Milwaukee, Wisconsin

[Milos Zajecar]

Hvala Dreadnot na tako detaljnim i iscrpnim informacijama o zivotu u Americi. Verujem da je svima drago da se lepo snalazis (snasao) i da si zadovoljan zivotom preko bare.

Ne bih te nista pitao, samo da te pozdravim.... i ako uspesno prodjem lekarski i intervju, skoknucu do Milvokija (iz Chicaga) da te upoznam! Pozzz

[redovnica]

Dreadnot, vidim da radis u laboratoriju? Koju skolu si zavrsio? Ja sam zavrsila visu za laboranta, kakva je procedura za priznavanje diplome? Mora se imati neki njihov strucan ispit? Znas li sta o tome? Dali ima netko da je dosao tamo da radi u nekom labosu a da je samo visu zavrsio? Dobro ovdje imam samo iskustva u hematoloskom laboratoriju, nisam radila u drugima osim na pripravnickom. Cujem da sestre mogu u zagrebu polagati ispit za priznanje,dali treba i dali se moze polagati i za laboranta?

[dreadnot]

Milose, dogovoreno, kad dodjes javi se, pa mozemo da organizujemo susret.
Redovnice, ja sam zavrsio veterinarski fakultet i radio sam kao asistent na njemu 18 godina kao magistar. Na zalost, nisam doktorirao, sto bi mi ovde mnogo znacilo i otvorilo mnogo vise mogucnosti. Kada sam se zaposljavao, samo sam im dao skenirane slike diploma (redovne i magistarske studije), kao i overene prevode. Uopste ih nije zanimalo, samo im je terbalo za arhivu. Prvih 6 meseci sam prakticno bio na probnom radu. Da sam tu omanuo, dobio bih losu ocenu, otkaz i nikada vise ne bih mogao da se zaposlim ni na kom drugom radnom mestu u okviru ovog koledza. Tako oni resavaju pitanje diploma i znanja imigranata. Koga briga za papire, ako znas da radis i hoces da naucis nove tehnike u labu, samo napred, ako neces, ima ko hoce. Mi previse brinemo o nostrifikaciji diploma i sl., u vecini slucajeva ti to ni ne treba, posebno ako radis istrazivacki rad. Ako si u dijagnostickoj laboratoriji, a posebno ako imas dodira sa paciojentima (vadjenje krvi i sl.), onda je prica skroz drugacija i tu ti treba njihova skola. Ne znam za mogucnost polaganja za sestre, ovde one imaju mnogo vise skole od zavrsene srednje, idu na koledz jos 4 godine.
Koliko sam do sada uspeo da pohvatam, vecina ljudi koji rade u laboratorijama su sa zavrsenim faksom, ako ne i svi. Dobar deo ima i doktorate, pa ocekuju dalji nastavak karijere u pravcu profesorskih pozicija. Ovdce nema kao kod nas laboratorijskih tehnicara sa zavrsenom samo srednjom skolom. Jedino mesto gde sam primetio da ih traze je u delo za uzgoj i drzanje laboratorijskih zivotinja, i tu uglavnom hrane zivotinje, peru kaveze i sl., nista sto ukljucuje mozak.

[redovnica]

Hvala na odgovoru. Bila na onoj craiglisti i gledala da vidim bas za struku ima li sta u chicagu, informativno. Trazili u labosu za droge covjeka. Nema bas oglasa, kao ni tu. Tamo pisalo da treba ili dvije god faxa i 7 godina iskustva, ako uopce priznaju staz iz hr. Taj dio imam. A i najsigurnije bi se osjecala u laboratoriju. Mada bi radila sta god za normalne novce.. Tko zna hoce li me izvuci ali je bar ok zivjeti malo u masti da moze biti bolje. A i neke stvari da poslozim u glavi da nebi bilo panike ako me stvarno izvuku. Neka je proslo i tih 6 mj pa si siguran. Stvarno ti svaka cast sta nadjes vremena da odgovoris i nama jos za sada "obicnim smrtnicima"

[jovke]

Dreadnot, svako dobro ti želim i od mene. Čitam tvoje postove od tvog učlanjenja na forum i znam zašto te smatraju legendom. To što imaš uticaj na ljude na forumu i što ljudima daješ moralnu snagu da se drže tvog primjera u da vjeruju u uspjeh kada dođu u poziciju da odluče o odlasku, to je zato jer si kako naši ljudi vole da kažu "čovjek iz naroda".

