Njemacka vs. Amerika

[Lilya4ever]

Prvobitno poslao korisnik losos

Njemačka je mnogo socijalnija od SAD-a. Nisam bio u Americi ali imam par prijatelja i kažu da je Njemačka bolja što se tiče zdravstvene zaštite, naknade za nezaposlene... Jer kako oni govore dosta ljudi u Americi diže kredite za operaciju jer im zdravstveno to ne pokriva dok je u Njemačkoj sve pokriveno. . JA sam u njemačkoj 2 godine, i sa pozicije običnog radnika sam doguro do pozicije šefa... do vas je sve kako se pokažete. Iako u Njemačkoj bolje prolaze neradnici nego oni što rade za minimalac, to je malo čudno. Igram lutriju zadnjih 5 godina i nikad ništa, odigrat ću i ove godine pa šta bude, ako bude sreće napuštam njemačku čisto radi promjene.

Meni je zdravstveno u njemackoj koma. Mozda smo mi imali tu nesrecu da naletimo na lose doktore ali svi do jednog su bili koma.

Jedan mi je lijecio alergiju na licu pola godine sa krivom kremom i dijagnozom pa mi se to jos vise pogorsalo proplakala sam noci i noci jer nisam vise ni sama znala kome da se obratim.

Drugi mi je pak rekao da se ta moja alergija ne moze lijeciti i da sa tim moram tako zivjeti

Termin uopce ne mozes da dobijes kod doktora samo te otkanta i kaze ti da nema vremena. Doslovno mi je to jedan rekao da nema vremena.

Muz sada ide kod zubara i platit ce ciscenje korijena i stavljanje plombe 400 €, po svakom korjenu 100 € i to ne pokriva zdravstveno. U sustini ispada da i kod njih moras dosta toga platiti. Moji kolege na poslu dizu kredite za zubare.

[johnywalker]

Prvobitno poslao korisnik Lilya4ever

Johnny hvala ti sto si podjelio svoje iskustvo. Znaci tako lose je bilo? Smatras da si manje radio u Njemackoj?

I ja ovdje u Njemackoj imam osjecaj da stalno radim kao sto kazes odes po mraku vratis se po mraku.

Kako to da si se odlucio za Floridu? Da li ima posla tamo u IT sektoru?

Jesi vec nekoga imao tko ti je nasao posao tamo ili si sve uspio sam?

Oprosti ako ispitujem previse ne moras da odgovoris ali znatizeljna sam da cujem kako je s druge strane.

Ja sam u Maju 2015 dobio vizu i odmah sam se počeo prijavljivati na konkurse. Kupio sam sebi američki broj telefona preko skype, i taj broj stavljao na resume ali najčešće su mi se javljali e-mailom. Posao sam gledao preko monster.com i direktno na stranicama firmi pod careers. Na kraju sam dobio ponudu za posao u Bostonu i na Floridi pa sam se odlučio za Floridu jer sam htio da vidim kako je to živjeti na moru, iako je u Bostonu plata bila malo veća. Posla ima u svakoj državi, negdje više negdje manje. Ja sam se prijavljivao u firmama širom Amerike i planirao sam odseliti tamo gdje dobijem posao. Nisam imao nikoga svoga u Americi. Sve sam sam odradio.

Naravno, radi se i u Njemačkoj puno ali u Americi se radi puno više - barem po mom mišljenju i iskustvu. Ja sam npr. svaki dan bio na poslu 10 i više sati i bio sam i plaćen za sve te sate. Međutim, ako bi npr. uzeo dan godišnjeg ili bolovanja, onda sam ja taj slobodan dan bio plaćen samo 8 sati i tako bi ja ustvari gubio pare svaki dan koji nisam na poslu jer bi taj dan bio manje plaćen nego da sam na poslu. Radnik nema baš nekih prava. Ja sam ugovor dobio odmah na neodrađeno vrijeme ali ti piše da si u firmi zaposlen na prinicupu "at will" što znači da te može bilo koji dan bez bilo kakvog razloga otpustiti i ti ne možeš ništa. U Njemačkoj imaš barem sigurnost ako te otpusti imaš neku socijalnu podršku, u Americi ti toga ništa nema. Opet kažem, ovo sve je moje lično istkustvo. Međutim sistem u Americi je isti svugdje, tako da i promijenim poslodavca opet se sistem ne mijenja, ostaje sve isto - nema godišnjeg, nema bolovanja, itd...

