Nova tema e!

[Lucky]

Ok. Opet kazem sve zavisi iz kog ugla gledate. Jedina razlika u odnosu na vas koji ste replicirali je: JA SAM TAMO ZIVEO DO PRE 5 GODINA! Osim toga nekoliko puta nakon toga odlazio....prosle godine na primer na 3 meseca! Znaci poznata mi je situacija-barem u Srbiji-Bosna je, priznajem, nesto sasvim drugo....

Nikog ja ne odvracam od dolaska ovde, prosto odgovorio sam na temu kolege Siberiana-a. Zivi bili, green kartu dobili. pa videli


Da definisem "Gomila klovnova" - mogu al bi to bio malo duzi ekspoze koji zahteva dosta kuckanja, sto me stvarno mrzi sad.

[Siberian]

Da se nadovezem na lucky-a ima ljudi koji su ovde dosta duze od nas po 20 tak godina i njima je sve to postalo normalno, ali ja prosto nemogu da se naviknem na tako nesto. Nikad nisam rekao da bih se sigurno vratio u srbiju ima i drugih mesta na svetu ovom jel da. Sto rece lucky kada lepo dodjete ovde pa kad lepo pocnete da zivite onda dodjite na ovaj forum i procitajte te vase porukice kako je socijalni zivot gori u srbiji nego u americi , ej znas sta znati biti stranac neznas jel jos uvek to nisi, i ja sam odlazio u srbiju. Bukvalno svakih godinu ipo dana na mesec dva . Znaci znam kako je tamo a kako je i ovde.

Aj ziveli

[Siberian]

Prvobitno poslao korisnik Nedim

Bas si sastavila tekst da se bolji ne moze sastavit,i objasnila situaciju u kojoj se nalazimo.
I objasnila doticnom da uvijek moze biti gore!

Mozes da pricas ali dok nedozivis neznas kako je e sad goredole levo desno dal je neznam ali znam da je po pitanju socijalnog zivota gore

[vuxanne]

Meni evo nakon skoro sest godina ovde nekad i prija ova nova anonimnost. Niko mi ne svraca u kucu, ne poznajem nikog osim ovih sa posla u ovom mestu (i osim stanodavaca). Briga me bas jer imam LCD TV. Mogu da ga kupim ali hocu jednog dana kad bude bilo vise para, za sada je i ovaj kantaci ok. Briga me koje marke su mi cipele, pantalone, majice, bluze... Uopste me ne tangira. Obucem nesto sto kupim usput cisto da se uklapam u to nihovo oblacenje koje mi je u pocetku bilo cudno a sad se pitam kako sam mogla ranije da idem u stiklama na posao, da mazem svako jutro boje na facu i utezem se u premale stvari. Celu zimu sam isla u martinkama na posao kao u stara dobra vremena... Mimoilazi me i frka oko predsednickih kandidata, pobedio ovaj x ili onaj y nista mi posebno ne znaci... Na TV-u imam zilion kanala od kojih pratim oko 3 obicno ko u stara dobra vremena. Surfujem po internetu dobar deo dana... Gledam legalne filmove, koristim legalne softvere i slicno... Sve sto imam zakazano drzim u kalendaru pa mi iskoci da me opomene kad gledam postu, tako da je dobar deo stresa oko toga kakav haos ce da me saceka sutra na poslu eliminisan. Meni prija to zakazivanje stvari unapred. E sad, da li jedno bivse ekstremno socijalno bice kao sto sam ja sad prelazi na ekstremno digitalno socijalno bice... Moze biti. Da li me sad zadovoljavaju digitalne forme kratke komunikacije i povrsnih razgovora? Opet, sasvim moguce. Ili se samo adaptiram? Ali bar sekiracije oko placanja racuna kuc kuc sad trenutno nemam. Konacno posedujem svoj auto o kom sam tako dugo mastala... Jeste da me zigne svaki odlazak kod doktora po dzepu, ali opet - ne idem svaki dan. Na poslu me ne pune gorcinom svakakve nepravde i spletke, briga me za nadrndane likove jer takvi obicno nestanu nakon nekog vremena pa dodju ovi sto se smeskaju kao da su za slikanje non stop. Niko me ne ispravlja kako pricam sto mi takodje prija. U otadzbini mi se to desavalo s vremena na vreme. Zaboga, nemamo svi uniformisani naglasak. Nemam ja ni ovaj ovde naglasak, daleko sam od njega ali se to jednostavno ne komentarise. I ne izgledamo svi isto niti smo svi top modeli. Na poslu se ne zbijaju masne shale, mnoge teme su osetljive, sto je meni takodje ok. Nema proslava Osmog marta na kojima se zenski deo kolektiva proziva kad ce se razmnozavati. Sto bi se reklo u mom rodnom gradu: "Prodji-me-se" sistem koji mi najcesce sasvim odgovara. Svi smo very busy i to je to. Mada kroz otvorena vrata kancelarije katkad dolaze nepotrebne informacije, ljudi su opet svugde ljudi...

