Pretrazivala sam stare teme i nisam nasla slicnu, ukoliko ima isprike na ponavljanju.
Voljela bih cuti da li ima clanova koji su zivjeli u Njemackoj, aplicirali na lutriji za Green Card i sada zive u Americi kakva su vam iskustva? Da li se kajete sto ste otisli u Ameriku?
Kako biste usporedili ove dvije zemlje?
Ja sam trenutno u Njemackoj nadam se da necu dobiti puno hejta jer na jednoj grupi na Fejsu su me uzasno popljuvali sto ja imam traziti u Americi kada sam vec u Njemackoj.
Jako me interesiraju iskustva ljudi koji su isprobali i jedno i drugo.
Ako nekoga zanima nesto vezano za njemacku rado cu vam pomoci.
E pa ovako stvari stoje. Bio sam u Nemackoj i radio osam meseci pre nego sto sam dosao sa porodicom u USA. Odseli smo kod prijatelja za prvo vreme dok se ne snadjemo. Bili smo odusevljeni kako je sve drugacije nego u Evropi, a oni su tada ziveli u prilicno idilicnom delu. Sve novo kuce, ulice ,travnjaci itd. Zatim vidis da je sve to nekako vestacki, moglo bi se reci skoro plasticno u odnosu na Evropu. Mogao bih da knjigu napisem onako lagano kada bih hteo. Uglavnom za mene stvari stoje ovako. Ako imas dobar posao u Nemackoj i porodicu onda ne mrdaj osim ako te ovde ne ceka nesto sa 6 cifara. Ako si sama i radis neki bezvezni posao u Nemackoj onda bih preporucio da dodjes i probas. Pogotovo ako imas neki plan da zavrsis neki dobar Koledz, tj. ako si ambiciozna Amerika moze biti stvarno dobra u smislu da ostvaris svoje ambicije. Za sve to treba da predjes preko puno trnja ako si “ready”. Vidjao sam hirurge iz Srbiji koji rade kao konobari ovde. Uglavnom kada dodjes ti si nobody. Ako vise volis sigurnost, Nemacka. Ako imas ambiciju i plan Amerika. Ovo je moje licno vidjenje i u potponosti se slazem sa ljudima koji misle drugacije. Sve ide od slucaja do slucaja. Nekima je ipak najbolje u Srbiji i tamo su se nasli i snasli na kraju krajeva.
Njemacka iz moje perspektive nakon godine i pol dana. Radim u IT industriji i imam osjecaj da me Njemacka vlada i Njemaci jako ogranicavaju.
Gdje god dodjem uvijek su mi Njemacki djecaci od 20 godina sefovi iako ja na istom poslu imam preko 10 godina radnog iskustva. Imam osjecaj da nema sanse da ce staviti stranca da bude na vodecoj poziciji.
Dosta su me ispreveslali vec Njemci i stvarno se treba paziti. Prijavila sam se na posao voditeljice jednog tima, na kraju su me degradirali na clana tog tima i dali su mi placu koju sam trazila ali na ugovoru je pisala manja placa.
Kada sam pitala zasto rekli su ma krivo ste nas shvatili, dobit cete placu koju trazite ali to je ova manja placa + bozicnica( koja mi se isplacujemo samo ako sef tako odluci a moze da odluci i da nece:==D:) pa vam dodje na placu koju ste trazili :==D:
Njemacka vas koci u zaradi, dosla sam do jedne granice, i porezi su tako ludi da vam pola place pojede porez,a pola stanarina koju placate kao da zivite na Manhattanu.
Isto tako imam osjecaj da njemacka potice nerad.Sada suprug i ja trazimo stan jer selim zbog posla i sve agencije koje smo zvali kazu da stanemo u red i cekamo jer su ispred nas socijalni slucajevi kojima drzava placa stan.
Svi stanovi koji idu socijali su prekrasni novi stanovi u mirnim lijepim kvartovima grada, a onda meni dolaze kvartovi i ponude za stare oronule stanove. Ispada da se na kraju osjecam ko budala jer zelim raditi i posteno zaraditi. Bolje se prijaviti na socijalu, drzava ti plati lijepi stan i dobijes nesto djeparca i miran si.
