Ja se ipak slazem sa ivkom. Doci ovde na dza bu sa decom ja mislim da je rizik. Moje skromno misljenje. Ja se slazem sa Zanom kao sto je rekla na jednoj drugoj temi - da dodje jedan roditelj sam da proba da se snadje i kad se stvore uslovi da dovede onog drugog. A pogotovu ako se ne zna Engleski. Uzmite pod hitno neke kurseve Engleskog i knjige u ruke, doci ovde bez znanja jezika mislim da je stvarno ogroman rizik (ako ne ides kod nekoga ko ce da te ubaci u gastajbajterske price sa nasim ljudima za koje ti ne treba Engleski a koje su moguce koliko znam samo u par gradova a i to samo ako imas neku rodbinu koja je spremna da te izdrzava na pocetku).
Ovde je obicno imati decu malo veci luksuz neko kod nas jer su obdanista mnogo mnogo skuplja nego kod nas. I u odnosu na platu i svakako. Ako su ta deca veca i ako mozete da ih ubacite u skole i u neki MC Donallds da privredjuju onda mozda i nije tako.
A kako su onda ljudi s bivše Juge prije 100 godina išli, ne samo da nisu imali nekog svojeg, već tamo nije bio nitko da zna naš jezik. Niti su ti ljudi znali engleski, i nisu imali računalo pa da saznaju sve informacije i ugovore početni smještaj. Putovali su brodom danima, s 2 dolara u džepu, a većina danas ipak ima barem neku minimalnu ušteđevinu. U Australiji imam rodbinu, ona mi je drugi izbor, ali nikad od njih ništa ne bih tražio. Valjda se u novu zemlju ide da se stane na svoje noge, a ne da i dalje ovisiš o nekome.
Ako vas izvuku, prvo vam je uštediti što više novca prije odlaska, i upisati neki tečaj engleskog, toga po gradovima ima svugdje. Tko od vas dvoje bude bolje znao engleski, prvi ode, izvidi situaciju (stan, posao). U LA-u za čišćenje po hotelima treba minimalan engleski, a satnica je prije poreza 10 dolara. A onda razmislite hoće li ti se pridružiti i djeca, ili samo suprug (vi budete par mjeseci tamo, radite, unajmite stan, a djeca dotad kod bake doma ). Onda dovučete i djecu. Usput, koje su dobi? Nije svejedno imaju li 5 ili 15 godina.
Ja mogu spavati i u parku, i na stanici, ali kad imas dijete a u njihovom slucaju dvoje to je neuporedivo i ne znam kako se usuditi i rizikovati.
Ovde je jako tesko da ti neko iznajmi stan manje od dvosobnog sa dvoje djece. Takva su pravila u apartmanskim naseljima.
Svako dodje sa nekom ustedjevinom, ali u vecini gradova moras imati auto. Dok kupis auto, krevet i par sitnica, das depozit za stan ta ustedjevina se istopi vrlo brzo.
Ako se ne zna jezik nemas nekog kod koga ces ostati par nedelja… jako tesko.
Naravno i ja sam za to,da dodje jedan da pripremi teren,pa da dodju zena i deca.Ali Ivko ga pretera,ako nemas nikoga,nemoj dolaziti,milion ljudi je otislo van,mali broj se samo vratio.Ako imas cilj u zivotu,ti vidis i put kojim ces ici.Moja maksimalna podrska svima koji se upute bilo sami,bilo sa decom,samo napred,hrabri ljudi uvek dobro prodju.A oni koji se bilo cega plase,takvi obicno i ne postignu nesto mnogo u zivotu.
Moj muz i ja smo u Orlandu na Floridi vec 20 dana,ovdje nemamo nikoga i solidno smo se snasli.Iz Srbije smo preko neta rezervisali hotel na 5 dana,a kad smo stigli,za tih 5 dana smo nasli stan opet preko neta,Craigslist.Hotel nas je kostao oko 150$,a stan mjesecno 505$ (jednosoban stan na dobroj lokaciji i uracunati skoro svi troskovi).Morali smo ostaviti i depozit za stan u iznosu od jedne kirije.To znaci da nas je prvi mjesec zivota u USA kostao oko 1200$.Ovdje je sve dosta jeftijije nego u Srbiji,sve sem registracije auta…
Malo smo se iscimali samo oko banke jer da bi otvorio racun u banci (bez koga skoro nista ne mozes) moras imati zvanicnu adresu…Mi smo isli,zvali,ispitivali i lagano saznavali sta i kako.Vjerovatno bi nam bilo lakse da smo imali nekog ovdje,ali i ovako je bilo izvodljivo…
I ja imam suprugu i dete od 2,5 god, koje ce u vreme (eventualnog) odlaska imati 3-3,5 god. Nemam igde ikog, nesto malo para od prodaje auta, i to je to. Imam dobru volju, kao sto rekose, slabo govorim jezik (govorim, ali ne dovoljno da bih nasao ikakav posao lako, osim nekakvog cistaca). Najvise me brine dete. Kao sto neko rece, ja cu rizikovati i spavati u autu, parku, busu itd, ali dete ne mogu tome prepustiti ni za koje pare na svetu!!!
