Ne pristoji ti cinizam.
Ja nisam tip čoveka koji bi po cele danes ispijao kafe u Hard Rock kafeu, šetao po centralnom parku i obilazio bioskope. Posebno ne godinu, dve ili nekoliko godina. To se radi kada se ide na odmor, a ne kada se ide negde da se živi. Ja mogu na odmor ali to ne želim jer sam na odmoru već bio. Ja želim tamo da živim. Ako ne vidiš razliku onda ne znam šta da ti kažem. Uostalom, para nikad dosta jel’? :==D:
Pa mislim da kada se kaze “tamo je bolje” ne misli se samo na novac i plate. Tebi ako smetaju neradnici i ispijaci kafa (kao sto smetaju i meni), a cinjenica je da ih u Srbiji ima dosta, onda kako to da je bolje ovde? To je odraz mentaliteta, i slika drustva. To nas je i dovelo tu gde jesmo i mislim da nam ni za 10-20 godina ne moze biti nista drasticno bolje. A samo drastican boljitak i napredak uz korenite promene mogao bi da nas dovede do normalnog drustva i drzave, a ne neuspelog pokusaja drzave u kojoj sada zivimo. I ne samo nase drzave Srbije, nego i vecine iz okruzenja, pa cak i jednog dela EU.
Stvarno ne želim da uporedjujem jer mi je dva sata premalo vremena da napišem sve što imam na umu. A što se tiče imigracije, imaš dve vrste imigranata. Jedni koji odu i nikada se više ne vrate a drugi koji odu, nakupe se iskustava i vrate se u otadžbinu i unovče to znanje.
Nas Srbe i jeste ubilo to što su naši najbolji ljudi izginuli u ratovima i pobegli u inostranstvo dok su u zemlji ostali ljigavci, lešinari i govnari pa nam je i 30 godina malo da se normalizujemo ali svet se ne menja na globalnom nivou nego od pojedinca. Kada hoćeš da menjaš svet, počni od sebe. To znači ako hoćeš da ti u Srbiji bude lepo, ostani i bori se zajedno sa sugradjanima za bolju budućnost ili idi i ne vraćaj se više nikada.
Tudjina ima svoje pluseve a i svoje minuse. To neka svako računa za sebe ali činjenica je da posle euforije na početku vidiš da ni tamo nije tako kako si isprva mislio da će biti. A gde je bolje, proceni sam.
Valjda želim da kažem da od kukanja nema vajde, za bolji život u Srbiji treba se boriti ili jednostavno pokupiti prnje i otići negde gde sistem već funkcioniše. Šta god da izabareš, dobro si izabrao jer biraš za sebe a kakav si tip čovek to sam najbolje znaš. Ja da biram mesto za život, izabrao bih Austriju, Norvešku ili Novi Zeland a pošto želim da se isprobam kao young professional u svojoj struci, za avanturu izabrao sam SAD jer mi Britanci idu jako na živce svojim naglaskom i vožnjom po levoj strani. Inače, London je brutalno jak grad. Po mišljenju mnogih ljudi, tesno odmah iza Njujorka. (moš mislit da sam tako plitak da radi naglaska ne bih mogao da živim u VB? :==D: )
P.S. Ja sebe smatram kozmopolitom i zabole me za nacije i religije tako da se neko slučajno ne nadje uvredjenim u mojim postovima. Nisam mislio na nikoga posebno nego pričam onako, generalno.
Kada sam postala clan ovog foruma,odusevila sam se kolicinom informacija koje sam mogla da procitam…ali komentari,prepucavanje(poslednje dve strane) nisu na mestu:nene:
Sve sto nije povezano sa samim naslovom foruma,odnosno bilo kakvim iskustvom vezano za odlazak u Ameriku, ne bi trebalo da se spominje.
Proslogodisnji dobitnici tj.njihovi postovi su bili dosta kultivisaniji od nas…ako nemas sta da kazes sto moze da pomogne,nemoj ni da ga kazes…:no:
Ala se napisaste, a sve u prazno… Da li je potato ili potejto, tomato ili tomejto?