Imam i ja jedno pitanje. Kažeš da se upoznajete i družite sa roditeljima djece iz Vukovog razreda. Kog obrazovnog i ekonomskog (novac) nivoa su ti ljudi? Koliko je to bitno? Da li su to ljudi koji su stigli u USA iz ekonomski siromašnih sličnih područja kao naša? Čitajući forum pa i na nekim drugim forumima stiče se utisak da budućnost djece novih imigranata dosta zavisi od početnih mogućnosti roditelja. Recimo npr. dođemo sa Balkana slabog radnog iskustva, s malo novca i bez neke jake škole i onda čitam priče tipa: djeca će vam ići u lošu školu jer sa malo para morate da živite u lošem kraju gde su loše škole, družiće se sa djecom koja slabo uče, koja su nevaspitana, loših navika... Kao takvi ni djeca vam neće daleko dogurati u životu.
Daj kaži nam nešto iz tvog ugla o životu djece novih imigranata, školama, određivanju budućnosti djece na osnovu tih prvih godina života u Americi kada roditelji nemaju novca da nešto puno ulože u njih... Mislim da o tome razmišljaju svi roditelji male djece koji se ovde prijave i strepe kako će djeca započeti novi život ako krenu sa njima u USA.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik jovke

Dreadnot, svako dobro ti želim i od mene. Čitam tvoje postove od tvog učlanjenja na forum i znam zašto te smatraju legendom. To što imaš uticaj na ljude na forumu i što ljudima daješ moralnu snagu da se drže tvog primjera u da vjeruju u uspjeh kada dođu u poziciju da odluče o odlasku, to je zato jer si kako naši ljudi vole da kažu "čovjek iz naroda".

Imam i ja jedno pitanje. Kažeš da se upoznajete i družite sa roditeljima djece iz Vukovog razreda. Kog obrazovnog i ekonomskog (novac) nivoa su ti ljudi? Koliko je to bitno? Da li su to ljudi koji su stigli u USA iz ekonomski siromašnih sličnih područja kao naša? Čitajući forum pa i na nekim drugim forumima stiče se utisak da budućnost djece novih imigranata dosta zavisi od početnih mogućnosti roditelja. Recimo npr. dođemo sa Balkana slabog radnog iskustva, s malo novca i bez neke jake škole i onda čitam priče tipa: djeca će vam ići u lošu školu jer sa malo para morate da živite u lošem kraju gde su loše škole, družiće se sa djecom koja slabo uče, koja su nevaspitana, loših navika... Kao takvi ni djeca vam neće daleko dogurati u životu.
Daj kaži nam nešto iz tvog ugla o životu djece novih imigranata, školama, određivanju budućnosti djece na osnovu tih prvih godina života u Americi kada roditelji nemaju novca da nešto puno ulože u njih... Mislim da o tome razmišljaju svi roditelji male djece koji se ovde prijave i strepe kako će djeca započeti novi život ako krenu sa njima u USA.