Tako da ako me eventualno izvuku, ostaje mi da zovem i cimam prijatelje, koji imaju prijatelje preko, i ako neko ima dobru volju da mi pomogne, i pored mojih para, mogu otici. Jer jedan moj daleki rodjak koji zivi u Engleskoj mi je daaavno rekao “hladan ljud, hladan zemlja”. Smatram, da koliko god da imate nekog preko, svakom ste smetnja tamo i svaki domacin ce gedati da vas sto pre smesti negde van svoje kuce kuce, a mi-vi cete se osecati skuceno! Tako da ko ima 20-tak hiljada (predao nekretninu) i nema nikoga moze da se opusti i da rizikuje. Ja ne mogu skupiti, kad otplatim vize, lekarsko, prevode dok, itd. Vise od 3-4.000e A sa malim deteom cu dooobrano razmisliti u sta cu se upustiti.
Sacipko, moj ti je savet ako planiras da dodjes ovamo usavrsis jezik sto vise. Bolje tu gde na svakom koraku imas nase ljude da ti objasne nego ovde da odes na kurs gde nemas pojma sta pricaju, posto nece biti neko nas da ti prevodi…
A sa 4000 evra smo muz i ja dosli ovde negde gde sam ja imala posao (doduse ne za neke fenomenalne pare 18850 dolara godisnje. Ali stan sam iznajmila ranije, stanarina i svi troskovi (ukljucujuci kablovsku, telefon i internet) su mi bili 510 dolara. Na ruke sam dobijala oko 940 dolara, 510 davala za stan. A te 4000 smo polako trosili u sledece dve godine da krpimo rupe i za nabavku stvari (muz nije smeo da radi - opet tebi moze da bude drugacije). Samo imaj u vidu da dete neko mora da cuva.
Pogotovu obrati paznju da je iznajmljivanje stanova u velikim gradovima cesto preko 1000 dolara, naravno sve zavisi gde planiras da ides.
Glupost je sto se stvara utisak na ovoj temi da je moguce otici u USA samo ako se ima mnogo novca, brat ili sestra tamo, fakultetski obrazovan, dobro znanje jezika i obezbijedjen posao. Naravno da treba biti oprezan i dobro isplanirati sta i kako ali na toliki nivo dizati potrebne kvalifikacije za odlazak je teska glupost.
Evo jedan primjer. Raspadom bivse drzave upoznao sam mnoge ljude koji su usled ratnih desavanja promijenili mjesto boravka. Mnogi imaju neke rodbine koja je otisla u Ameriku. Mnogi od tih ljudi su zivjeli u brdskim krajevim Bosne ili Hrvatske gdje su se bavili stocarstvom, pravljenjem sira, prsute. Zar mislite da su ti ljudi imali 20 hiljada dolara u dzepu, ekstra znanje jezika i razne fakultete ili internet kad su otisli?! Naravno da nisu, a opet su se svi snasli i niko se ne vraca. Ljudi moji pa ne idemo mi svi sa istom osnovom tamo, niti sa istim ocekivanjima. Svako ima svoj motiv i svoja ocekivanja. Neko ce se zadovoljiti sa vise neko sa manje uspjeha i mogucnosti tamo. Ne plasite ljude pricama o nemogucoj misiji.
Ajmo ajmo jos malo, nekoliko sati i stizu vize… :w00t:
@jovke - Tri puta sam krenuo da ti odgovorim na ovaj post i svaki put izbrisem. Sta god da ti napisem neces me shvatiti jer nisi hodao u mojim cipelama. Naravno svako ima svoju srecu(karmu) i svako ce odluciti kako mu je najbolje.
Ti ljudi 90-tih su bili izbjeglice i imali kakvu takvu pomoc od drzave. Imali su sponzore kod kojih su bili na pocetku kad su tek dosli. Da mi imamo bar jedno od ovoga bilo bi milion puta lakse.