Podjimo samo od jednog - zasto se ljudi prijavljuju za GC, zasto odlaze u druge zemlje? Tek tako, iz obesti, ili ih goni neka muka? Da je ovde tako dobro zar bi toliki ljudi gledali da iscupaju sopstveno korenje i odu medju tudji svet kako bi pronasli nesto bolje za sebe i svoju porodicu. Neko ode da radi privremeno i da salje pare svojima, zrtvujuci sopstveni zivot (naravno, u smislu socijalnog bica koje ima i druga interesovanja osim jurnjave za novcem), a neko ode zauvek, odseli se, promeni drzavljanstvo, odvede ili tamo zasnuje porodicu. Svako sebi pronalazi nacin koji mu odgovara.
Sta znaci “bolje”? U mom slucaju to je ideja da odlazim u zemlju u kojoj postoji sistem, gde se zna red i u kojoj se zakoni, kakvi god bili, postuju mnogo vise nego u Srbiji. Takodje, ono sto mi je bitan faktor u odluci je i mogucnost koju vidim za svoje dete, da od malih nogu usvoji jezik, da se skoluje u sistemu koji je na globalnom nivou daleko priznatiji od naseg, da ima bolju pocetnu sansu medju sebi jednakima u tom uzrastu, nego ovde, gde bogate tate guraju svoju decu iako su nekvalitetnija od vrsnjaka. Zelim da moje dete raste u okruzenju u kome je mogucnost izbora nemerljivo veca u odnosu na Srbiju.
Sto se tice materijalne strane, naravno da je za ocekivati da covek ode tamo gde svojim radom moze da stvori i obezbedi daleko vise nego ovde. Cena rada je veca, standard je bolji, pa je svako prepucavanje na tu temu neumesno jer pojedini primeri i tvrdnje “ja mogu ovde sebi da obezbedim” ili “radim za onoliko koliko mi terba”, a pri tome ne hranis porodicu ne drze vodu. Polaziti od sebe kao svetlog primera ne vodi nikuda, jer ko ce pozeleti da se ugleda na primer uspesnog (u kojoj meri i na koji nacin?) pojedinca u Srbiji, takvoj kakva je sada? Ako smo svi slozni da je ovde sistem truo i da se nece promeniti za jos 30 godina, cemu onda uopste pitanje gde je bolje? Ja ne dozivljavam sebe kao idealistu koji ce samopregornim radom da doprinese da se srpsko drustvo poboljsa i priblizi civilizovanom i uredjenom svetu, ja samo zelim da svojoj porodici, u svom mikrokosmosu, pruzim nesto malo vise i bolje. Ako mi neka druga zemlja to omoguci, eto mene, kao sto je ovde slucaj. Ne znam sta me ceka i da li cu i na koji nacin uspeti da to postignem, ali bih prezreo sebe da ne pokusam i da propustim sansu koja mi se ukazala. Znam da me ne ceka med i mleko, ali ovde osim zuci i nemam sta drugo.
I za kraj - da li psiholozi grese? I oni su ljidi, a svi smo gresni. Ipak, oni su se za taj posao skolovali, znaju manje ili vise, ali kad pogrese, tu smo mi koji nikada nismo ucili psihologiju da im ukazemo na greske. Kao i u slucaju fudbala, gde smo svi bolji selektori od onoga koji je za to izabran, tako i ovde, svi smo strucnjaci i znamo bolje od skolovanih da grese. Zato smo tu gde jesmo, jer se svako mesa u tudj posao i misli da je bogom dan za sve… a Aristotela i Galileja vise nema…
Odlicno ! :bravo: Ovakvim tekstom se moze okean preplivati! :bravo:
Vala bas, dosta je bilo…
Posle nedelju dana odsustva procitah i postove na ovoj temi i prosto se osecam duznim da stanem uz “Positive Vibe”, Nemanju, Oliveru, Dreadnot-a…
Dakle, nije mi uopste jasno zasto neko ima potrebu da na forumu namenjom imigraciji u USA stavlja tako negativne i zle komentare i da se jos i prepire i ubedjuje sa ostalima.