[Lilya4ever]

Prvobitno poslao korisnik johnywalker

Ja sam u Maju 2015 dobio vizu i odmah sam se počeo prijavljivati na konkurse. Kupio sam sebi američki broj telefona preko skype, i taj broj stavljao na resume ali najčešće su mi se javljali e-mailom. Posao sam gledao preko monster.com i direktno na stranicama firmi pod careers. Na kraju sam dobio ponudu za posao u Bostonu i na Floridi pa sam se odlučio za Floridu jer sam htio da vidim kako je to živjeti na moru, iako je u Bostonu plata bila malo veća. Posla ima u svakoj državi, negdje više negdje manje. Ja sam se prijavljivao u firmama širom Amerike i planirao sam odseliti tamo gdje dobijem posao. Nisam imao nikoga svoga u Americi. Sve sam sam odradio.

Naravno, radi se i u Njemačkoj puno ali u Americi se radi puno više - barem po mom mišljenju i iskustvu. Ja sam npr. svaki dan bio na poslu 10 i više sati i bio sam i plaćen za sve te sate. Međutim, ako bi npr. uzeo dan godišnjeg ili bolovanja, onda sam ja taj slobodan dan bio plaćen samo 8 sati i tako bi ja ustvari gubio pare svaki dan koji nisam na poslu jer bi taj dan bio manje plaćen nego da sam na poslu. Radnik nema baš nekih prava. Ja sam ugovor dobio odmah na neodrađeno vrijeme ali ti piše da si u firmi zaposlen na prinicupu "at will" što znači da te može bilo koji dan bez bilo kakvog razloga otpustiti i ti ne možeš ništa. U Njemačkoj imaš barem sigurnost ako te otpusti imaš neku socijalnu podršku, u Americi ti toga ništa nema. Opet kažem, ovo sve je moje lično istkustvo. Međutim sistem u Americi je isti svugdje, tako da i promijenim poslodavca opet se sistem ne mijenja, ostaje sve isto - nema godišnjeg, nema bolovanja, itd...

Cesto citam da nema bolovanja sta to znaci? Ako se javis bolestan da li to znaci da te ne placaju i mozes odmah dobiti otkaz?

[johnywalker]

Prvobitno poslao korisnik Lilya4ever

Cesto citam da nema bolovanja sta to znaci? Ako se javis bolestan da li to znaci da te ne placaju i mozes odmah dobiti otkaz?

Ja sam u godini dana imao pravo na 6 tzv sick days - znaci 6 dana bolovanja. Nisam svih 6 dobio odmah nego ih skupljas. Za mjesec dana dobijes pola dana. Ako potrosis tih 6 dana za godinu ok ako ne potrosis propadnu ti. Ne prenose se u sljedecu godinu. Ako si bolestan duze od 6 dana onda 7 dan nisi placen od poslodavca. Ako se desi da si predugo bolestan, onda dobijes otkaz. Ovako je bilo u firmi gdje sam ja radio. Ne vjerujem da su i druge puno bolje.

[doE0]

Prvobitno poslao korisnik Lilya4ever

Hvala na odgovoru.

Njemacka iz moje perspektive nakon godine i pol dana. Radim u IT industriji i imam osjecaj da me Njemacka vlada i Njemaci jako ogranicavaju.

Gdje god dodjem uvijek su mi Njemacki djecaci od 20 godina sefovi iako ja na istom poslu imam preko 10 godina radnog iskustva. Imam osjecaj da nema sanse da ce staviti stranca da bude na vodecoj poziciji.