Dakle da se jasnije izjasnim, dosla sam do faze da mi je finansijski bolje. Socijalno imam neki svoj mir koji mi godinama kuci nije polazio za rukom. Sve me nerviralo. Bila sam kao neki dezurni saljivdzija i karika u drustvu za okupljanje, druzenje i poznanstva. Ljudi su nailazili i prolazili kroz moj zivot svako iz svojih razloga ali je u meni cucio jedan Mile Tranzicija, onaj jedan koji je isao i setao onih devedesetih, mrznuo se po onim ulicama, cekao neko bolje sutra, cekao i cekao... I prosle su mi i tinejdzerske godine, i moje dvadesete sve cekajuci nekog Godoa. Godo nije dosao a ja sam sa 31 odlucila. Brisem sve gumicom, pakujem zivot u dve torbe i idem tom aluminijumsom pticom da vidim sta ima sa druge strane. Ne kajem se. Vremenom mi samo nedostaje najuza robina i najblzii prijatelji - ali opet Skajp je tu pa se ne osecam da su na drugoj planeti vec uz mene svaki dan tu negde u ovom sokochalu. A ako gospodjica Nostalgija naidje u mom kraj, teram je citanjem nasih (Balkanskih) dnevnih novina.

[Zana]

Da "zapljunem" i ja ovu temu

Kao prvo, uz duzno postovanje svima (ne da mi smeta necije ucestvovanje u temi, daleko bilo) - Siberiana je interesovala situacija i pogledi i/ili promene ljudi koji su pre svega ovde, a povrh toga od onih koji su malo duze ovde (znaci prosli sve one pocetnicke boljke, nedostatak informacija, frka, trka i ostalo).

Ma koliko ljudima koji ne zive ovde bilo cudno da neko nije zadovoljan zivotom ovde, molim vas imajte u vidu da pre svega niste iskusili zivot ovde i imajte u vidu da smo svi mi razliciti: po obrazovanju, standardu koji smo imali tamo i ovde, bliskosti sa drustvom i familijom... necije drustvo se nije rasturilo, nekom je tamo perspektiva bolja nego ovde, neko se doselio ovde a ima tamo dva stana i kuce a neko je dosao sa jednim koferom. Isto tako - mentalitet ljudi s jednog kraja grada do drugog je drugaciji, a kamoli od drzave do drzave.

Razliciti jesmo - bitne su nam drugacije stvari; ja na primer imam LED ali mi puca bas da placam cable ili satelitsku. Kupujem skupe cipele jer necu da mi smrde noge i dobijem cukljeve. Kupujem i koristim dobru i kvalitetnu sminku, ali u zivotu dolar jedan nisam dala na nakit, neko zlato i ostalo - jer me ne interesuje. Oblacim se onako kako volim, i kako ja smatram da je prikladno za moj status u profesionalnom pogledu. Placam frizera prilicno jer mi godi lepa frizurica a i utice takodje na status na poslu. U zivotu nisam platila pedikir i manikir jer sam eto skrtica na kub i tih deset dolara da dam vijetnamkama koje me mozda ogovaraju dok ja udobno sedim u njihovom salonu. Jedem kvalitetnu i organic hranu, ali mi se omakne poneka "nezdrava" evropska mlecna cokolada jer mi se gade ova crna i gorka cudesa ovde. Kupujem strogo evropske gelove za tusiranje i losione jer se ljustim ko zmija od ovih americkih nekontrolisanih hemija. Volim da zivim u Los Angelesu. Biram drustvo. Ne interesuje me da li je neko "nas" ili nije, jer se ni tamo nisam javljala svakom na ulici pa zasto bih ovde samo zato sto neko prica nas jezik? Imala sam gomilu problema ovde, ali imala sam ih i tamo. Ja necu da se vratim tamo, jer volim da zivim ovde.