Moje jos nije za skolu ali sam juce cula od kolege da ovde kod mene u Norfolku moras da ides u skolu koja ti je odredjena za tvoj komsiluk a da u Virginia Beach-u koji se nastavlja na ovaj grad, totalno su spojeni ne moras, tj da moze dete da ide u drugu neku skolu ako se kvalifikuje kad polozi neke prijemne testove.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Kod mene na faksu ima gomila postdokova iz Evrope, bas u mojoj laboratoriji je Grk koji je doktorirao u Nemackoj, pre neki dan sam upoznao doktoricu is Splita, neki nasi prijatelji koje smo ovde upoznali su i dosli tako sto je on dosao kao doktor, krenuo u naucni rad, pa se prebacio na specijalizaciju i sada je anesteziolog. Medical College of Wisconsin je ogroman, vazda imaju otvorene konkurse za razne pozicije.
Kao sto sam rekao, svakako treba probati, kome odgovara sistem, mentalitet i sve drugo sto je razlicito od Balkana nece zazaliti sto se upustio u avanturu. Posebno za one sa decom - kakvu buducnost, kakvo skolovanje, kakav sistem vrednosti u kome ce da raste i postane covek zelite za svoje dete? Meni je zao sto moj sin nece znati sve nase narodne price i junacke pesme koje sam ja ucio, sto nece rasti uz decje pesme Kolibrija, Branka Kockice, Dragana Lakovica i sl. (mada ih sve zna i prilicno redovno ih preslusavamo), kao i sto nece razviti isti smek za beogradske fazone, pa mu neki filmovi koje smo mi voleli verovatno nece biti tako dobri ili smesni, sto ce mu kompletni kulturnio bekgraund biti amerikaniziran, ali se onda zapitam - pa sta? Da li se od toga zivi? Koliko sentimentalnosti prosecan Balkanac unosi u sopstveno razmisljanje i vrednovanje sebe, svog zivota i buducnosti? Dok nisam poceo malo da putujem po Evropi zahvaljujuci poslu u Srbiji, jos uvek sam verovao u price da smo mi nesto znacajno na svetskoj mapi, da imamo ne znam kakvu istoriju, pa nasi manastiri, prirodne lepote i sl. Kada sam malo video cega sve ima u belom svetu, a pri tome sam tek zagrebao povrsinu, sta su sve ljudi stvorili i kakvih lepota ima svuda okolo, mislim da sam se prilicno otreznio i otresao deo te lokalne prasine. To je dobar nacin da se pobedi nostalgija, koja je neizostavna, i da se krene dalje.
Posto sam se preterano bacio u filozofiranje, bolje da stanem na vreme. Jos samo jedna opaska - nisam ja legenda, legende uglavnom zive u secanjima drugih, a ja bih jos da potrajem :-)))

p.s. za pp mislim da treba da imas vise od 30 postova, barem je tako bilo ranije...

Slazem se sa svim. Nekad se opustim pa pomislim sto bi ovi rekli "sky is the limit" sto se tice ambicija, ali kad god se cujem sa kolegama koje su ostale na mom faksu na kom sam isto kao ti radila 5 godina kao asistent, vratim se u realnost i pomislim, daj bre sta si se utripovala pa super je sve (upravo sam predala dva projekta za NSF - jedan kao PI drugi kao CoPI) a ni zelenu kartu nemam. Znaci ovde imam mogucnost da moja malenkost bude vodja projekta od njihovog Ministarstva za nauku. U Srbiji posto je tamo hijearhijski sitem, ko je stariji ko je boranija, to bi mi se moglo desiti (ako i tad) u 50 i nekoj. Trebala bi da budem podobro sede glave da se za tako nesto usudim ako me i puste.

A sto se Kockice tice, mislim da je to zal za mladost nas "X generation-ovaca". Mislim da ce klinci iz Srbije pre da bleje u Pepa Prase, kad malo porastu u Pink, Farmu, Survajver-e i slicne gluposti a oko sebe da zive u svetu gde mafija i muvatori dobro prolaze... Nazalost mnogo stvari kod nas se promenilo i preuzelo iz najtrulijeg robovlasnistva (ono kad ljudi rade bez plate mesecima, i kad im gazde govore da su lako zamenljivi i sl). Onaj generalan osecaj uzaludnosti i neadekvatnosti, koji te cini stresogenim i mizernim...