Krenucu sa odgovorom na pitanje - temu. DA, meni je u USA neuporedivo bolje nego sto mi je bilo u Srbiji. Naglasicu DA jos jednom. Zelim takodje da “zli jezici” imaju u vidu da ja (nazalost) nisam jedan od onih koji je imao srecu da zelenu kartu dobije na lutriji pa sam uzeo stvar u svoje ruke, razradio plan i sasvim regularno i legalno zivim i radim u USA. Dakle, svako ko zeli da “upozna americku kulturu i ovde provede i godinu, i dve pa cak i nekoliko godina” ima nacin da to uradi i bez zelene karte.
Iako je poptuno bespredmetno Srbiju, zemlju Mice-ubice, porediti sa bilo kojom prekookeanskom anglo-saksonskom drzavom (bespredmetno kao deljenje nulom), dacu par primera zbog cega je ovde (da se opet ogradim - meni) bolje:
Ne trosis 2/3 plate na stanarinu (jel’ mozda perspektiva zivot sa roditeljima do penzije jer ni u petoj reinkarnaciji neces moci da od svoje plate kupis stan?). Ne odlazi ti na hranu ostatak, dakle 1/3 te iste bedne prosecne srpske plate. Auto mozes sebi da priustis u najmanju ruku posle 3-4 meseca i to bez ikakvog kredita (nek izvinu oni u Srbiji koji jos uvek mozda smatraju da je posedovanje sopstvenog automobila luksuz i da je GSP zakon). Neka mi neko navede zemlju u EU u kojoj se prema imigrantima odnose kao prema ravnopravnim gradjanima? Jedino je jos USA ta u kojoj te niko ne osudjuje i gleda “ispod oka” zbog toga sto si imigrant ili imas akcenat. I zaista, u Evropi vas nikada, ali nikada nece napustiti osecaj da ste stranac dok je u Americi potpuno suprotna prica. Ne moras da nanovo i nanovo ucis nove jezike ako pozelis da se iz vecne zime (npr. Norveske tj. Aljaske u USA verziji) selis u vecno leto (Spanija tj. Kalifornija)… USA je zemlja mogucnosti za svakog ko zeli da se ostvari u svom zivotu i tu nema rasprave.
Kad smo vec kod psihologije, kukavicluk ume da bude jako pogubna i ocito frustrirajuca stvar, pogotovo kad dodamo i fenomen “slatkog limuna”.
P.S. Toplo savetujem svima onima koji se jos uvek kolebaju sledeci blog
http://blog.b92.net/text/14888/Ode-sve-u-majcinu---a-mi-slavimo-uspehe/#k848410
Nakon citanja nece biti dileme 
Hvala za blog 
Odlican je.
evo, i ja ga procitah, svaka cast, to je najbolji odgov or na ovu temu, gotovo da nista vise ne treba dodati… Case closed.
da, dobar blog. Odmah sam pronašao i slučaj mog ćaleta među otpuštenim radnicima pred kapitalističkom imperijom.
Ti si ocigledno neki filozof ili clan neke stranke tipa radikala/domacina.
Ili se samo poklapa misao.
Ako ti nije bolje zasto zelis da ides, ne kapiram. Ostani menjaj srbiju tu gde ti je super i jepo a tetke i ujne posecuj kad mozes, ionako ne verujem da to kosta puno.
Sto se zivota u Americi tice, svako ima neki svoj vid i pogled. Ja se ne slazem sa tobom da ne bih nikad vozio kamione ali bih dozvolio da me izrabljuje gazda koji placa 200e +malo vise ako uspes da mu ukrades ili te casti da doruckujes.
Moj prijatelj vozi vec godinu i po, zena(nevencana mu je u sumadiji, sad je dobila vizu, doci ce da se vide posle dugo vremena. Onda ce on svoju firmu da vodi malo iz sumadije malo iz chi a drugi ce da voze.
To je sve uradio za 3 godine. Mnogo truda je ulozio ali je mnogo para i zaradio. Njih dvoje su verovatno jedinstveni ali su isterali svoj cilj.
