Opusteno Cavrljanje (ne podleze "pedesetokarakternim" sankcijama)

[adojca]

Da se nadovežem na priču o dvadesetogodišnjacima kojima je teško objasniti da će im kroz deset godina tamo negde biti bolje nego što će biti ovde, u Srbiji. Ima nas nekolicina koji smo skapirali to, na lakši ili teži način, i koji i u tim godinama, pokušavamo da vršnjacima objasnimo da ih velika nesreća čeka ako ovde ostanu. Prvi put sam aplicirao za GC kad sam imao 21, za mesec i po punim 25, i očekujem da me čim pre izvuku, da ne dočekam 30. ovde. Omladina u Srbiji je opijena pričama svojih roditelja koji su zaraženi mislima 'biće bolje' još iz devedesetih godina, i koji svoj sistem vrednovanja zasnivaju na tome, a to ne valja. Mire se vrlo lako sa činjenicom da će morati da se učlane u političku partiju koja je na neki način na vlasti, i da će tako da dobiju posao, iako imaju završene fakultete. Dakle više vrednuju moć nekih praznoglavaca koji rukovode opštinskim odborom neke stranke, u Leskovcu recimo, nego moć znanja koje su stekli. Uslovno rečeno znanja, jer su nam i fakulteti, i obrazovanje u žestokom 'down-u'. Vrednuju se ljudi po tome koliko para imaju, koje automobile voze, sa kakvim se facama druže, bivaju popularni u društvu ako su na fejsbuku recimo okačili slike sa nekog ekstremno skupog splava, na kome pevaju kojekakve turbo folk zvezde i određene pripadnice neke elitne društvene grupacije koje sebe nazivaju 'starlete'. I pored svega toga, mladi ljudi nemaju širinu da se izdignu iznad svega toga, objektivno sagledaju činjenično stanje, i zapitaju se 'Ko bre mene ovde zajebava, i dokle?!'.
Moje su frustracije na temu omladine u Srbiji žestoko obimne, ali neću da mračim, i konstatujem, prepustiću se uživanju u postovima svih vas koji ste tamo, i koji nama ovde šaljete energiju da izdržimo, i jednog dana vam se pridružimo. Na tome sam vam neizmerno zahvalan. Pozdrav.

[vuxanne]

Adojca, sta studiras? Meni je samo zao jedno sto ne odoh nakon fakulteta odmah.

[lover]

Citajuci temu o postdiplomskim studijima od nase vuxanne, kao i temu Australija (na ovom forumu i na jos jednom drugom) , dosao sam u dilemu sta ciniti jos, pored GC!

U kojem pravcu razmisljati?

Ako bih krenuo u pravcu daljih studija, polaganja TOEFL-a i ostalih procedura (GRE), trazenje faksa, prijavljivanje na studije i stipendije itd. da ne nabrajam!? Uz to, imam jos i suprugu sa zavrsenim faksom, naravno sa dugogodisnjim stazom, na birou za zaposljavanje. Djece jos nemamo, ali planiramo!

Ukoliko bi se to obistinilo, sto nije iskljuceno, nekoliko godina (neko rece i do 11.) bi se bas patili, sto zbog niskih primanja, sto zbog toga da supruga ne bi mogla raditi dok smo u tom statusu.

Sa druge strane, ako bi se prijavljivao ponovo za Aus. to bi bila verifikacija diplome, polaganje IELTS-a, jer TOEFL ne vazi, trazenje sponzorstva drzave ili ici na federal skilled migrant program pa cekati nekoliko godina, ko zna koliko godina?

Vjerujem, da ovdje ima dosta pametnih i ozbiljnih ljudi, koji bi nam pomogli da skontamo u kojem pravcu da razmisljamo!?
Volio bih da cujem i vasa misljenja, jer mislim da mnogi na ovom forumu imaju slicne ideje.

[adojca]

Studiram Kriminalističko-policijsku akademiju. I ja ću na ovaj ili onaj način da posle diplomiranja zapalim. Da ne zgrešim kao ti, Vuxanne.

[bee_ivy]

Adojca, potpisujem celokupan tvoj post o omladini u Srbiji. Spadam u tu kategoriju, tako da se u potpunosti slazem. Davno sam sa svojim drustvom komentarisala da bi himna omladine u Srbiji trebala biti ona ''Idi dok si mlad''...

[NightSky]

Samo moram dodati jednu stvar - nikad nije kasno! Ne treba žaliti što se neke stvari nisu ranije dogodile; ko zna zašto je dobro da se nešto desi kada se desi. Nekad jednostavno treba vremena da se kockice poslože. A najbitniji je sadašnji trenutak i treba ga iskoristiti na najbolji mogući način.

[vuxanne]

Ja cini mi se uvek zivim u buducnosti. Uvek imam neki plan. I onda sve sto radim gledam da me gura u tom pravcu. I mnogi misle da sam... ne znam kako da objasnim to... high energy person ovi kazu... Optimista ja bih rekla. Ovo je zivot sta god da jeste, dan za dan, nas je. Gde god i kakav god. Nisam neki ljubitelj citiranja poezije i ne znam tacno kako ono Njegosevo ide ali parafraziram: " Niko casu meda ne okusi dok casu zuci ne izruci" Tako nekako. Good & the bad. Jin i jang. Every cloud has a silver lining. Tako i svaki nas. Svaka prepreka je tu samo zato da nas nauci kako da je savladamo.

Al me ufati neki D Mol. Matorim.

[adojca]

Bee_ivy što se tiče himne, preferiram nešto sofisticiraniju poeziju, pa bih rekao da je himna mladih Živeti slobodno, od Balaševića. Kad se već pominje D mol, i pesma, i muzičari, a ovo je opušteno čavrljanje, sinoć sam slušao Balašević tribute band u kultnom beogradskom restoranu Sunce, unapred znam da će mi to nedostajati jednog dana... A u petak, 29. novembra, slavio sam sa šačicom omladine čije je čulo sluha razvijeno identično kao moje, Dan republike, u još kultnijem SKC-u, uživo uz Zabranjeno pušenje, sa sve zastavom Jugoslavije razapetom iznad glave, kakva emocija, kakva energija, kakva lepota!
Inače, Vuxanne, da ne postoji taj optimizam, ta bela tačka u crnom prostoru u kome sad živimo, ne znam kako bi preživeli, i težili da postavimo sebe u belom prostoru sa crnom tačkicom.
NightSky, što se tiče poklapanja kockica, i tih 'ko zna zašto je to dobro' parola, a pošto nisam pobornik verovanja u sudbine i više sile i tako nekih stvari, mislim da je mnogo verodostojnija priča da sam namestiš sebi situaciju, i u sadašnjem trenutku, a i u budućnosti, i realizuješ te neke planove o kojima je Vuxanne napisala

[vuxanne]

Znaci proslavili ste moj rodjendan kako prilici

[adojca]

Izgleda, i to dva dana zaredom. Srećan rođendan