Poštovani forumaši,
Evo da se i ja javim sa svojim izveštajem.
Za početak želim da vam se predstavim. Po godinama pripadam grupi 60+. Za lutriju sam se prijavila posle pauze od nekoliko godina, više reda radi ne verujući da je uopšte moguće da će me ovog puta izvući.
Nikad neću zaboraviti taj trenutak kada sam pročitala da sam prošla. Imala sam osećaj kao da mi je neko poklonio novi život, a takav osećaj me i dalje ne napušta. Mogu da ga uporedim sa stanjem blage euforije. Sad, koliko je to realno, videćemo kad odem tamo i iskusim taj novi život.
Dobro, da ne izlazim mnogo iz teme, znam da vas sve prvenstveno zanima kako je u ambasadi.
Imala sam zakazano u 8:30. Stigla sam pred ambasadu oko 8h. Desetak ljudi je već tamo čekalo. Posle se ispostavilo da su to oni koji traže turističke vize.
Posle nekoliko minuta izašao je radnik obezbeđenja koji nam je objasnio da isključimo sve svoje elektronske spravice, a kad nas proziva, da priđemo montiranom stočiću i da sve spravice, metalne predmete, punjače, kablove,izvadimo iz džepova, tašni,… i tada nas je jednog po jednog skenirao detektorom. Napominjem da se sve to odvija na otvorenom i da traje,…
Mi iz DV se nalazimo na posebnom spisku, tako da ako vidite da vas ne proziva, urgirajte i recite za šta ste došli.
Posle moje urgencije, došla sam i ja na red. Posle pregleda, ulazi se u manju zgradu. Tu ostavljate sve te predmete. Torbu, dokumenta i jaknu sam mogla da ponesem sa sobom. Kad ste to završili, ulazite u dvorište ambasade, ljubazni radnici iz obezbeđenja vas upućuju na koja vrata da uđete.
Inače napominjem da su sve vreme svi izuzetno ljubazni i spremni da sarađuju, počev od radnika na obezbeđenju pa preko našeg čoveka koji proverava dokumentaciju do radnika-ce iz konzulata.
Radnica na ulazu pita vas po šta dolazite i potom vas upućuje na levu stranu da sednete i sačekate. Dobijate broj sa kjim vas prozivaju da priđete određenom šalteru. Ukupno ima desetak šaltera. Ja sam prozivano na ukupno 4. Imala sam sreće da su mi zakazli prvoj, tako da je cela procedura trajala 2 sata računajući vreme od ulaska u čekaonicu ambasade.
Prozvali su moj broj posle pola sata čekanja. Radnik ambasade, naš čovek, koji je sve vreme bio uključen u proces dobijanja vize, pozdravio me je sa osmehom i zatražio potrebna dokumenta posebno istakavši da li sam završila lekarski pregled. Proverio je originale i fotokopije. Kopije je zadržao kao i koverat sa lekarskog pregleda, a originale mi vratio. Pitao mi je gde nameravam i kod koga da idem. Sve vreme je gledao i u ekran kompjutera, pretpostavljam da je proveravao moju dokumentaciju sa onim što sam popunila u DS260. Brzo je sve završio i rekao mi je da će me prozvati na blagajni da uplatim 330$ i da ću dobiti priznanicu. Posle izvesnog vremena opet me je pozvao(preko broja) za isti šalter da me pita zašto mi se adresa iz DS260 ne slaže sa gradom u koji nameravam da idem. Rekla sam da u momentu popunjavanja DS260 nisam znala gde ću pa sam to polje popunila tek da bi me pustio dalje.Tražio mi je novu adresu. Na žalost, nisam imala tu novu adresu što je, kako se na kraju ispostavilo bilo važno u mom slučaju.
Malo posle prozvali su moj broj na šalteru za uplatu i pitali u kojoj valuti plaćam. Ja sam ponela dolare. Proverio je na aparatu verodostojnost novčanica, rekao je da je u redu, nije mi tad dao nikakvu priznanicu i rekao mi je da sednem, da će me ponovo prozvati. Posle duže pauze, prozvali su me za neki drugi šalter gde su mi uzeli odiske 4 leva, 4 desna prsta i oba palca. Dala mi je potvrdu da sam platila i opet čekanje.
Opet jedna napomena. Sve vreme dok su radili sa mnom nisu nikog dalje prozivali ma da je tu, sa naše leve strane bilo već 5-6 ljudi.
Prozvana sam. Ovog puta bila je to osoba iz konzulata. Predstavila mi se, pitala da li razumem šta se ovde dešava, i zatim mi je kroz šuber proturila plastficiran papirić da ga na glas pročitam. Tu je pisalo da razumem sve što se od mene traži, da je sve što sam rekla i dala kao dokument istinito i da to tvrdim pod krivičnom odgovornošću,…ili tako nešto. Pročitala sam. Onda mi je ona rekla da ispunjavam uslov za dobijanje vize, ali(tu je za mene sledio hladan tuš) da ću je dobiti onda kada im dostavim adresu u Americi na koju će
moći da mi pošalju zelenu kartu. I što pre to uradim, i pošaljem na mejl adresu koju mi je zalepila na papir na kome piše da mi je odloženo davanje vize zbog toga što nedostaje adresa, to ću pre dobiti vizu. E sad, pošto mi se sve okrenulo u glavi, ne sećam se šta je tačno bilo ali znam da sam opet otišla, sad na neki peti šalter za kojim je onaj naš čovek, koji ostavlja jako dobar utisak, objasnio da sam ja praktično dobila vizu, i da će to biti odmah pošto dostavim tu prokletu adresu. Pitao mi je da li može moj pasoš da ostane kod njih da bismo ubrzali proces.Naravno da može. Čim sam izašla sva pokisla iz ambasade, odmah sam poslala molbu mojoj drugarici u Americi da mi pošalje adresu, bez obzira što je kod njih bilo 4 ujutru. I naravno, ona mi je čim se probudila poslala tu adresu, ja njima u ambasadu,…pa oper čekanje. To je sve bilo juče.Naravno, ne moram da kažem da sam bar 10 puta proveravala da li sam dobro otkucala njihovu mejl adresu, adresu iz Amerike, kako sam na svakih pola sata proveravala mailbox,…
Kad, danas oko 15h zve neko na mobilni. Dobar dan, da li je to …Vidim, poznat mi glas. Američka ambasada ovde. Dobili ste vizu. Kad možete da dođete po pasoš? Mogu odmah. Nemojte baš odmah, da li možete u ponedeljak,…
Kraj španske serije.
Nastavak sledi ali od sad Američka serija.
Veliki pozdrav svima, nadam se da će nekome biti korisno ovo moje iskustvo.
Posebnu zahvalnost na saradnji i podršci šaljem tebi Tikice.
Moj savet svima koji su se vencali nakon izvlacenja da na intervju ponesu sto vise dokaza o postojanju veze pre izvlacenja: fotografije, sms, viber prepiske…