Dosta su me ispreveslali vec Njemci i stvarno se treba paziti. Prijavila sam se na posao voditeljice jednog tima, na kraju su me degradirali na clana tog tima i dali su mi placu koju sam trazila ali na ugovoru je pisala manja placa.

Kada sam pitala zasto rekli su ma krivo ste nas shvatili, dobit cete placu koju trazite ali to je ova manja placa + bozicnica( koja mi se isplacujemo samo ako sef tako odluci a moze da odluci i da nece) pa vam dodje na placu koju ste trazili

Njemacka vas koci u zaradi, dosla sam do jedne granice, i porezi su tako ludi da vam pola place pojede porez,a pola stanarina koju placate kao da zivite na Manhattanu.

Isto tako imam osjecaj da njemacka potice nerad.Sada suprug i ja trazimo stan jer selim zbog posla i sve agencije koje smo zvali kazu da stanemo u red i cekamo jer su ispred nas socijalni slucajevi kojima drzava placa stan.

Svi stanovi koji idu socijali su prekrasni novi stanovi u mirnim lijepim kvartovima grada, a onda meni dolaze kvartovi i ponude za stare oronule stanove. Ispada da se na kraju osjecam ko budala jer zelim raditi i posteno zaraditi. Bolje se prijaviti na socijalu, drzava ti plati lijepi stan i dobijes nesto djeparca i miran si.

Prijavila sam se na kars njemackog kojeg moram papreno platiti , a socijala dobiva besplatno. Ucitelj mi je rekao da steta sto nisam na socijali

Na kraju sam morala odustati od kursa jer je samo ujutro a ja moram raditi.

Ne znam mozda ja previse trazim ali ispada da te na svakom kraju klepnu jer si eto budaletina koja je dosla u Njemacku raditi. S druge strane znam ljude koji su dosli i odmah se prijavili na socijal i sada tako zivotare i ispada da im je bolje nego meni budali koja se trudim i guram tamo di mi nije mjesto.

Da li se nekada zapitala da li si dovoljno kvalitna/pogodna da se neka firma osloni na tebe i postavi te za direktora? Ti si stranac tamo i dok nisi otisla tamo "nemacka vlada" nije imala pojma da ti, ja, Pera i Misa postojimo, na osnovu cega da te postave za direktora? Taj nemac koji je postavljen na mesto direktora je kod njih prosao kroz sve stepene obazovanja koji si tako osmisljeni da oni mogu da se oslone na njega kad aga zaposle... A ti, tamo pocinjes od nule, nije mi realno da za godinu i po dana postanes direktor...
Nigde nije med i mleko, gde god da si...postoje usponi i padovi, a moj utisak je da ti upravo ocekujes "med i mleko" i cim naletis na neki otpor, odmah bi da okreces ledja jer "oni" tebe navodno sikaniraju...

[Lilya4ever]

Prvobitno poslao korisnik doE0

Da li se nekada zapitala da li si dovoljno kvalitna/pogodna da se neka firma osloni na tebe i postavi te za direktora? Ti si stranac tamo i dok nisi otisla tamo "nemacka vlada" nije imala pojma da ti, ja, Pera i Misa postojimo, na osnovu cega da te postave za direktora? Taj nemac koji je postavljen na mesto direktora je kod njih prosao kroz sve stepene obazovanja koji si tako osmisljeni da oni mogu da se oslone na njega kad aga zaposle... A ti, tamo pocinjes od nule, nije mi realno da za godinu i po dana postanes direktor...
Nigde nije med i mleko, gde god da si...postoje usponi i padovi, a moj utisak je da ti upravo ocekujes "med i mleko" i cim naletis na neki otpor, odmah bi da okreces ledja jer "oni" tebe navodno sikaniraju...

Pisala sam u afektu pa je mozda ispalo bahato ali nisam mislila da ocekujem da odmah budem direktor neke firme. Radilo se o mjestu voditelja tima i bilo je potrebno iskustvo koje ja vec itekako imam.

