da li ima aditiva i antibiotika, da li je organic ili ne, da li je sa farme gde životinje slobodno šetaju i slično. Ja sam se već odlučila da ove tri stvarčice kupujem isključivo organic, dok voće i povrće dugo perem. Inače mi jogurt i naši sirevi jako nedostaju, a preskupo mi je da to kupujem u našim prodavnicama.

[Green2014]

Svidja mi je pravac u koji je krenula ova tema. Lako je pricati o lepim stvarima i prednostima. Zelimo sad da cujemo i negativne aspekte zivota u usa. Hvala Zvercice na postu. Zelim ti da vise ne bude negativnih postova, ali ako ih bude, molim te da ih podelis sa nama

[Emiiuki]

Prvobitno poslao korisnik zvercica

......dok voće i povrće dugo perem.....

Probaj da sve te biljke potopiš u lonac vode i sa kašičicom sode bikarbone, pa da odstoji makar sat vremena. To je savet moje koleginice koja je alergična na sve živo i ovo joj pomaže. Mada se meni tako sve brže pokvari, naročito voće....

[Emiiuki]

Prvobitno poslao korisnik Green2014

Svidja mi je pravac u koji je krenula ova tema. Lako je pricati o lepim stvarima i prednostima. Zelimo sad da cujemo i negativne aspekte zivota u usa. Hvala Zvercice na postu. Zelim ti da vise ne bude negativnih postova, ali ako ih bude, molim te da ih podelis sa nama

Negativna faza im tek sledi za mesec-dva kada počne da nedostaje sve više stvari iz starog kraja i polako počnu da zaboravljaju sve ono što ih je ovde nerviralo, biće i suza i svega. Sreća je što ste svi zajedno pa će nostalgija lakše proći. Treća faza, najkasnije za šest meseci, je kada u potpunosti prihvatite taj život, njihov način razmišljanja i polako počnete da zaboravljate stari kraj. Dođete u Srbiju posle godinu, dve i pomislite kako su se ulice smanjile, kako je sve prljavo i ljudi su nekulturni i jedva čekate da se vratite kući........

[pelcer224]

Zvercice mozes li nam reci koje ste starosne dobi ti i suprug ako nije privatno pitanje?
Kad smo culi sve te "ludosti" zanima me u kojim godinama ste bili spremni da sve to ostavite iza sebe i da imate toliku energiju za novi pocetak. Mnoge bi sa foruma ohrabrili, jer pretpostavljam da cim imate 2 djece da imate 30+ godina.

[prasica]

Pošto sam temu skrenula, a divna je priča o uspjehu, predlažem da se otvori nova tema, nešto tipa Razlozi za odlazak, a može i još jedna tema Ovdje mi se ne sviđa...

[veko]

Prvobitno poslao korisnik prasica

Pošto sam temu skrenula, a divna je priča o uspjehu, predlažem da se otvori nova tema, nešto tipa Razlozi za odlazak, a može i još jedna tema Ovdje mi se ne sviđa...

Već je otvorena ta tema http://www.zelenalutrija.com/forum/s...ead.php?t=1176