E sad ti imas 25 i obisao si ceo svet a oni cerkicu od 11 koja treba ici kako neko rece na sve vannastavne akrtivnosti koje kostaju boga oca u srbiji.
By the way ona je nastavnik u srbiji(njegova zena).
Tako da ako ti se ne svidja nemoj da dolazis.
Kazes pokusavas da se pravis da si italijan ili ko god. Da li se to stidis sto si srbin?
Izvini na tonu ali ovaj forum odavno nije imao takvog nekog sa negativnim nabojem prema usa kao sto ga ti imas
Pozdrav
Осећам да ћу бити разапнут због свог мишљења,али нису ли УСА највећа капиталистичка империја?
Прочитао сам блог,само ја мислим да нигде на свету не тече мед и млеко,као и да свуда постоји корупција,тајкуни,лоши људи и шта све не…
Не желим да будем погрешно схваћен,нити рећи да је у САД исто као и овде (таман посла!),али верујем да свуда има сличних примера,само се у другим земљама (ваљда) лакше налази неки други посао,па није све тако црно…
Одох у тешку филозофију!!! :blink:
dajte namazani kolac! 
Jeste, u pravu si, ali kod nas je kapitalizam došao iz Evrope. Pošto je evropski kapitalista kupio firmu kojoj je država zabranila da radi. A čim je Švabo’ zamlatio evrićima, op - firma njegova, otkazi ‘‘viška radne snage’’, dozvola za rad na 20 godina.
Mislio sam na taj kapitalizam.
A ipak, USA je mnogo, mnogo veća zemlja od Srbije, i stvarno ti se više nudi. Tu završavam
Zasto bi bio razapet? Naravno da mozes da kazes svoje misljenje. E sad, i jesi u pravu oko gornje tvrdnje i nisi 
hajde i ja da filozofiram malo…
“Amerika kapitalisticka imperija” i “zapad truli kapitalizam” nisu izrazi koje su uveli ekonomisti vec nas narod. Izrazi su potekli odavno, jos u vreme kada je sve bila drustvena svojina. Nas narod nije izucavao ekonomske teorije pri definisanju kapitalizma, nije analizirao nivo u kojem drzava kontrolise market (jer je kod nas kontrolisan 100%), niti prihod po glavi stanovnika, niti radno vreme i plate… Kapitalizam je jednostavno znacio “drugacije od naseg” i neminovno je opisivao zivot nasih gatarbajtera: radis za gazdu a ne za direktora, nemas nikakvu zastitu, ne smes gazdi nista da kazes… Sad ce nekom da zvuci ovo cudno, ali ako se fokusiramo na taj poslednji opis - da li vam to visi lici na Ameriku ili Kinu?
Americka administracija, pogotovu sada, ima veliki udeo u regulaciji marketa. Takodje, po definiciji je Amerika “mixed-economy” odnosno capitalism plus welfare (socijalni program). Ono sto se sada desava je kao potpisani Keyne (tax cuts, increased goverment borrowing and spending during recession)… Nije ovo mesto (ili jeste? :)) da sad spominjemo razne ekonomske teorije, ali - ako je jedan od nacina “merenja kapitalizma” u stvari merenje “ekonomske slobode” onda je raspored nekoliko “najslobodnijih” ekonomija sledeci: Hong Kong, Singapore, Australia, New Zealand, Ireland, Switzerland, Canada, United States, Denmark, Chile…
Sad malo na red dolazi Adam Smith i merenje po ekonomskom rastu (GDP nominal per capita), pa je redosled sledeci: Luxembourg, Norway, Denmark, Ireland, Switzerland, Netherlands, Sweden, Finland, Austria, Iceland, Belgium, Australia, France, Canada, United States, Germany, Singapore, United Kingdom, Italy… Amerika je na 16. mestu.