Pred mene se stavljaju gotovo nemoguci zahtjevi koje ja ostvarim ali imam manje beneficije od kolega njemaca na nizem polozaju od kojih se ne ocekuje ni upola toliko.

Mozda grijesim ali cula sam od dosta nasih ljudi da su imali slicne probleme pa vjerujem da nije slucajno.

I ovu foru sa placom koju su izveli nije im bila bas u duhu onog svi njemci su posten narod.

A sto se tice meda i mleka nemas pojma druze moj kakav je moj zivot bio. Ti to zoves okretanjem ledja kad mi nije med i mleko ja to zovem borba za samog sebe i svoj zivot jer nitko mi nikada nista nije dao morala sam za sve nogama i rukama kopati sama. A ako ne vjerujem u samu sebe i da mogu i zasluzujembolje,bome nece u mene ni vjerovati neki tamo njemac.

[doE0]

To sto ti zoves "borba za samu sebe" meni deluje kao samosazaljevanje...godinu i po dana si tamo gde sada jesi, hoces u usa da se boris za sebe, niko ti ne garantuje da ces tamo postati vodja tima ili kako vec, sta ces ako tamo stave nekog Johna za vodju tima...australija je sledeca destinacija?
Ovo je forum iz imigraciju, vecini clanova je takav zivot kao i tvoj...tezak, pa su se odlucili odlazak iz svoje domovine

[jasmin_nikol]

Imam rodjake u Nemačkoj sa sličnim problemima. Ne znam, to oni kažu. Verujem da je u Americi drugačije, barem mi tako govore prijatelji koji tamo žive. Ali se mnoogooo radi i tamo. Nemojte očekivati druženja kao na Balkanu!!! Preko nedelje se radi od jutra do mraka. Vikend: kupovina, sredjivanje kuce, pranje- peglanje, prijateljica kuva ručkove za sledeću nedelju (kaže domaće, zdravo, a jeftinije) i eventualno putuju vikend kampovanja, obilaze prelepu prirodu po Americi. Oni se ne žale, odgovara im taj stil života i ne bi se vraćali u Sr. Imaju posao, kuće, deca zadovoljna. Sa moje tačke gledišta je malo surovo zbog zdravstva i dece, koju po mom mišljenju malo viđaju (moja su već tu i tamo porasla)...... mislim da je to jako bitno za emotivno-socijalno-kako god... razvoj deteta.Nekada se pitam kakve će porodice oni stvarati??....
Možda je to samo moje balkansko razmišljanje, ali sam definitivno skrenula sa teme.... kraj. Kako god, treba da probate. Možda će Vama odgovarati. Ja lično više osećam da bih se snašla u Americi i osećala kao kod kuće...pozdrav i srećno!

[Macca]