Moja je mene pre par dana pocela da zove "mommy" a do pre par dana sam bila "mama". Jos je kuci, ne ide u obdaniste, sa tatom je po ceo dan. Videcemo kako ce se stvari odvijati kad porastu...

[dreadnot]

Prvobitno poslao korisnik jovke

Imam i ja jedno pitanje. Kažeš da se upoznajete i družite sa roditeljima djece iz Vukovog razreda. Kog obrazovnog i ekonomskog (novac) nivoa su ti ljudi? Koliko je to bitno? Da li su to ljudi koji su stigli u USA iz ekonomski siromašnih sličnih područja kao naša? Čitajući forum pa i na nekim drugim forumima stiče se utisak da budućnost djece novih imigranata dosta zavisi od početnih mogućnosti roditelja. Recimo npr. dođemo sa Balkana slabog radnog iskustva, s malo novca i bez neke jake škole i onda čitam priče tipa: djeca će vam ići u lošu školu jer sa malo para morate da živite u lošem kraju gde su loše škole, družiće se sa djecom koja slabo uče, koja su nevaspitana, loših navika... Kao takvi ni djeca vam neće daleko dogurati u životu.
Daj kaži nam nešto iz tvog ugla o životu djece novih imigranata, školama, određivanju budućnosti djece na osnovu tih prvih godina života u Americi kada roditelji nemaju novca da nešto puno ulože u njih... Mislim da o tome razmišljaju svi roditelji male djece koji se ovde prijave i strepe kako će djeca započeti novi život ako krenu sa njima u USA.