Sad treba da se analiziraju: prava radnika, monopolizam i tako dalje… a meni uporno Kina na pameti
Salu na stranu, svasta moze da vam se desi ovde i mozete da naletite na koje kakve ljude. Ali te price da moras da radis sve sto ti gazda kaze i da si nezasticen - zaista ne stoje: ako se tako nesto desi, onda ti nesto fali. Ili obrazovanje ili znanje. Ako u startu imate stav - ne mogu im nista (kapitalizam je to c, c, c)… onda sta da kazem - nista bolje i ne moze da se desi. Ja sam naisla na poslovima na svakojake zahteve i pokusaje izrabljivanja - moram da priznam (na zalost) da ni u jednom slucaju to nisam dozivela od amerikanaca. Uvek je bio u pitanju neki imigrant sa zeljom da svoje zivotnje patnje priredi i nekom drugom kako bi mu/joj bilo dusi lakse. Zalosno zaista. Kad cujem pricu “i ja sam bio/bila u tvojoj kozi” to moze da ide u dva pravca i oba su mi se scenarija desila. Prvi scenario “i neko mi je pruzio sansu da se dokazem” - tu se odmah pruza ruka i sklapa posao. Drugi scenario “ne znas ti kroz sta sam sve morao da prodjem” - na levo krug i odmah na vrata. Ako hoces odredjene uslove na poslu - moras da ih pojasnis pre nego sto pocnes da radis. Ovakve situacije se cesce dogadjaju na “low-paid” poslovima iz gomile razloga (problemi sa bolovanjem, odmorima, slobodnim danima, osiguranjem i tako dalje). Na onim drugim - redje.
Uh, na-filozofirah se… a sve da bih dosla do sledeceg: meni je ovde bolje. Ne razmisljam da se “vratim” nazad. Ne razmisljam o ekonomiji u Srbiji jer me ne interesuje. Ne muci me nostalgija. Zivela sam u Srbiji i zivim ovde - nista mi u Srbiji nije “bolje” nego ovde, iako se (koliko cujem) dosta promenilo od kada sam otisla. Bila sam i u drugim zemljama, ali ne mogu da komentarisem standard zivljenja, jer sam bila samo u poseti (ni pomisljala nisam da zivim u tim zemljama). Kome je tamo “bolje” neka zivi tamo - ne znam cemu nerviranje oko toga. Odabrati zivot u Srbiji ne znaci da je Amerika “losija”.
Svaka cast, Zana
Sloba rece filozof-domacin Filozof bi bio eufemizam. Na F je, u ovom slucaju, samo dijagnoza i nista vise…
Hehehe…na ovo se moram dovezati. Imam jednog druga (cist Amer iz Micigena), kojeg kada sam upoznao i rekao da sam srbin, covek me pitao “a jesu li svi srbi kamiondzije?” Na sta sam se naravno nasmejao i pitao ga “ne, otkud ti to?”. On covek administrira neki software za dispecere i kaze sve kamiondzijske firme gde je bio drze srbi Generalno, ako postoje ti lobiji, lobi kamiondzija drze nasi…bar u Cikagu. Mnogi se bave ovim poslom.
Sto se tice zivota ovde, da dam i ja svojih 5 cents.
Tek sam 2 godine ovde i mozda mi je malo teze suditi. Za sada, meni je bolje ovde. Nemam jos decu i ne znam koliko ce mi zivot biti tezi kada budem imao, ali za sada mi je ovde ok.