Prijavila sam se na kars njemackog kojeg moram papreno platiti , a socijala dobiva besplatno. Ucitelj mi je rekao da steta sto nisam na socijali:blink:
Na kraju sam morala odustati od kursa jer je samo ujutro a ja moram raditi.
Ne znam mozda ja previse trazim ali ispada da te na svakom kraju klepnu jer si eto budaletina koja je dosla u Njemacku raditi. S druge strane znam ljude koji su dosli i odmah se prijavili na socijal i sada tako zivotare i ispada da im je bolje nego meni budali koja se trudim i guram tamo di mi nije mjesto.
Zbog skoro istih, t.j slicnih razloga sam ja napustio Nemacku. Isto sam imao osecaj da cu u Nemackoj uvek biti stranac, ma koliko se trudio da pokazem svoje najbolje u poslu. Njih to ne zanima, jer si ti samo stranac
koji je dosao da radi, jer su Nemci postali lencuge i neko mora da ih hrani. Vidjao sam ljude da namerno traze otkaz da bi bili na socijali, jer se vise isplati. Dobojes 70 -80 % plate plus sa strane uvek mozes nesto da ulovis.
U potponosti se slazem sa tobom da izgleda da se vise isplati biti socijala u Nemackoj.
Ni ovde nije sve idealno ali ako si stvarno dobar u necemu, nikoga nije briga sta si i ko si.
Jedino sto vidim kao prepreku da neces moci raditi u nekim specijalizovanim IT firmama jer je potrebno drzavljanstvo.
Mislim da si ovdje u Njemackoj zaista uvijek stranac. Cula sam to dosta od nasih ex-yu ljudi koji su ovdje vec dugo vremena svi kazu isto za njemce nikada ne prestanes biti stranac i ne daju ti da napredujes. Znaci u Americi nije tako?
Da li ste stekli neke prijatelje u Americi?
Muz je ovdje vec 3 godine a ja godinu i pol i nemamo uopce prijatelja. Njemci su hladni ljudi ( iako ja nisam zeljela vjerovati u te price i stereotipe). Ne druze se.
Imam novi posao sada ali uopce me ne veseli ici na taj posao jer nikada nekako nemas neku povezanost sa kolegama. Ne pricaju sa tobom previse osim formalnosti. Ne znam kako to opisati. To morate dozivjeti. Kao roboti su - dodju na svoj posao, u podne imaju pola sata pauze i jedu u tisini svako gleda svoja posla a nakon toga idu natrag na posao i u 17:30 doma.
Sve je odredjeno pravilima, radi se od 09 - 17:30 zatim se juri doma i ide se leci i ujutro opet tako. Nema nekih dodatnih aktivnosti ili druzenja poslje posla.U subotu svi jure u trgovine jer se sve rano zatvara i u nedjelju nista ne radi. Bas zive kao roboti.
Da li ste se prijavili iz Njemacke za green card? Odmah ste dobili iz prve?
Evo mi se ove godine prijavili prvi puta. Strah me jedino sto nemamo nikoga u Americi da garantira za nas. Imamo dvoje poznanika ne znam da li bi nam oni bili spremni pomoci. Nekako mi neugodno pitati ne zelim nikome biti na teret.
Evo rastuzilo me i obeshrabrilo ovdje i to sto nikako da nadjemo stan. Najmodavci su blago receno uzasni. Jako biraju.
Pitaju vas da li imate djece ili kucne ljubimce. Oboje trpaju u isti kos i ako imate jedno od dvoje navedenog jadni ste nema sanse da vam daju stan.
Stanovi su stari, zidovi su neofarbani, kuhinju vam prodaju za 2.000 € ako zelite preuzeti stan. Jedan nas je trazio 6.000 € za kuhinju. Ako ne zelis pristati na njihove uvjete a ludnica je za naci stan, samo te otkantaju. Nemas pravo nista traziti oni postavljaju pravila. Stanovi gdje mi sada gledamo su 1.200 € za tri sobe. Ako zelis malo bolji stan onda placas i vise.