Ali - postujem drugaciju odluku, jer ne zive svi lose tamo i nisu svi u buli sa parama tamo. Da se vratim na moju i Siberijanovu "polemiku" od pre cetiri godine nije za svakog zivot ovde i to je sasvim u redu. Ja ponajmanje mogu da shvatim da neko trpi ono sto mu se ne svidja pa ne znam koliko da je meni ista stvar sasvim normalna. Ja nisam usamljena, uvek imam vremena za kafu sa prijateljima pa makar morala za nju da sedam u avion. Idem gde mi se ide, kad mi se ne ide ja ne idem. Evo jos malo pa deset godina sam ovde za par meseci - kad sipam jednu krusku, sednem sa muzem da popijemo kaficu i pogledamo jedno u drugo: bas su nam se mnogi lepi planovi ostvarili... sto sta nam fali, ali kome ne fali?

Znaci - postovanje svakom, ali ljudi ne znate o cemu pricate. Mi koji smo ovde - iskusili smo i jedno i drugo. Bill Gates u Nemackoj mozda ne bi stvorio Microsoft. Da je Jobsa priznao otac iPhone mozda ne bi postojao. Beckham nije ista zvezda ovde kao sto je bio u Britaniji, a ni Amerikanci nemaju pojma zasto smo moj gazda i ja vristali ko nenormalni kad je Chelsea izjadnacio 2:2 u 90-tom minutu danas. Covek koji je ovde izgubio par puta posao i jedva dobio novi posao u lokalnoj radnji, moze da za par godina bude izabran predsednik Srbije.

Sve u svemu - ja mogu da debatujem oko toga sta je bolje uraditi ovde u ovoj ili onoj situaciji i blah blah, ali oko toga da li neko treba da se odluci da zivi ovde ili tamo - nikad. Ko god resi da se vrati odakle je dosao - srecno, pa makar razlog bilo pevanje slavuja sa tresnjinog drveta sto se naslanja na oluk kuce u ranu, kisnu zoru. It's ok... Drzavljanstvo u dzep i srecno.

[Photographer]

Kao neko ko je vec 2 puta imigrirao a prvi put sa 19 godina mogu da potpisem ovo sto je napisala Zana. Evo vec 5 godina sam u drugoj drzavi i uskoro dolazim u SF pa ce mi to biti treca destinacija tako da verovatno nece biti nekih problema da se naviknem ali ovo oko ocekivanja i shvatanja dobrog zivota je Zana jako dobro srocila, niti smo svi ziveli istim standardom u Srbiji niti su nam ista ocekivanja i planovi.

[mijan]

Generalno svi ljudi koji prezivljavaju na prostorima ex-yu treba da odu ako ih izvuku. Tesko je uopste otvoriti vrata Balkana za izlazak i zato se to ne sme propustiti ta prilika a da te neko ne uslovljava vizom ili iseljenjem za radno isksutvo koje ovde nemas gde steci zbog visoke nezaposlenosti.
Znaci idem, naucim jezik, steknem neko zvanje i znanje (recimo dosta i neko zanatsko) i ako mi se SAD ne svidja idem dalje ui neku drugu drzavu. Najvaznije je izaci sa Balkana i ne tapkati vise u mestu. Zato se GC ne propusta ma ko sta pricao o SAD. Nema se sta izgubiti.

[NightSky]

Uključila sam se u ovu temu zato jer kad god čujem da neko planira da se vrati, naprosto osjetim dužnost da kažem: "Sačekaj, dobro razmisli, možda to nostalgija govori iz tebe, možda stvari nisu onakve kakvih se sjećaš." U prirodi čovjeka je da uvijek bude bar malo nezadovoljan, to je i dobro jer nas taj osjećaj tjera da idemo naprijed, da tražimo bolje.
A u prirodi nam je i da pamtimo samo lijepe stvari.