Tesko je u svakom slucaju,to verujem da ste iskusili ako ne svi,onda vecina vas koja je otisla na ovaj ili onaj nacin!Ali isto tako znate da ako nesto zelis,moras da grebes i kopas i ujedas da bi to ostvario!Listam ovaj forum vec neko vreme,razmisljam sta ako jednog dana ja budem izvucen!I onda shvatim da tek tad pocinje borba!Ali neka me isprave dobitnici vize,mislim da vredi pokusati u svakom slucaju!
Mozda sam vec negde pisao ali cu ponovi pisati neke stvari kao moje zivotno iskustvo zadnji godina, mada nisam u USA i cak nisam se ni prijavio…cekam oktobar.
Po profesiji sam muzicar, sviram sve i svasta i u to sam verovao da cu lako naci “tezge” kad iz Srbije predjem u BiH sa porodicom da bih upisao Muz. Akademiju ( 48 godini). - Mislim da sam cak najstariji na forumu.
Elem, dosli smo u B.Luku u kojoj smo znali samo jednu zenu koju sam upoznao preko neta pre prijemnog ispita. Pomoc od nje se sastojala samo u tome sto nam je nasla stan kad smo dosli (sa bebom od pola godine i 200 eura u dzepu).
Imali smo lude srece da godinu dana nismo placali stan…Zasto? Zato sto se i pored svojih muzickih sposobnosti nisam mogao uklopiti, ne zato sto sam izmisljao toplu vodu, vec…ko zna iz kojih drugih razloga. Imao sam tu i tamo svirke ali to je zanemarljivo.
Dosta srece sam imao i sa time sto sam imao kreditnu karticu od banke (jer sam radio pre polaska) pa smo par meseci prvih nju tarupirali dok me nisu blokirali.
I eto, posle godinu dana neplacanja, nama gazde zaista daju otkaz i morali smo iseliti. U to vreme sam sa nekom grupicom svirkao ali nije bilo stalno.
Nasli drugi stan, nekako preselili, posle mesec dva nemamo dati za kiriju…svadja sa gazdom svasta nesto ali smo ostali jer sam obecao da mu necu ni banke ostati duzan.
Zena da se zaposli - ne moze. Niko nece da je primi bez drzavljanstva a sto bi i mogla raditi bolje da sedi sa maleckom kuci nego da moram placati cuvanje…nije bilo isplativo.
Tek posle pune 2 godine (i date moje 2. godine studija), sam nasao stalan band ali i svaki vikend svirke ne moze da bude dovoljan za zivot.
Kopanje po internetu, trazenje posla i sl (za zenu) jer ja ne mogu nista vece raditi posto sam obavezan na predavanjima).
I tako, da ne duzim, prosle godine u martu, zena nasla dobar posao ali 500km od B.L. pa je otisla i tamo radila…stigli smo poplacati zaostale kirije, ja sam i dalje svirao kad sam imao, cak smo bili u Srbiji proslo leto i uspeli svi troje pasose, licne karte i vozacke promeniti (istekle nam).
Pored toga posla stvorilo se sansi za jos nekoliko boljih poslova u Italiji ali za sada drzimo sta imamo.
7 meseci tokom prosle godine ja i moja malecka od (sada je 4 godine) smo bili sami. Bez kola, prijatelja, osiguranja, posla i sl. Svuda smo isli biciklom, i po +40 i na -20…bila je prisutna na svim mojim casovima, kolokvijumima, koncertima, svirkama (nekad bas kad nije moguce da je vodim, platim nekom da prenoci kod toga).
Sad smo opet sami vec mesec dana, i bicemo do oktobra ove godine. Vec za mesec, dva trebalo bi da uspemo vratiti novonastale dugove pa da neku banku i ostavimo na strani. U svakom slucaju, posle svega, ja ipak sad u junu zavrsavam akademiju i onda cemo videti sta dalje…mozda i posao u skoli dobijem kao profesir ili (sad sad u osnivanju) novog banda koji bi trebalo da bude ok.
Zaboravio sam da napomenem da ama bas NIKAKVU pomoc nismo dobili ni od njenih ni od mojih.
Cela ova moja prica moze da se preslika i za USA. s tom razlikom sto ovde nije bio potreban jezik a za USA naravno treba.
Mi se dakle, pod ovim okolnostima spremamo za eventualnu emigraciju. Jednostavno, sve ima svoju cenu. Ako sedis kuci i kukad kako neces imati para za …2 godine kad recimo budes imao mogucnost ici za USA, a tih 2 godine nista ne preduzimas…naravno da je rizik i da bolje ne ides.
Ni ja ne stojim sa eng. najbolje…ali sad sam vec krenuo na priovatne casove i iznenadio sam se koliko mi dobro ide…za event. godinu ili 2 bicu super
Isto sve to sto sam ocekivao za dolazak u BiH isto to ocekujem i za USA…samo za tamo smatram da cu se mnogo brze uklopiti u muz. vode i sto recimo za svirku nije neophodan jezik…sa svojim istrumentima sve govorim.