Buduci da je tesko naci stan oni to koriste pa imaju sulude zahtjeve npr. traze nas kopije nasih radnih ugovora a radni ugovor bi trebao biti tajna. Moras im na prijavi napisati koje si nacionalnosti , koliko djece imas, da li si razveden ako jesi od kada i zasto. :no:
Mozda ce netko misliti da pretjerujem ali zaista je tako i zaista se sve vise osjecamo suprug i ja jadno. Nedavno smo otkrili za green card i evo danas se i mi prijavili. Vjerujemo ako dobijemo da ce biti tesko ali snaci cemo se. Na zalost sudbinam nam je takva da u HR od kuda jesmo nemamo apsolutno nista. Ja se posebno nemam gdje vratiti od kako su mi oboje roditelja umrli a drzava mi zbog kredita uzela rodnu kucu.
Ma tuzno je sve to. Mozda u Americi nadjemo svoj dom.
Kako je u Americi sa trazenjem stanova? Da li isto postavljaju lude zahtjeve ili se moze naci nesto?
Glavna stvar jezik,bez njega tesko mozete napredovati,tesko se uci i sporo. Ako neko misli da to moze da se nauci brzo vara se. Treba razgraniciti sta za nekoga znaci znam Nemacki,ako neko misli da je to da moze da se sporazume na nivou Sojica iz bele ladje onda i ja znam Nemacki.
Treba znati citati,popuniti aplikaciju u nekoj opstini,razumeti dobro nemca kome je to maternji jezik,pricati gramaticki ispravno e to se stice za nekoliko godina uz mnogo truda i volje.
Plata,nisu nesto velike mislim da je minimalac 8.5 eur bruto po satu,porezi su veliki u zavisnosti u kojoj ste grupi koliko imate dece itd,ide 40 posto od plate.
Primer:decaci dosli sa bugarskim pasosem zaposlili se da montiraju kuhinje u jednoj firmi,8 sati dnevno,subota i nedelja slobodni 1250 eur neto mesecno stan je u tom mestu bio 400 eur vruc.
Za it sektor ne znam pouzdano ali nije sjajno.
Da se dodje na neku poziciju vecu a da si stranac veoma tesko,pre ce da bude sef neki decko nemac koji nema pojma o poslu nego neki stranac koji ima dobrog iskustva,vidjao sam.
Vreme nije neko,bude kise tmurno,temperature niske,koliko mi se cini u celoj Nemackoj nije zavidno vreme.
Uglavnom Nemci su kulturni posteni i gledaju svoja posla.
Ako znate engleski onda bolje ici na neko englesko podrucije,posto kazete da ste iz HR onda imate HR pasos,mozete razmisliti o Irskoj tamo je vec dosta ljudi iz HR. A za USA ne znam kako bi dobili papire,osim ako vas neizvuku na lutriji.
Njemačka je mnogo socijalnija od SAD-a. Nisam bio u Americi ali imam par prijatelja i kažu da je Njemačka bolja što se tiče zdravstvene zaštite, naknade za nezaposlene… Jer kako oni govore dosta ljudi u Americi diže kredite za operaciju jer im zdravstveno to ne pokriva dok je u Njemačkoj sve pokriveno. . JA sam u njemačkoj 2 godine, i sa pozicije običnog radnika sam doguro do pozicije šefa… do vas je sve kako se pokažete. Iako u Njemačkoj bolje prolaze neradnici nego oni što rade za minimalac, to je malo čudno. Igram lutriju zadnjih 5 godina i nikad ništa, odigrat ću i ove godine pa šta bude, ako bude sreće napuštam njemačku čisto radi promjene.
Ja sam živio u Njemačkoj, radio/radim u IT. 2015 sam dobio GC na osnovu lutrije. 07/2015 odselio u Ameriku, na Floridu. Dobio posao u firmi kao assistant director of IT. Super posao, super plata, stan na plaži,… Nakon 6 mjeseci pobjegao nazad. Jeste, zarađivao sam u Americi 3x (doslovno) više nego u Njemačkoj, ali ja od posla nisam imao vremena da trošim te pare. Godišnjeg nema - tek poslije godinu dana dobije 10 dana. Bolovanje 6 dana u godini ali to tek na kraju, ako skupiš. Sve u svemu, zarađuješ više ali je kvalitet života u poređenju sa Njemačkom katastrofa. Iako mi je stan bio u Palm Beach, direktno na plaži, ja danima nisam stigao da odem na more jer jednostavno odem ujutro na posao - mrak je, vratim se navečer - mrak je. Neka hvala. Drago mi je da sam isprobao, vidio i doživio sve to, ali ne bi se više vratio tamo da radim.
