Kakav je to osecaj?

[Tarzan]

Re: NISAM DOVOLJNO LUD DA BIH SE PONOVO RODIO U SRBIJI!!!
To mi zvuci poput onog: "Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari"

U svakom slucaju sigurno je da su razlicita reagovanja ljudi povodom ove lutrije i odlaska u ameriku - uopste. Sto bi Balasevic rekao: "Jedni te hvale, drugi zale, treci kazu - e, moj brale...".

Re: "a vi ste jos tu?", "jos niste otisli?" (od ovoga sam dobijala slom zivaca). Secam se, svojevremeno, kad sam dobio (turisticku) vizu za ameriku i otisao popodne da se pohvalim drugarima, jedan je odmah rekao: "Ja da sam dobio vizu, otisao bih prvim nocnim letom". Mogu misliti koliko bi me takvi gnjavili... da nisam otisao za par dana.

Javicu vam ako sta bude.

[Zana]

Hej Dida pazi kad sam morala da odreagujem what are the odds.... vidis kod takvih situacija ja zaista pomislim da je nekim ljudima zaista destiny da im se u zivotu desava to sto se desava, i ne mozes da pobegnes pa to ti je... jao kad te zakace sada svi koji apliciraju godinama i ne da im se, a kod tebe dva puta hihihi.... salim se: moj osecaj je bio uvrnut, sva onako neobavestena sta se desava sa DV, ja sam literally shvatila njihovo uputstvo da nastavim zivot kao da se nista ne desava sa aplikacijom. Iskreno, nemam pojma ni koji broj aplikacije je bio. Dakle, ne mogu da definisem to "uvrnuto" jer mnogo mi se lepih stvari desavalo u vreme kad je koverta stigla pa me je bas docekala nespremnu... ja sam dosla na par meseci cisto da se ne kajem posle ako ne probam. Nisam jurila ni kreditne karte niti bilo sta planirala sve dok se Srbiji nije desio 12. mart 2003. (koverta sa zakazanim terminom u ambasadi je je stigla 12-og marta 2002.) A onda mi se prelomilo za trecinu...jos jedna trecina kad su tog septembra hteli da me carine na Tesli jer imam jedan kofer vise od propisanog i odustali zbog $20 u pasosu (????)... i poslednja trecina, kad sam sletela ponovo u LA i docekala me sluzbenica na kontroli na LAX sa "Welcome home"...

Dakle, osecaj - zbunjena, srecna i zalosna sve u isto vreme. I mada uvek imam nesto da "pametujem" jedine moje izgovorene reci tada u narednih pola sata su bile "I sta sad?" Pazi kad sam se pogubila totalno

[landlord]

ma Dida ta prica je toliko nevjerovatna. Mislim da je super i velika sreca sto je dobio dva puta zaredom kovertu. I pametno ste postupili sto niste otisli sa tom prvom kovertom jer bi vas odbili definitivno.

Ja sam slao jos od kad se slalo postom. I tek ove godine sam imao srecu da me izvuku. Bio sam na poslu kad sam se cuo sa tatom.. i rekao mi je ej doslo ti je neka koverta iz Amerike.. e to je panika.. ludilo.. ja na poslu.. puna kancelarija.. tu je bilo oko 40 ljudi, onda ide tesko disanje... spustanje slusalice... i opet zovem tatu da provjerim broj koji sam dobio.. jer sam cijelo vrijeme tripovao i ako dobijem kovertu da cu biti broj tipa 90000.. to bi mi bio najveci peh...:

Do tada sam jako malo znao o cijeloj proceduri.. a onda visis po forumima.. i kopas i sad mislim da bih mogo doktorirati na ovoj oblasti..

[steficacvek]

Prvobitno poslao korisnik Tarzan

Sto bi Balasevic rekao: "Jedni te hvale, drugi zale, treci kazu - e, moj brale...".

volimo Đoleta!..

A svakako ces da nam javis sta bude, vidjeces kako ce ovaj forum da ti bude zlatak kad dobijes kovertu i budes sav izbezumljen. Iskustvo iz mene progovara

He who dares, wins!