OK, vec sam o tome pisao, ali da ponovim ako treba... jako je vazno u koju skolu ce dete da ide. Imas izbor izmedju javnih (public) i privatnih. Mi smo se opredelili za javnu skolu jer se ne placa nikakva skolarina. Ipak, razlike su ogromne, pa smo odlucili da trazimo stan u delu Milvokija koji se zove Shorewood, zato sto ima svoj izdvojen skolski sistem koji je jako dobar. Taj deo grada (ka severu od centra, uz obalu jezera Michigen), je pretezno beo (mada je sada sve vise doseljenika, ugl. Rusa, Indusa i sl.), finansijski relativno solidan, porezi na kuce su prilicno visoki i daleko iznad proseka za Milvoki, pa od tih para mogu da obezbede dobre nastavnike i jake skole. Nastavni programi su raznovrsni, planira se dodatna nastava za talentovanu decu, cak ako si jak iz nekog predmeta organizovace ti da slusas fakultetski nivo u srednjoj skoli (recimo matematika i sl.), pa ti se to onda priznaje na koledzu ako imas dobre ocene). Pored toga, tu je i ogroman broj vannastavnih aktivnosti, sportova i sl., sto dodatno obogacuje ponudu. U centralnom delu Milvokija, gde je rasna struktura potpuno drugacija (ugl. crnci) ili u juznim delovima grada (Meksikanci), skole su daleko losije. Tu se deci nudi samo najosnovnije, nema sanse da prosire znanje, plus ima nasilja i kriminala koliko hoces. I ovde je sistem teritorijalan, tj. u zavisnosti od toga gde zivis odredjena je i skola u koju ce dete da ti ide. Vukova skola ima i poseban program inkluzije, odredjen broj crne dece iz centra grada je upisan, iako ne pripadaju teritorijalno, ali im se daje sansa da steknu bolje obrazovanje. Deci (imigranata) je najlakse, ona se brzo prilagode, usvoje jezik i pricaju bez akcenta, tako da ni na koji nacin ne odskacu od svojih vrsnjaka.
U ovom slucaju novac je vazan utoliko da mozes da platis sebi gajbu u dobrom delu grada. To nije, barem ovde, preveliki izdatak i kao sto sam rekao, mi sa prilicno skromnim primanjima (za americke uslove), sasvim lagano postizemo sta smo naumili. Pored toga, treba imati u vidu i pitanje bezbednosti, svakako ne zelis da si u delu grada gde se svakog dana puca. Ne kazem da je i u dobrim delovima sve 100% sigurno, bas juce je u jednom od takvih bila pucnjava, 4 mrtvih, ali to je Amerika i danak 2. amandmanu.
Kad kazes da roditelji dodju sa slabom skolom sa Balkana... a koja je to jaka skola na Balkanu? Koga ovde briga za kvalitet skola na brdovitmo Balkanu, samo je pitanje da li znas nesto da radis, da li imas iskustva da to i potvrdis u praksi i onda nema problema. Diploma ti je potrebna samo kao formalni uslov, da se zadovolji dokumentacija, Ameri ne veruju drugim univerzitetima vec samo svom obrazovniom sistemu (uz par casnih izuzetaka), ali su itekako svesni da dobrih strucnjaka ima svuda i da "dodjose" treba proveriti na delu a ne suditi prema diplomi.
Roditelji koje upoznajemo su uglavnom ovdasnji, Ameri. Osim prijatelja kod kojih smo odseli kada smo stigli i prijatelja koje smo upoznali preko njih, nismo upoznali nikoga drugog od domace emigracije.
Druga opcija koju sam pomenuo su privatne skole. To kosta i za njih ti treba dosta para, ne samo skolarina, vec i "dobrovoljne" donacije - od tebe se ocekuje da tokom godine dajes dobrovoljne priloge za ovo ili ono, a ako ne das onda si odmah na crnoj listi, i ti i dete. Pored toga, cesto postoje krugovi porodica koje pohadjaju istu privatnu skolu vec generacijama, druze se porodicno i formiraju zatvoren krug u koji je jako tesko uci. Oni su elita skole, barem po sopstvenom dozivljaju, pa moze da bude jako frustrirajuce za dete koje bi da se druzi i igra sa njima, a biva odbaceno. Cuo sam vec za dva takva slucaja, jedan su nasi prijatelji, a drugi je porodica koju smo nedavno upoznali jer su napustili privatnu skolu u centru grada i preselili se u Shorewood da bi njihov sin isao u istu javnu skolu kao Vuk. U oba slucaja je problem izolovanja dece od strane vrsnjaka, pri cemu su oba deteta potpuno normalni klinci primerenog izgleda i ponasanja za svoje godine.
Sve u svemu, moje misljenje je da je ovo jedna od najvaznijih odluka koju ces da doneses. Cela nasa ideja vodilja za cupanje korena i dolazak u Ameriku je bila da Vuku obezbedimo bolje uslove nego sto bi mogao da ih ima u Srbiji. Zbog toga je dobar deo poteza koje smo povukli upravo pod uticajem te ideje i uslovljen njome. Trudicemo se da tako bude i ubuduce.

[fipe]

Svaka cast Dreadnot na ovako korisnim i prakticnim informacijama. Samo nastavi i dalje da nas izvjestavas. Jel mozes ako ti nije problem rec raspon cijena rentanja stanova, naravno u normalnim i mirnim dijelovima grada

[dreadnot]

Nemoj da me drzis za rec posto odavno nisam proveravao cene, ali recimo da je raspon od $750 - 1500. Cena varira u zavisnosti od lokacije (fensi stanovi u poslovnom delu grada, blizina Univerziteta, broj soba i kupatila i sl.), kvaliteta skolskog distrikta i sl. Dosta pristojna varijanta ovde gde smo mi moze da se nadje za oko $750 - 900, ali obicno bez icega uracunatog (osim voda i djubre). Ako hoces da iznajmljujes kucu, onda je to veca kinta, ne verujem da moze da se nadje ista ispod $1000 ili 1200.