Ovo sto ste rekli za jezik se skroz slazem jaaako tesko bez jezika. Gotovo nemoguce. Ne zele njemci pricati engleski i nije im drago kada moraju. Ne kazem da ih krivim samo kazem jako tesko …
Ja jos ucim, jako sporo ide, mogu se sporazumjeti ali nije to jos onako kako bi trebalo. Iako u svom poslu radim sa stranim firmama pa mi je engleski primaran jezik, unutar firme je ipak tesko jer svi inzistiraju da se prica njemacki. Ako nakon par mjeseci ne uspijes da pohvatas jezik pocinju ti to spominjati svi i upozoravaju te da bi trebao da napredujes brze.
USA smo ove godine aplicirali na lutriji. Zivot ide dalje normalno u Njemackoj ali za slucaj da upali lutrija probali bi i tu avanturu dok smo mladi pa sta bude. Moja firma u kojoj sada radim ima podruznicu u US mozda bi mogla preko njih ako dobijem reen card preci u nasu Americku podruznicu ali to je tek sada jedna ideja - wishful thinking i samo to. Vidjet cemo…
Meni je zdravstveno u njemackoj koma. Mozda smo mi imali tu nesrecu da naletimo na lose doktore ali svi do jednog su bili koma.
Jedan mi je lijecio alergiju na licu pola godine sa krivom kremom i dijagnozom pa mi se to jos vise pogorsalo proplakala sam noci i noci jer nisam vise ni sama znala kome da se obratim.
Drugi mi je pak rekao da se ta moja alergija ne moze lijeciti i da sa tim moram tako zivjeti :nene:
Termin uopce ne mozes da dobijes kod doktora samo te otkanta i kaze ti da nema vremena. Doslovno mi je to jedan rekao da nema vremena.
Muz sada ide kod zubara i platit ce ciscenje korijena i stavljanje plombe 400 €, po svakom korjenu 100 € i to ne pokriva zdravstveno. U sustini ispada da i kod njih moras dosta toga platiti. Moji kolege na poslu dizu kredite za zubare.
Ja sam u Maju 2015 dobio vizu i odmah sam se počeo prijavljivati na konkurse. Kupio sam sebi američki broj telefona preko skype, i taj broj stavljao na resume ali najčešće su mi se javljali e-mailom. Posao sam gledao preko monster.com i direktno na stranicama firmi pod careers. Na kraju sam dobio ponudu za posao u Bostonu i na Floridi pa sam se odlučio za Floridu jer sam htio da vidim kako je to živjeti na moru, iako je u Bostonu plata bila malo veća. Posla ima u svakoj državi, negdje više negdje manje. Ja sam se prijavljivao u firmama širom Amerike i planirao sam odseliti tamo gdje dobijem posao. Nisam imao nikoga svoga u Americi. Sve sam sam odradio.
Naravno, radi se i u Njemačkoj puno ali u Americi se radi puno više - barem po mom mišljenju i iskustvu. Ja sam npr. svaki dan bio na poslu 10 i više sati i bio sam i plaćen za sve te sate. Međutim, ako bi npr. uzeo dan godišnjeg ili bolovanja, onda sam ja taj slobodan dan bio plaćen samo 8 sati i tako bi ja ustvari gubio pare svaki dan koji nisam na poslu jer bi taj dan bio manje plaćen nego da sam na poslu. Radnik nema baš nekih prava. Ja sam ugovor dobio odmah na neodrađeno vrijeme ali ti piše da si u firmi zaposlen na prinicupu “at will” što znači da te može bilo koji dan bez bilo kakvog razloga otpustiti i ti ne možeš ništa. U Njemačkoj imaš barem sigurnost ako te otpusti imaš neku socijalnu podršku, u Americi ti toga ništa nema. Opet kažem, ovo sve je moje lično istkustvo. Međutim sistem u Americi je isti svugdje, tako da i promijenim poslodavca opet se sistem ne mijenja, ostaje sve isto - nema godišnjeg, nema bolovanja, itd…
Ja sam u godini dana imao pravo na 6 tzv sick days - znaci 6 dana bolovanja. Nisam svih 6 dobio odmah nego ih skupljas. Za mjesec dana dobijes pola dana. Ako potrosis tih 6 dana za godinu ok ako ne potrosis propadnu ti. Ne prenose se u sljedecu godinu. Ako si bolestan duze od 6 dana onda 7 dan nisi placen od poslodavca. Ako se desi da si predugo bolestan, onda dobijes otkaz. Ovako je bilo u firmi gdje sam ja radio. Ne vjerujem da su i druge puno bolje.