Nedavno sam bila u Hrvatskoj, završavala neku papirologiju. Nije daleko, Balkan je, ali drugačije je, bolje je bar mrvicu nego u BiH. Službenici su ljubazniji, poslovi se brže završavaju, gradski prijevoz je bolji - tačan, čist, nema guranja, sve je nekako bolje uštimano nego ovdje.
Onda dođem nazad u Sarajevo, za isti posao ovdje treba mi bar 7 dana (a tamo završila za dan), šalju me s jednog kraja grada na drugi, guram se u tramvaju, neko s mobitela pušta turbo folk, gledam da me ko ne izdžepari...
Geografski razlika 300 km, funkcionalno razlika k'o nebo i zemlja.

Istina, nije svugdje na Balkanu isto, ne živimo svi u istim uvjetima, evo ja konkretno govorim za BiH, ali generalno kad ja poslije 3 dana u Zagrebu doživim blaži kulturni šok, ili eto bar nezadovoljstvo svojim gradom, kad se vratim u Sarajevo, mogu zamisliti kako je nekome ko dođe iz rcm NY nakon nekoliko godina.

Kolega curlika je ovdje http://www.zelenalutrija.com/forum/s...ead.php?t=1051 postavio šale o našim ljudima, ima o onom Bosancu što je bio u Kanadi, pa otišao na Floridu, pa se vratio u Sarajevo. Kažu da u svakoj šali ima istine.

Nadam se da neću biti pogrešno shvaćena, svako treba da uradi onako kako misli da će mu biti bolje i svako ima pravo da se izbori za svoju sreću.

I slažem se s mijanom, treba pokušati, vidjeti. Kako znati šta je iza brda, ako nikada ne pogledaš?

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik mijan

Generalno svi ljudi koji prezivljavaju na prostorima ex-yu treba da odu ako ih izvuku. Tesko je uopste otvoriti vrata Balkana za izlazak i zato se to ne sme propustiti ta prilika a da te neko ne uslovljava vizom ili iseljenjem za radno isksutvo koje ovde nemas gde steci zbog visoke nezaposlenosti.
Znaci idem, naucim jezik, steknem neko zvanje i znanje (recimo dosta i neko zanatsko) i ako mi se SAD ne svidja idem dalje ui neku drugu drzavu. Najvaznije je izaci sa Balkana i ne tapkati vise u mestu. Zato se GC ne propusta ma ko sta pricao o SAD. Nema se sta izgubiti.

Jeste. Kukanje na situaciju i mirenje sa njom nije opravdanje za tapkanje u mestu. U skladu sa tim, citiracu moju omiljenu pesmu svih vremena:

"Ticking away the moments that make up a dull day
Fritter and waste the hours in an offhand way
Kicking around on a piece of ground in your home town
Waiting for someone or something to show you the way

Tired of lying in the sunshine staying home to watch the rain
And you are young and life is long and there is time to kill today
And then one day you find ten years have got behind you
No one told you when to run, you missed the starting gun

And you run and you run to catch up with the sun, but it's sinking
Racing around to come up behind you again
The sun is the same in a relative way, but you're older
Shorter of breath and one day closer to death"

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik NightSky

Uključila sam se u ovu temu zato jer kad god čujem da neko planira da se vrati, naprosto osjetim dužnost da kažem: "Sačekaj, dobro razmisli, možda to nostalgija govori iz tebe, možda stvari nisu onakve kakvih se sjećaš." U prirodi čovjeka je da uvijek bude bar malo nezadovoljan, to je i dobro jer nas taj osjećaj tjera da idemo naprijed, da tražimo bolje.
A u prirodi nam je i da pamtimo samo lijepe stvari.

U kulturi naseg naroda je duboko usadjena potreba da se kuka. Npr. sretnu se dva coveka na ulici i razgovor tece ovako:
1: "Zdravo, sta se radi?"
2: "Cuti, nista me ne pitaj!" i onda krece kuknjavaaaa... Zvuci li vam to poznato?