Dakle…za 2 godine…ili 3 kad budemo eventualno i mogli otici…stvorice se najvazniji uslovi…pare i jezik…a to je ono bez cega zaista ne treba krenuti sa porodicom jer…koliko god sam "kockar’ to ne bih uradio nikako. (I ovo ne znam kako smo ovde uspeli cak i po cenu razdvojenosti).
Eto, ovo moze biti i pouka ili dokaz da i mi matori mozemo biti uporni u necemu, da to nije samo odlika mladih. (mada sam na forumu dosta video da i neki mladji mnogo merkaju kako ce i sta ce). U fazonu..uzmi sudbinu u svoje ruke i ucini za sebe, svoju porodicu maksimalno sto mozes. Opravdanja za neuspeh - nema. Jos jednom svima vama zelim srecu na danasnjem…a i kasnijem izvlacenju.
Pa da… I ja mislim da nije nemoguce ostati i snaci se… Mislim, treba imati hrabrosti i snage da se sve to prebrodi, ali nije nemoguce. Mi imamo para. I za stan i za auto… To nije problem. A i planiramo da odemo turisticki za pocetak. Ima nekih tura od po 20-ak dana… Ali razmisljamo da se ne vratimo :==D: Kako? Nemam pojma :==D:… Moj suprug uvek nadje neko resenje. Ali ja sam, za razliku od njega surovi realista i kod mene sve mora na 100% sigurno. Ovo ce mi biti prvi rizik u zivotu i imam neeenormalan strah. Mi na zalost nemamo baka servis da nam cuvaju decu, tako da ideja o idi mi-dodji mi otpada! Prosto nemas kome da se obratis ni tamo ni ovde. Ali se i ja tesim cinjenicom da su nekada ljudi odlazili tamo i bez para i bez rodbine i bez znanja jezika. Pali s Marsa i to je to! Jos ne vide nekog da se vratio. Doduse… ima nas raznih i sa raznim ocekivanjima. Nekome je bolje i to nego, negde ovde pomenuto stocarstvo u brdsko-planinskim predelima. Mada apsolutno razumem da je iz necije perspektive sumanuto otici sa decom od 2god i 3 god! To je samoubistvo iz zasede, ali sta da se radi… Za jezik, manje vise nije neki narocit problem. Boze moj, pa naucicemo ga! Ali ostalo… :smrc: Ja sam se nadala da su ljudi solidarni (barem upola kao ja) pa da ce podeliti svoju muku sa jos nekim, al ja sam u teskoj zabludi izgleda…
Nemamo ni mi GC :no: i usli smo na turisticku i I-94 smo dobili na 6 mjeseci.Stvarno nije problem uci i naci stan,problemi nastaju kad pocnes da trazis posao jer nemas SSN.Znaci,ne mozes raditi legalno.Jedini nacin da dobijes radnu vizu i SSN je pismo o zaposljavanju koje je tesko dobiti iz meni nejasnih razloga,mada sama procedura nije uopste komplikovana.Da postanem ilegalac nakon isteka I-94 mi ne pada na pamet.
U nekom od prethodnih postova neko je naveo da slabo zna jezik i da moze jedino ovdje da pocne kao neki cistac.I to je posten posao i placen vise nego fakultetski obrazovana osoba u Srbiji.Ja sam magistrirala na Univerzitetu u Beogradu i engleski govorim perfektno,a ovdje sam dosla sa idejom da se izborim i zaista ne ocekujem previse i spremna sam da radim kao server ili slicno za pocetak dok ne pronadjem nacin da udjem u ustanovu gdje zaposljavaju ljude sa mojoj skolskom spremom.Svjesna sam da ovdje ne cekaju samo mene…Vjerovatno bi mi bilo lakse da imam nekog ovdje da me preporuci ili uputi,ali,na zalost,nemam i muz i ja moramo sve sami…
Nemamo ni mi GC :no: i usli smo na turisticku i I-94 smo dobili na 6 mjeseci.Stvarno nije problem uci i naci stan,problemi nastaju kad pocnes da trazis posao jer nemas SSN.Znaci,ne mozes raditi legalno.Jedini nacin da dobijes radnu vizu i SSN je pismo o zaposljavanju koje je tesko dobiti iz meni nejasnih razloga,mada sama procedura nije uopste komplikovana.Da postanem ilegalac nakon isteka I-94 mi ne pada na pamet.