Da li se nekada zapitala da li si dovoljno kvalitna/pogodna da se neka firma osloni na tebe i postavi te za direktora? Ti si stranac tamo i dok nisi otisla tamo “nemacka vlada” nije imala pojma da ti, ja, Pera i Misa postojimo, na osnovu cega da te postave za direktora? Taj nemac koji je postavljen na mesto direktora je kod njih prosao kroz sve stepene obazovanja koji si tako osmisljeni da oni mogu da se oslone na njega kad aga zaposle… A ti, tamo pocinjes od nule, nije mi realno da za godinu i po dana postanes direktor…
Nigde nije med i mleko, gde god da si…postoje usponi i padovi, a moj utisak je da ti upravo ocekujes “med i mleko” i cim naletis na neki otpor, odmah bi da okreces ledja jer “oni” tebe navodno sikaniraju…
Pisala sam u afektu pa je mozda ispalo bahato ali nisam mislila da ocekujem da odmah budem direktor neke firme. Radilo se o mjestu voditelja tima i bilo je potrebno iskustvo koje ja vec itekako imam.
Pred mene se stavljaju gotovo nemoguci zahtjevi koje ja ostvarim ali imam manje beneficije od kolega njemaca na nizem polozaju od kojih se ne ocekuje ni upola toliko.
Mozda grijesim ali cula sam od dosta nasih ljudi da su imali slicne probleme pa vjerujem da nije slucajno.
I ovu foru sa placom koju su izveli nije im bila bas u duhu onog svi njemci su posten narod.
A sto se tice meda i mleka nemas pojma druze moj kakav je moj zivot bio. Ti to zoves okretanjem ledja kad mi nije med i mleko ja to zovem borba za samog sebe i svoj zivot jer nitko mi nikada nista nije dao morala sam za sve nogama i rukama kopati sama. A ako ne vjerujem u samu sebe i da mogu i zasluzujembolje,bome nece u mene ni vjerovati neki tamo njemac.
To sto ti zoves “borba za samu sebe” meni deluje kao samosazaljevanje…godinu i po dana si tamo gde sada jesi, hoces u usa da se boris za sebe, niko ti ne garantuje da ces tamo postati vodja tima ili kako vec, sta ces ako tamo stave nekog Johna za vodju tima…australija je sledeca destinacija?
Ovo je forum iz imigraciju, vecini clanova je takav zivot kao i tvoj…tezak, pa su se odlucili odlazak iz svoje domovine
Imam rodjake u Nemačkoj sa sličnim problemima. Ne znam, to oni kažu. Verujem da je u Americi drugačije, barem mi tako govore prijatelji koji tamo žive. Ali se mnoogooo radi i tamo. Nemojte očekivati druženja kao na Balkanu!!! Preko nedelje se radi od jutra do mraka. Vikend: kupovina, sredjivanje kuce, pranje- peglanje, prijateljica kuva ručkove za sledeću nedelju (kaže domaće, zdravo, a jeftinije) i eventualno putuju vikend kampovanja, obilaze prelepu prirodu po Americi. Oni se ne žale, odgovara im taj stil života i ne bi se vraćali u Sr. Imaju posao, kuće, deca zadovoljna. Sa moje tačke gledišta je malo surovo zbog zdravstva i dece, koju po mom mišljenju malo viđaju (moja su već tu i tamo porasla)…:no: mislim da je to jako bitno za emotivno-socijalno-kako god… razvoj deteta.Nekada se pitam kakve će porodice oni stvarati??..