[Misa]

Iskreno, nisam nikad imao neki preterani trip da zivim u Americi (doduse, nisam imao pik ni na jednu drzavu posebno). Godinama sam (jako) zeleo da odem odavde, a Amerika se tu nametnula kao zemlja u koju mi je sestra od tetke otisla pre 10-ak godina. Kako sestra tamo nije imala nikoga, a nostalgija je poprilicno drmala, svi smo morali da igramo lutriju .
Jedne godina sam uspeo i da omasim rok za prijavljivanje za pola sata zbog pogresnog poimanja 12 PM/AM, pa sam morao i da je lazem da sam uspesno aplicirao. A kakva su to tek bila ubedjivanja...jednom sam sa zetom pricao 7 sati preko Skype-a...a mi uvek prolongirali konkretizaciju odluke o odlasku (islo se na varijantu da ja kao programer trazim posao preko neta i da eventualno pokusamo nesto preko njihovih prijatelja programera). Oboje smo bili pri kraju poslediplomskih studija i bilo nam je bezveze da odustanemo...

Za mene je bila treca sreca (ako ne racunamo godinu u koju sam omasio apliciranje). Aplicirali smo i Milica i ja i posle o tome uopste nismo razmisljali...sve do par dana pre nego sto sam dobio kovertu, kada sam video jednu od reklama neke od agencija i setio se da tih dana stizu koverte (to je bilo sve sto smo znali u vezi sa lutrijom).

Milica je pokupila kovertu iz sanduceta i obavestila me preko Skype-a (bio sam na poslu) da sam dobio neku kovertu iz Kentacky-a. Odmah mi je sinulo da to moze da bude to i samo joj brzo otkucao da vidi da li u pismu negde pise DV-2009 i potom uzeo telefon da je nazovem. A joj, kakva je to sreca bila kada mi je preko fona rekla da pronasla DV-2009 i pocela da cita pismo...skakao sam od srece po kancelariji i ljubio sve kolege oko sebe. Bio sam van sebe narednih 7 dana. Jedan od kolega mi je rekao da je jedan od njegovih prijatelja izvucen na lutriji i povezao me sa dreamerns-om od koga sam dobio neke pocetne informacije. On me je i uputio na ovaj forum. Sledeceg meseca zena magistrirala, posle par meseci se uzeli, ja se malo reorganizovao i uspeo i ja da magistriram krajem prosle godine. Verovatno ne bih nikada ni magistrirao da nije bilo ovoga, jer sam uvek sebe lagao i prolongirao rad na studijama, a ovako sam znao da ako to ne odradim sada, onda sigurno necu nikada.

Sve u svemu, nama ovo sa lutrijom nije moglo da cucne u bolje vreme...

[dejancic]

Prvobitno poslao korisnik landlord

ma Dida ta prica je toliko nevjerovatna. Mislim da je super i velika sreca sto je dobio dva puta zaredom kovertu.

Ajde, za svaki slucaj, da nadjemo dobitnika-dobrovoljca koji ce da odustane i da se prijavi za sledecu godinu, da vidimo da li ce opet da ga izvuku
Cisto da ljudi znaju da li smeju da se igraju prvi put

[Sloba_Kg]

Prvobitno poslao korisnik Dida

kad 21. maja 2008. u sandučiću opet ni manje ni više - bijela koverta iz Kentakija DV 2009 i opet njegovo ime...

Auuuu al je tvoj muz jedan srecan covek!!!!