U nekom od prethodnih postova neko je naveo da slabo zna jezik i da moze jedino ovdje da pocne kao neki cistac.I to je posten posao i placen vise nego fakultetski obrazovana osoba u Srbiji.Ja sam magistrirala na Univerzitetu u Beogradu i engleski govorim perfektno,a ovdje sam dosla sa idejom da se izborim i zaista ne ocekujem previse i spremna sam da radim kao server ili slicno za pocetak dok ne pronadjem nacin da udjem u ustanovu gdje zaposljavaju ljude sa mojoj skolskom spremom.Svjesna sam da ovdje ne cekaju samo mene…Vjerovatno bi mi bilo lakse da imam nekog ovdje da me preporuci ili uputi,ali,na zalost,nemam i muz i ja moramo sve sami…
Nemamo ni mi GC :no: i usli smo na turisticku i I-94 smo dobili na 6 mjeseci.Stvarno nije problem uci i naci stan,problemi nastaju kad pocnes da trazis posao jer nemas SSN.Znaci,ne mozes raditi legalno.Jedini nacin da dobijes radnu vizu i SSN je pismo o zaposljavanju koje je tesko dobiti iz meni nejasnih razloga,mada sama procedura nije uopste komplikovana.Da postanem ilegalac nakon isteka I-94 mi ne pada na pamet.
U nekom od prethodnih postova neko je naveo da slabo zna jezik i da moze jedino ovdje da pocne kao neki cistac.I to je posten posao i placen vise nego fakultetski obrazovana osoba u Srbiji.Ja sam magistrirala na Univerzitetu u Beogradu i engleski govorim perfektno,a ovdje sam dosla sa idejom da se izborim i zaista ne ocekujem previse i spremna sam da radim kao server ili slicno za pocetak dok ne pronadjem nacin da udjem u ustanovu gdje zaposljavaju ljude sa mojoj skolskom spremom.Svjesna sam da ovdje ne cekaju samo mene…Vjerovatno bi mi bilo lakse da imam nekog ovdje da me preporuci ili uputi,ali,na zalost,nemam i muz i ja moramo sve sami…
Ehhhh… Ja nisam za to da odemo turisticki i napravimo sr… pa da ostanemo. Iskreno ta varijanta mi se ni malo ne svidja. Da smo sami, pa i nekako, ali sa decom… No, no… Evo razmisljam celo popodne… Da se prijavimo i mi za GC, pa sta nam Bog da! Stos je u tome sto smo mi “svezi” sa idejom, pa nemamo pojma ni kada se aplicira, ni za koju god :nene: Postavih pitanje u drugoj temi, niko te ne sisa 2%! Izgleda niko nije solidaran :wtf: Sad… trazili bi mi turisticku, jer i i nace smo imali u planu neko takvo putovanje, ali opet, ne znam koliko to utice na dobijanje GC!!! Ipak vidim da neki jako dugo apliciraju i nista… Malo razocaravajuci start, zar ne? A i pitam se ima li medju onima koji su vec ‘Ameri’ nekih licnih poznanstava, tipa da budu humani pa da pomognu onima koji su dolazeci?!
Inace potpuno te razumem Ivana&Petar. Ista situacija je i sa nama. Potpuno smo izgubljeni u svim ovim postovima. Izvinjavam se starijim clanovima i hvala na puno, puno korisnih informacija, ali… kad ugasis komp opet te savlada onaj osecaj da si sam i prepusten. Straasno! Ako ne dozivim infarkt dok ne dodjem do ‘obecane’ zemlje bice dobro. A tek onda sta nas ceka… Ziva nisam!
Da li ima uticaja b1/b2 na dobijanje gc ne znam.Kao sto rekoh,ne pada mi na pamet da ostanem ilegalno.Ako dodjes turisticki,sasvim je legalno da trazis posao ali ne i da radis i ako nadjes nekog ko bi ti dao pismo o zaposljavanju,mozes u USA da izvadis radnu vizu,ne moras se radi toga vracati u Srbiju…
Da li ima nasih koji su ovdje i koji bi pomogli ne znam i ne ocekujem pomoc.Iz Srbije sve to mnogo teze izgleda,mi smo se ovdje vrlo lako snasli za pocetak,niko nam nije trazio kreditnu istoriju za iznajmljivanje stana i slicno,namjestaj smo dobili preko Craigslist,vjerovali ili ne,ovdje ljudi poklanjaju namjestaj star godinu-dvije…:1072:
). Onda dovučete i djecu. Usput, koje su dobi? Nije svejedno imaju li 5 ili 15 godina.
Naravno svako ima svoju srecu(karmu) i svako ce odluciti kako mu je najbolje.