Ja cu nesto napisati, nadam se da ce biti u sklopu teme.
Dijete sam gastarbajtera, otac mi je u Njemacku stigao davne '69-te, majka godinu poslije.
Ja se radjam '71-e, sa 21 dan mama me morala ostaviti kod bake u Hr, toliko bolovanja je imala.
Sa godinu odlazim k njima.
Za 11 godina tamo moji su ostvarili ono sto su zamislili.
Sagadit dobru kucu, kupiti dobar auto i imati solidnu ustedjevinu.
Majka je digla novac od penzionog kao da je znala da nece docekati redovnu penziju, otac vec dvije godine ima dobru penziju koja je duplo veca od bosanske gdje je radio 30 g.
Znam da su onda bila druga vremena...
Prije mjesec, muz i ja smo se vratili iz turistickog posjeta NY, moje dugogdisnje zelje.
Vidjeli smo se sa dvije nase sugradjanke a i posjetili smo Queens, Astoriu gdje nas je ugostila gdja Haza, slucajno smo naletjeli na njenu radnju.
Slusala sam price nasih ljudi.
Meni su oni ajmo reci neka zlatna sredina.
Nije da kukaju al nisu mi ni odussvljeni zivotom u USA.
Mene je iznenadilo da su me svi, ali bas svi prvo pitali kod koga smo dosli.
Na moj odgovor kod nikoga, slijedilo je a zasto smo dosli.
Pa da vidim grad svojih snova, New York!!!
Slijedilo bi neko tiho aha i prica kako jos nisu bili na Kipu slobode ili Rockfeller centru npr.
Ja sam oduvijek htjela da selimo u Ameriku, prosli smo cijeli rat u BiH i mogli smo birat trece zsmlje zbog "mjesovitog braka".
Muz nije bio za to.
Sad iz ovog ugla...necu se zalit, imamo ovdje sve, radimo za sebe i za bosanske prilike, vise smo nego situirani.
E sad....voljela bih da mi djeca ne ostanu ovdje.
Zbog svega losega, znate i sami...nepotizam, korupcija, politika, brojanje krvnih zrnaca...iako mi zivimo u gradu koji je "crven".
Ova zemlja nema buducnosti, prokockala je sve sanse.
Stariji sin mi je na masteru i radi s ocem u nasoj firmi, mladji nije htio uciti i radi u Hr na moru.
Obojica imaju hr dokumente.
Pricali smo s malim da se prijavi sad na lutriju.
Kad smo sve oduzeli i sabrali, ipak je odustao.
Nemamo nikog tamo, dijete nema VSS, ipak ce u Evropu dalje, jos jednu godinu ce raditi u Hr.
Sa hr putovnicom moze u cijelu Evropu, imam i puno rodbine tamo.
Na kraju, obojica bi radije u Canadu ako bi gdje isli.
Obisla sam jako puno, samo u Juznoj Americi nisam bila, dosta toga sam snimila, kako se i koliko radi i zivi.
Bilo bi mi zao da ga izvuku a ne ode, dzaba zauzima nekome mjesto.
U prici sa nasima tamo, i meni je bolo usi tih 6 sick dana, 6 tjedana porodiljskog i price o zdravstvu.
U Central parku sam vidjela na desetine Afroamerikanki sa bijelim malim bebama.
Bas mi bilo zao, i majki i beba.
Tema je jako opsirna, mnogo je prednosti i mana i za jednu i drugu drzavu, ali ja bih dala prednost Njemackoj.
Oprostite ako sam zaspamala temu, moje americko iskustvo kao turiste je fantasticno i ponovit cu ga abd, o zivotu tamo znam ponesto iz prica.
Zelim svima srecu koji bilo gdje vani zapocinju novi zivot.

[Lilya4ever]

Prvobitno poslao korisnik jasmin_nikol

Imam rodjake u Nemačkoj sa sličnim problemima. Ne znam, to oni kažu. Verujem da je u Americi drugačije, barem mi tako govore prijatelji koji tamo žive. Ali se mnoogooo radi i tamo. Nemojte očekivati druženja kao na Balkanu!!! Preko nedelje se radi od jutra do mraka. Vikend: kupovina, sredjivanje kuce, pranje- peglanje, prijateljica kuva ručkove za sledeću nedelju (kaže domaće, zdravo, a jeftinije) i eventualno putuju vikend kampovanja, obilaze prelepu prirodu po Americi. Oni se ne žale, odgovara im taj stil života i ne bi se vraćali u Sr. Imaju posao, kuće, deca zadovoljna. Sa moje tačke gledišta je malo surovo zbog zdravstva i dece, koju po mom mišljenju malo viđaju (moja su već tu i tamo porasla)...... mislim da je to jako bitno za emotivno-socijalno-kako god... razvoj deteta.Nekada se pitam kakve će porodice oni stvarati??....
Možda je to samo moje balkansko razmišljanje, ali sam definitivno skrenula sa teme.... kraj. Kako god, treba da probate. Možda će Vama odgovarati. Ja lično više osećam da bih se snašla u Americi i osećala kao kod kuće...pozdrav i srećno!

Ovaj opis vikenda je isti kao i u Njemackoj.
Hvala sretno i Vama ma gdje god se zaputili!