[Sloba_Kg]

Prvobitno poslao korisnik dejancic

Ajde, za svaki slucaj, da nadjemo dobitnika-dobrovoljca koji ce da odustane i da se prijavi za sledecu godinu, da vidimo da li ce opet da ga izvuku
Cisto da ljudi znaju da li smeju da se igraju prvi put

Pa mislim ja i moja supruga smo se prijavili i za DV-2010 iako smo znali za prvu kovertu, just in case, da ako se desi nesto ne predvidjeno, mozda nju izvuku (ili mene opet svejedno) tako da ako nesto stigne javicemo

[Amerikanac2009]

Ja sam slicno burno odreagovao na dobijanje druge koverte. s obzirom da radim u BiH, u povratku s posla, roditelji su me pozvali i rekli da je neka zena zvala i pricala nesto na engleskom. s obzirom da se njihovo znanje engleskog svodi na "Yes i No" pretpostavio sam da su zvali iz USAFIS-a jer sam preko njih aplicirao i ostavio im kucni broj telefona - ne razmisljajuci da ce me nekada nazvati. Godinu dana pre toga sam se vratio iz USA zbog isteka vize i vec je pocelo da me nervira sve u okruzenju. Potajno sam ocekivao taj NL iz Kentakija... Odmah po dolasku s posla posaljem upit USAFIS-u da proverim da li su me bas oni zvali i naravno ostavim broj mobilnog u BiH.
Dva dana posle toga u povratku s posla i to u voznji autom zvoni mob. i ni manje ni vise neka zena iz USAFIS-a. Secam se da je rekla samo "Congratulation" (valjda se ovako pise) osvojili ste zelenu kartu... Sledece ceka se secam je uspesan pokusaj da omasim bandere i izbegnem kanal usput!!!
Ta doza adrenalina se ne moze opisati!!! Potom slicno sam doziveo kada je objavljen na visa biltenu redni broj u cijoj kategoriji je i moja prijava. A tek kada sam saznao da je stigla i druga koverta - to je nesto neuporedivo!!!
Eh sada treba docekati taj famozni dan D!

[stizeljeto]

Moj muz je jedan dan dosao kuci i rekao da su mu u kancelariju dosli opet nasi priajtelji, bracni parovi da ih slika i da posalje neku aplikaciju za Ameriku. Znam da sam i ja slikala ljude prethodnih godina uza bijeli zid ali uopce nisam kontala o cemu se radi, niti me je nesto zanimalo da pitam.

I onda kazem muzu, ajde da apliciramo i slikali se mi uza zid naseg stana i poslali aplikacije. POslali smo i nekoliko drugih te godine od nasih prijatelja. Prijateljica mi se te godine odselila sa muzem amerikancem u ameriku i svakodnevno smo se cule preko skype-a. Ja sam, buduci sam imala neki snazan feeling da cemo dobit kovertu, vec pocela gleduckat stanove, poslove, gradove, citati na Best cities koji je najbolji grad za zivjeti itd. Sa frendicom sam cesto pricala o tome kako bi bilo da mi stvarno dodemo. I eto u cetvrtom ili petom mjesecu muz dobije kovertu. E tad me uhvatila nevjerica, pa sam davila ljude na ovom forumu, pa jel to sigurno, jel moj broj siguran (a bio je 5xxx znaci vrlo nizak broj), pa dali takav nizak broj znaci definitivan prolazak. I ostatak vremena dok nije dosla druga koverta, tj. email sa datumom intervjua, bila sam vise ko Nevjerni Toma, nisam vjerovala dok mi ovi nisu javili da je aplikacija primljena, da je sve u redu i da smo prosli.

Potpuno sam bila zaludena Amerikom, filmovima i svime sto nam je servirano na tv/u, a sad kad sam u Americi, mal omi je vec i dosadilo, nekako mi se ide negdje gdje je uzbudljivije, u neki veci grad ili negdje na ocean. Mada jednom kad dobijes posao i kad se skucis negdje sve ti to postane toliko normalno i beezveze ponekad, a zelja za starim prijateljima i nacinom zivotom ti sve vise fali. No, evo i mi smo tu tek tri mjeseca i jos se borimo sa tom krizom i ne vidimo ameriku onakvu kakvu smo ocekivali i sanjarili. Ipak, jos uvijek sa uzbudenjem i ponosom cekam naseg novog predsjednika i nadam se da ce se ponovo probuditi ona carobna strana Amerike zbog koje smo svi dosli ovamo.