Meni je nekako sloboda kretanja uvek bila vazna. U srbiji je nisam imao. Prvo su mi mazge uveli da moram da platim ako hocu da izadjem iz drzave, onda je u jednom momentu moglo se izaci makar u madjarsku (ali ja za to nisam imao para), da bi posle toga dosla “demokratija” sa kojom vise ni u sugavu rumuniju i bugarsku nisam mogao bez vize. Sada moze, slazem se…ali u momentu kada sam ja dosao ovde, nije to jos bilo na vidiku (a da sam ostao u srbiji, verovatno ni sada ne bi moglo). Ovde imam ono sto je Magelan opisao. Mogu da zivim gde hocu i da se krecem kuda god hocu…jedno ogromno prostranstvo koje treba istraziti…od aljaske do floride. Svaki veliki grad u USA je svet u malom. Toliko emigranata iz celog sveta i svi oni sa sobom donose parce svoje kulture, hrane, pica, obicaja. Mesavina svega toga je ono sto cini ameriku. E sada, ja sam programer. U mom poslu, ovo je centar sveta. Ovde imam razne mogucnosti, kakve nisam imao u Srbiji. Pitanje je koliko cu to sve moci da iskoristim, ali bar postoji neka sansa. Ako ne daj boze izgubim ovaj posao, naci ce se drugi…mozda i za vece pare, mozda i interesantniji. U Srbiji sam znao da ako izgubim posao koji sam imao, tesko da cu naci takav i da je toliko placen. Jednostavno, nema toliko izbora. Nazalost, moja zena je ovde dosta losije prosla po tom pitanju i tu se jesam (moram priznati) malo razocarao u ovu drzavu…jer ovde ti niko nece dati nikakvu sansu, ako ne poznajes nekog licno da garantuje za tebe. Mozes biti kakav god hoces, ako ne znas nekog da te preporuci, dzabe ti sta ti znas i sta si ti zavrsio. Dzabe cak i ako si radio za Americku kompaniju. Sve je stvar debele srece.
Ne znam…ja sam jednostavno ovde daleko vise rasterecen nekih briga koje su me pritiskale u srbiji. Ne mogu o tome ni na 100 strana, a kamoli u jedan post. Ovde gledam vie svoj posao i pravim planove za buducnost, kao i one za godisnji i slobodno vreme kako ga provesti. Imam sve sto mi treba. Sto se nostalgije tice, dovoljno je otvoriti novine tipa Kurir i Blic i odmah ti se ubije ideja da se vratis nazad. Naravno, voleo bih da mogu da odem cesce u Srbiju na odmor. Da vidim svoj grad, svoje prijatelje. Ipak sam tamo proveo 30 godina svog zivota…i naravno da to nedostaje. Ali ne vraca mi se nazad da zivim.
:bravo: :bravo: :bravo:
Stvarno ne shvatam kako može neko da bude toliko nesposoban shvatanja nečijeg mišljenja. Da te znam lično rekao bih da si glup ali te ne poznajem pa neću da stvaram mišljenja preko interneta. Jedino da otvorim Paint pa da ti nacrtam u 5 strana šta sam hteo da kažem, osećam se glupim kada moram nekome tri puta da objašnjavam istu stvar. Ako ne shvatiš odmah, pa onda ni drugi put zašto me treći put opet pitaš?
1.Nisam rekao da mi nije bolje, ja sam rekao da o tome ne vredi raspravljati kao jer svako pod “bolje” podrazumeva nešto drugo. Zato me bode u oči kada neko odvali “ovde je bolje nego tamo” kao da je to činjenica. Možda je bolje tebi ali nekome nije zato možeš da kažeš da je tebi bolje ovde a ne u smislu “ma šta pričaš gluposti, ovde je 100% bolje nego tamo”. To jednostavno nije istina i zato mi smetaju takvi komentari.
2.Nije me sramota da sam Srbin nego želim da doživim zemlju koju posetim kao neko ko je tamo rodjen. Želim da preuzmem tu energiju života prosečnog lokalnog stanovnika, da vidim kako se on oseća svaki dan. To je meni fazon kada posetim Pariz, London, Beč, Prag… nadam se da si sad shvatio šta sam hteo da kažem ako već nisi pre ali ja mislim da jesi nego se samo praviš pglu.
3.Nemam nikakav negativni naboj prema “usa”, to si izmislio. Da imam sigurno ne bih posetio tu zemlju niti bih aplicirao za zelenu kartu. Ja mislim da ti ipak imaš malo previše zaštitniški odnos pa sve što se kaže protiv SAD-a uzimaš kao ličnu zamerku. Ja nisam rekao ništa loše protiv “Amerike”, meni se ta država svidja i zato bih želeo da je doživim kao gradjan a ne kao turista, a ti si se zakačio sa onu izjavu o onom “bolje” pa si umislio neke stvari.
Ako ti još nešto nije jasno, slobodno pitaj. Tu je čika da ti objasni. :bigkiss: