I ja imam istu mukicu!Velika mi je zelja da odem odavde ali…kao da je to samo reci i otici.Imamo malog sina,pa mi je i to dodatna frka.Mozemo mi da stedimo na sebi neko vreme dok se ne snadjemo ali dete ne sme da oseti da bilo sta manjka.
Nemamo NIKOG ali bas nikog tamo.Ne znam na koji nacin da se povezem sa tim americkim porodicama…ima sigurno nekih koje bi nas primile,bar na neki kratki period.Ja znam da bih ja u svoju kucu primila stranca koji nema nigde nikoga i pomogla mu da pocne zivot iz pocetka.
Apliciracu ove godine pa sta mi Bog da. I moj muz ima trogodisnju skolu,ali ima nemaru da polaze 4. stepen.
Ja sam masinski tehnicar,ko zna koliko se tamo ceni to zvanje…verovatno kao i ovde,slabo.
A sad pitanje pa ko zna neka mi odgovori..
Moj suprug je profesionalni vojnik Vojske Srbije.Da li bi mozda tamo imao sanse da radi isti taj posao?Ne znam ni da li tamo postoji takva vojska ili takvo radno mesto..Hvala svima i svima puno srece.
Ti bi primila ljude,isto mislimo,i ja bih,ali nas narod kada ode zaboravi na to,cast izuzecima.Nego,uzdaj se u Gospoda,spremite novac i polako.Isto tako i ja planiram sa svojom suprugom i cerkicom.Nismo ni prvi ni poslednji,koji ce tako otici.A sto se tice struke-masinski tehnicar,veruj mi,to se svuda ceni,ako imas znanje,brige nema i u inostranstvu se to placa za razliku kod nas.I nasi masinski tehnicari rade isto sto i inzenjeri,prema tome,nije isti sistem skolovanja,ali konkretno u takvim strukama mozemo mnogo da im pariramo…I ja sam u masinstvu,citao sam po netu,tako da samo napred,pa mozda i odemo u slicno vreme.Pozdrav
Jedina sitnica koju si zanemario u svojoj racunici je to da, kada se Boze zdravlja nadjes u Americi, pariranje cesto nije dovoljno za nalazenje posla. Usled nedovoljnog znanja engleskog, a to je samo jedan od primera nasih nedostataka, trebaces da budes mnogo bolji od konkurencije da bi dobio posao.
Sa srecom…
Od nekog ko je dosao u USA bez igde ikoga:
manite se tih prica da neko ko dodje ovde brzo zaboravlja - to bi mozda imalo smisla jedino u situaciji da neko zivi kod nekog tamo bez placanja i da dobija pomoc od ljudi koji mu nisu familija, pa onda dodje ovde i odbije da pomogne ili tim istim ljudima ili drugim osobama koje su u slicnoj situaciji.
Neko ko ima osecaj i potrebu da pomaze ljudima koji su u slicnoj situaciji kroz koju su i oni sami prosli, moze (a i ne mora) da na primer izda deo kuce (ako ima visak prostora) novim imigrantima bez oslonca na kreditnu istoriju i nepostojece prihode - i to bi bila ogromna usluga.
Ono sto ja pokusavam da kazem - neko moze da daje novac u dobrotvorne svrhe a i ne mora. To sto je neko uspesan u zivotu, ne znaci da treba da oseca krivicu sto lepo zivi - jer su na primer milioni u Africi gladni. Mnogo ljudi pomaze i daje novac. Po necijim gledistima trebalo bi vise da daju - a po mom misljenju to nije niciji business. Ti stavovi “imas previse, a drugi ljudi gladni” su golo ***no - ko je posteno zaradio novac moze da radi sa tim novcem sto god hoce i svakako ne treba da se oseca krivim sto je dao 10 miliona za kucu a neko spava pod mostom.
Isto tako i imigranti ovde - ne razumem sta to znaci “brzo zaboravljaju” a i nemam iskreno nameru da razumem. Da li bi ste vi konkretno pomogli nekom - to je isto SBBKBB varijanta jednim delom - drugim delom je prazna prica, jer je na Balkanu bilo izbeglih i prognanin lica ne zna se koliko - i postenih i nepostenih, i skolovanih i vrednih… vidim pokidali se svi da im pomognu i prime u kucu. Gomila ljudi i sad biva izbacivana na ulicu iz stanova pa ne vidim nesto da ih primate.
Ne bih zaista previse na ovu temu, imali smo ovakve price vec - moj vam je savet da se manete tih prica i ucite jezik na vreme, kao i osnove poslovanja u struci u kojoj hocete da radite dok ste tamo. Manite se mastanja - nista ovde ne pada sa neba: masinski tehnicar ne verujem da moze lako ovde da se snadje samo zato sto je masinski tehnicar. Ne znas jezik i ne mozes odmah da se uklopis u pricu - zavrsio si.
Imam ja u svom uskom krugu nekog ko ima velike sanse da dodje ovde - ali ne uci jezik, ovde ce; zavrsice skolu ovde, tamo nista vredi; ne cita vesti niti bilo sta… mislim da, a dok se to odradi ovde zivece se na vazduhu.
Smanjite mastu i ocekivanja da ce da vam se osmehne sreca i pomognu “dobri ljudi” ako imate nameru da se snadjete ovde - saveta imate vise nego dovoljno na ovom Forumu.
Znam da sam babaroga - ali savet je i jedino sto mozete da ocekujete ovde, ne zato sto su ljudi “zaboravni” ili nisu dobri, nego sto je to i jedino realno da se ocekuje.
Iskreno Zana ja ne mislim da si babaroga.
Sve sto si rekla istina je,sve je stvar licnog izbora da li zelis nekome da pomognes ili ne…Neko ima osecai potrebu neko nema i niko nije ni duzan da ti pomaze.Meni je sve to jasno i razumnjivo.Zato i ne zelim ni da komentarisem na tu temu previse.
Samo sam htela da kazem da mi je cela ta prica jasna,ako nadjes nekog da ti pomogne super ako ne nikom nista,sam se snalazi ni prvi ni poslednji…ali ne treba nikog etiketirati.Jer nikad ne znas kako bi se ti poneo u toj situaciji.Iskreno ja prva ne znam da li bi svakom pomogla…sve zavisi i ko je ta osoba i kakva je.Pa ako me neko osuduje ,sta da radim,bar sam iskrena.
P.S.Hvala na savetu.
Naravno,jezik nisam hteo ni da pominjem,jer se to podrazumeva.Ako ga znas perfektno,a pri tom imas i znanje,nemas brige,naci ces posao i na mesecu.Ja konkretno i ne trazim pomoc ovde,sasvim dovoljna pomoc je i ovo sto smo sada na forumu i citamo potrebne informacije,pa kako se kome zalomi…
Dodao bih… Mašinski tehničar koji je nešto radio kao mašinski tehničar, a ne kao što sam donedavno pročitao u nečijem CV-u da je web developer, a u portfoliu ima par meseci rada kao noćnog čuvara i neke sezonske poslove. Dakle, nemojte ni slučajno sebe da isključivo nazivate nečim na osnovu toga što vam piše u diplomi, to više ni ovde ne prolazi.
Ja ne znam zasto ste svi sujetni,ko sta bude znao radice.Sada svi koji su otisli su vanzemaljci,a mi koji treba da odemo,znas nije to bas tako…
Ajde da i ja malo dodam… ja sam jedan od onih ko sa puno prava moze da kaze da je imao vise srece nego pameti i da je “sleteo na meko” (sto rece moj prijatelj koji nas je pozvao u svoju kucu i pomogao nam dok nismo stali na noge). Kada sada pogledam unazad sa koli(c)ko para smo krenuli, jeza me uhvati. Uz srecu sto smo imali gde da se smestimo, za tri meseca sam se ja zaposlio, posle jos dva meseca i supruga. Skoro godinu kasnije zivimo skromno i pristojno, nista nam ne fali, ali smo jos uvek jako daleko od “Americkog sna”, ma sta to bilo. Klinja ide u odlicnu skolu, iznajmili smo veci stan od bilo kog u kome smo do sada ziveli, polako ga punimo stvarima, vozimo nova kola, dakle gledano po tim pokazateljima daleko smo iznad onoga sto smo ostavili iza sebe u Srbiji. Naglasavam, sve to smo uspeli uz mnogo, mnogo srece u pocetku i par dobrih ljudi koji su nam neizmerno pomogli. Zbog toga je moj savet svakome da prikupi sto moze vise novca za dolazak, inace sve moze da bude samo skupa avantura i tuzan povratak.
To sto imate diplomu ne znaci nista osim mozda ispunjenja nekog formalnog uslova. Zanat u rukama (koja god da je struka u pitanju) je vec korak napred, ali preporuka je “majka Mara” i otvara mnoga vrata. Za svaki posao se prijavi gomila naizgled odlicnih kandidata, a posao dobije onaj za koga je neko “dosapnuo” HR sluzbeniku da je dobar, pouzdan, zna posao i sl. Nasi ljudi koje sam ovde upoznao su tako “vukli” jedni druge, jedan se zaposli u firmi, pa preporucuje ostale. naravno, u bolja vremena, kada se zaposljavalo mnogo vise, firme se sirile…
Opaska da je neko ovde sujetan ne stoji, jer ljudi pricaju o onome sto se stvarno desava - odu ljudi sa diplomama, posebno brzih privatnih fakulteta, i misle da su im sva vrata otvorena, a da zapravo nemaju pojma sa poslom. Takvi tresnu ko zrela kruska. Folirante je veoma lako provaliti, posebno u tehnickim, naucnim i sl. disciplinama, padaju vec na prvom radnom zadatku.
Konacno pravi odgovor.Da,ali kada se prevali toliki put,kada imas cilj,moras se boriti do kraja.
YoWanna,
Bi se slozil so Zana i so postod podolu od deckoto vo Chicago. Toa sto moze da vi se pomogne e vo baranje stan prevoz za pocetok pomos za do dozvoli (kolku se moze), soveti i nesto slicno. Nemozes da ocekuvas da otides kaj nekoj “nagosti” dodeka se snajdes - stvarno treba da si mi brat ili sestra! Toa moze da trae meseci i godini zavisi od covekot.
Moli boga da imas zanaet sto stvarno znaes da go rabotis i isto treba da
go poznavas jazikot kolku da se vklopis (dijalektot ne e biten)…
antoniomk,
Slazem se i ja sa Zanom i sa Markoom,nisam stala ni na jednu stranu samo kazem da razumem ljude koj zive u Americi jednostavno nemaju razloga da nekom pomazu ako ne zele ili jednostavno ne mogu.Imaju pravo izbora i niko nikoga ne treba za to da "osuduje"ili u opste da potezemo celu pricu jer jednostavno ne znas kako bi se ti ponasao u toj situaciji.Rekla sam da ne znam ni ja da li bi sigurno pomogla, to nikad ne znas.
Takodje mi je i cela situacija jasna sto se tice odlaska “tamo” bez igde ikoga,znam da to nije idealan scenario.Ali sta ces ako bas nemas nikoga da ti pomogne,ne mozes bas da biras onda,jel?Ides pa kako su svi pre tebe tako ces i ti,pa mozda uspes mozda ne. Verujem da je to mac sa dve ostrice…ali ako ne odes i ne probas uvek ces imati ono pitanje u glavi:“sta bi bilo kad bi bilo?”
Ali iskreno do tvog odlaska mozda uspes da nadjes nekog koji moze da ti pomogne,ali ja sam zadovoljna i sa ovim ljudima ovde na forumu koji su toliko saveta i dali i mislim da su nama "pocetnicima "jako pomogli i pomazu.
Po meni je i ovaj forum kvalitatan i jako dobar.
Tako da ljudi “pravi Ameri” puno vam hvala za svaki info.
pozz
Pozdrav ,nov sam na forumu,neke stvari mi nisu skroz jasne pa bi hteo da dobijem neke dodatne informacije .Konkurisem za GC ,dobijem je ,obavim te neke formalne stvari ,zavrsim sve i krecem za Ameriku ,i sta onda ? Gde ja da spavam tamo,sta da radim dok ne nadjem posao ? Situacija je takva da je to za mene apsolutno strana zemlja u kojoj nemam nigde nikoga . Sta da radim kada sletim u Cikago,Njujork ,ili vec neki drugi grad ,nebitno.Kuda cu ? Kod koga ? Gde sa Aerodroma ? Pozdrav i hvala.
Fali mi “Like” dugme za postove!!!
Od drzave ces dobiti vizu koja ti garantuje pravo na boravak i rad u USA. Sve ostalo ces morati sam da pripremis pocevsi od novca sa kojim ces otici u USA do toga gdje ces odsjesti i kako ces doci do prvog posla. Drazava te nece sacekati na aerodromu njima se ne mozes obratiti nego moras da isplaniras sam gdje ces da budes za pocetak ili da ides mozda u hotel. Gdje ces otici u koji dio USA to moras odluciti na osnovu svog plana sta ces i kako tamo raditi za pocetak!
Ti si TITO!!! Povedi mene i moju zenu i moju djecu pa neka ne znas gdje cemo svi ista raditi!!!
Gde god ti srce ishte, pametno je ici tamo gde znas da je tvoja struka trazena i gde je potraznja za novim kadrovima velika.
Mozda nadjes nekoga u medjuvremenu, a mozda ne, mozda ces morati stan da iznajmis odma a mozda i hotel. Neko iznajmi stan pa spava na patosu prvo vece, a neko spava i u korporativnom smestaju 
Sve u svemu ne postoji sabirni centar, gde te oberucke prihvate, daju posao i obuku, mozda druge nacije imaju to ali mi ne.
I ja da se javim sa svojim prvim postom na ovom forumu bas ovde… I ja sam jedan od onih koji (daj Boze) ide u USA bez igde ikoga i koji ce morati da se snalazi kako zna i ume. Daleko sam jos od eventualnog odlaska tamo, ali samo o tome razmisljam. Krenuo sam vec da stedim pare, po zanimanju sam ekonomski tehnicar, sto bas i ne znaci puno tamo koliko sam shvatio. Moj plan je lagan, ustedim sto vise mogu dok sam ovde i kad odem tamo iznajmim neki bedan stancic i spavam na podu dok ne nadjem minimum wage posao cisto da se donekle stabilizujem. Posle toga, videcemo sta i kako dalje…
P.S. “Daj Boze da odem”, a ne “daj Boze da odem bez igde ikoga”
Mislim da svi mi planiramo isto, koji nemamo ama bas nikog.Meni iskreno milion scenarija prosla kroz glavu, kako gde i sta. I sto se tice posla i sto se tice smestaja i svega ostalog. Jedino sto sam spreman psihicki da ce biti tesko i to jeste tako. Nekad mora i sreca da uradi svoje. Meni bi najbolja varijanta bila kad bi nasao jos nekog pa da delimo stan na pocetku dok se ne snadjemo pa posle ako nam nije po volji svako na svoju stranu.
Al u svakom slucaju radicemo na tome kad dodje vreme. Al kao sto ja volim da kazem, kad se hoce sve se moze 
Nije mi namera da bilo koga uvredim, ali ne smatram iole normalnim bilo koga ko se zaputi u USA , a da nema nikoga tamo ko ne mora da ga prihvati u kucu neko vreme, vec barem da mu pomogne da iznajmi stan, upozna sa mestom,mogucim poslovima… Sto je covek stariji i brojnija porodica, rizik drasticno raste.
Naravno da novac koji nosite sa sobom, njegov iznos tacnije, igra veliku ulogu ali svakako ne presudnu, naprotiv, postoje mnogi ljudi koji su ovde podelili svoja iskustva o tome.
Da se ne pravim previse pametan, NIKAD ali NIKAD se ne bih upustio u tu avanturu odlaska bez minimalne pomoci ( gore opisane ) nekog poznanika, prijatelja…