Možda je to samo moje balkansko razmišljanje, ali sam definitivno skrenula sa teme… kraj. Kako god, treba da probate. Možda će Vama odgovarati. Ja lično više osećam da bih se snašla u Americi i osećala kao kod kuće…pozdrav i srećno!
Ja cu nesto napisati, nadam se da ce biti u sklopu teme.
Dijete sam gastarbajtera, otac mi je u Njemacku stigao davne '69-te, majka godinu poslije.
Ja se radjam '71-e, sa 21 dan mama me morala ostaviti kod bake u Hr, toliko bolovanja je imala.
Sa godinu odlazim k njima.
Za 11 godina tamo moji su ostvarili ono sto su zamislili.
Sagadit dobru kucu, kupiti dobar auto i imati solidnu ustedjevinu.
Majka je digla novac od penzionog kao da je znala da nece docekati redovnu penziju, otac vec dvije godine ima dobru penziju koja je duplo veca od bosanske gdje je radio 30 g.
Znam da su onda bila druga vremena…
Prije mjesec, muz i ja smo se vratili iz turistickog posjeta NY, moje dugogdisnje zelje.
Vidjeli smo se sa dvije nase sugradjanke a i posjetili smo Queens, Astoriu gdje nas je ugostila gdja Haza, slucajno smo naletjeli na njenu radnju.
Slusala sam price nasih ljudi.
Meni su oni ajmo reci neka zlatna sredina.
Nije da kukaju al nisu mi ni odussvljeni zivotom u USA.
Mene je iznenadilo da su me svi, ali bas svi prvo pitali kod koga smo dosli.
Na moj odgovor kod nikoga, slijedilo je a zasto smo dosli.
Pa da vidim grad svojih snova, New York!!!
Slijedilo bi neko tiho aha i prica kako jos nisu bili na Kipu slobode ili Rockfeller centru npr.
Ja sam oduvijek htjela da selimo u Ameriku, prosli smo cijeli rat u BiH i mogli smo birat trece zsmlje zbog “mjesovitog braka”.
Muz nije bio za to.
Sad iz ovog ugla…necu se zalit, imamo ovdje sve, radimo za sebe i za bosanske prilike, vise smo nego situirani.
E sad…voljela bih da mi djeca ne ostanu ovdje.
Zbog svega losega, znate i sami…nepotizam, korupcija, politika, brojanje krvnih zrnaca…iako mi zivimo u gradu koji je “crven”.
Ova zemlja nema buducnosti, prokockala je sve sanse.
Stariji sin mi je na masteru i radi s ocem u nasoj firmi, mladji nije htio uciti i radi u Hr na moru.
Obojica imaju hr dokumente.
Pricali smo s malim da se prijavi sad na lutriju.
Kad smo sve oduzeli i sabrali, ipak je odustao.
Nemamo nikog tamo, dijete nema VSS, ipak ce u Evropu dalje, jos jednu godinu ce raditi u Hr.
Sa hr putovnicom moze u cijelu Evropu, imam i puno rodbine tamo.
Na kraju, obojica bi radije u Canadu ako bi gdje isli.
Obisla sam jako puno, samo u Juznoj Americi nisam bila, dosta toga sam snimila, kako se i koliko radi i zivi.
Bilo bi mi zao da ga izvuku a ne ode, dzaba zauzima nekome mjesto.
U prici sa nasima tamo, i meni je bolo usi tih 6 sick dana, 6 tjedana porodiljskog i price o zdravstvu.
U Central parku sam vidjela na desetine Afroamerikanki sa bijelim malim bebama.
Bas mi bilo zao, i majki i beba.
Tema je jako opsirna, mnogo je prednosti i mana i za jednu i drugu drzavu, ali ja bih dala prednost Njemackoj.
Oprostite ako sam zaspamala temu, moje americko iskustvo kao turiste je fantasticno i ponovit cu ga abd, o zivotu tamo znam ponesto iz prica.
Zelim svima srecu koji bilo gdje vani zapocinju novi zivot.