Razlozi (naši), za odlazak u USA

Razno Vaša strana
41

Ok, i ja sam pre dosta godina bio na Alasci, kada ta destinacija nije bila toliko popularna. Bockyman je sve u pravu osim jednog, ne radi se po 12h nego 16+h dnevno. Da je to dobra solucija tamo bi radili samo Ameri(kojih ima puno, ali rade po jedan posao sa retkim izuzecima) a ne Bugari, Srbi, Rusi i ostali gangovi iz Istočne Evrope. U mojoj sezoni je na tako malom mestu bilo preko 100 Bugara i sigurno 50ak Rusa sa Kavkaza, mozete zamisliti tu kolicinu kica i sunda na jednom mestu. Bio sam svedok svega i svačega, neki su radili i 3 posla nekada i preko 110h nedeljno. Cista pohlepa. Na kraju sezone su licili na zombije, ono je cista bolestina. I ja sam radio oko 16h dnevno, imao sam po jedan slobodan dan nedeljno na oba posla. Nikada to vise ne bih sebi uradio, nema tih para. Ne znam koliko sam tacno zaradio, samo se secam da sam posle putovanja i shopinga po USA imao nekih 8000€. Meni je sve to ostalo u prelepom secanju. Mogao sam otici ponovo naredne godine, imao sam potpisan predugovor. Odustao sam dosta je bilo.

Sto se tice Work & Travela, postoje razlicite price. Licno poznajem lika koji je u Koloradu u nekom turistickom centru radio 2 posla 9 meseci, na H2B vizi (u jednom periodu je radio i 3) . Doneo je u SRB preko 40 000$. Takodje licno poznajem ljude koji su zaradili preko 20 000$ na W&T u San Diegu i Njujorku. Sve je to nacin zivota koji izaberete. Jos da dodam da takodje poznajem dosta ljudi koji su otisli na Aljasku i pukli. Niti su videli Ameriku niti su nesto zaradili.

Kada bih dobio green card i ja bih verovatno opet na Aljasku ili u Kolorado u neki turisticki centar, s tim sto ne bih radio toliko nikada. Turisticki centri su dobri za pocetak jer su troskovi najminimalniji moguci. E kada se tu nesto zaradi onda pravac civilizacija.

Just my 5 cents…

42

Moji razlozi za odlazak (ako me izvuku) u Ameriku…

Živim u Srbiji od 1995g. i nikad se u Srbiji nisam osećao kao da sam na svome, u redu imam kuću (porodična) u kojoj živimo i tu sam zasnovao porodicu, ali Srbiju nikad nisam osećao svojom državom.
Rodom sam iz Hrvatske a ni tamo se ne oećam kao na svome niti Hrvatsku osećam svojom zemljom!

E sad Amerika, ne mislim da je Amerika zemlja blagostanja u kojoj je dovoljno da boravite i da će Vam biti lepo, nego smatram da uz malo truda mogu da obezbedim mojoj porodici normalan život i da mom detetu pružim mogućnost za mnogo svetliju budućnost. Jednostavno smatram da će ako ništa jednog dana imati mnogo veći izbor nego ja…priliku za mnogo normalniji život…

Moje detinjstvo se svelo na period rata od 91-95, na bombardovanje 99, na promenu tri osnovne škole, na promenu više adresa, ja to ne želim da dočeka moje dete, jer ovo je Balkan, a kad se pogleda Balkan ovde se svako malo nešto “zakuva”!

Ima tu još puno razloga, ali ovu su samo neki od njih…

43

Potpuno te razumem… ja sam rodjen u FNRJ, detinjstvo i mladost proveo u SFRJ, najproduktivnije godine izgubio u SRJ i Srbiji i Crnoj Gori, a na kraju emigrirao iz Republike Srbije… a da za svo to vreme nisam promenio adresu na kojoj sam stanovao… Gledao sam kako se drustvo u kome sam formiran kao licnost raspada, menja i postaje nesto sasvim drugo, nesto sto ne zelim da utice na izgradnju mog deteta. Crno je postalo belo, a belo crno. Obrazovanje je postalo nepotrebno i devalvirano, oni koji bi terbalo da uce druge digli su ruke, predali se, otisli, zamenili su ih mediokriteti koji nemaju pojma ni o cemu, a sada treba da uce nezainteresovanu decu o necemu o cemu ni sami ne znaju puno. Kic je postao umetnost, a umetnost je nestala. Zivot se sveo na prezivljavanje i lagano odumiranje. Da li treba jos razloga?

44

Treba reci i jos jedan bitan razlog a to je da su mnogi u Srbiji umorni od siromastva u kom zive vec godinama. Nazalost, sve je veci broj takvih jer poskupljenja i nezaposlenost samo rastu. Dugogodisnje siromastvo, ogroman razlog za odlazak.

45

E Peja to ti je jako skroman i lep odgovor na temu.Kad citam ovo sto si napisao setim se da sam se i ja tako osecala pre nego sto smo se preselili ovde u Ameriku.Rodjena sam u Srbiji,pa posle toga smo se preselili u Makedoniju i osecala sam se kao da nigde ne pripadam,kao da nemam svoju domovinu.Kad smo nasli prvi stan ovde u Americi,prvog puta smo bili sami ja muz i deca bez guzve oko nas,posle toga smo nasli poso i jedno vece kazem ja mom suprugu,e tek sad se osecam da negde pripadam i da se drzava brine o meni.Zato obicno i pisem clanovima ovog foruma moj cilj nije bio da se obogatim preko noci(i nisam),vec da nadjem jedan bolji zivot za moju decu,i svako ko ima realna ocekivanja o zivotu u Americi ce naci nesto sto nikad nismo imali na balkanu.U Makedoniji nisam mogla da uzmem ni kola na kredit a ovde evo vec pravimo planove o kupovini kuce,samo posle 2 godine.Odem u trgovski centar i sta mi se svidi mogu da priustim da si kupim,a kod kuce bi samo razgledala izloge i skupljala pare da ga kupim,i kad skupim prosla moda,ehehe.Sasvim te razumem i samo napred sreca prati skromne ljude,pa mozda nam se pridruzis ovamo preko velike bare:;D:

46

U potpunosti se slazem sa svim recenim u prethodnim postovima na ovu temu…teska socijalna slika,gubljenje godina,nemogucnost pruzanja djetetu najkvalitetnijeg,samo jer smo Balkanci,vladavina ruralizma na polju urbanizma,idiopatska politicka scena…s tim da ja,koji sam iz BiH,iz Federacije,iz Zenicko-dobojskog kantona ,iz Zenice,gdje je vecinsko Bosnjacko stanovnistvo,(i sam sam Bosnjak) zivim i imam kcer sa pravoslavkom pa smo zbog toga koliko god kome cudno zvucalo ipak diskrimirani… Mnogi traze i poslije toliko godina vjersko vjencanje da bi nas brak bio valjan,a ja ga iz principa necu,da silim zenu na nesto…ne pripadamo nikome,jer u mojoj porodici govore kako vise naginjemo na pravoslavlje,u njenoj kako smo islamisti…dijete nam je maximalno zbunjeno pogotovo kad se uzme da ima samo cetiri godine a vec je pod teretom vjerske i nacionalne diskriminacije…e to je pravi razlog za odlazak u USA, gdje nebismo bili pod lupom drustva samo jer smo mihesani brak… Ljudi kazu da se ne moze osjetiti patriotizam dok nisi daleko od doma,od najblizih…poslije svega ovdje…ja mislim,odnosno tvrdim da bi na tom polju bio izuzetak…

47

E to ljudi ne mogu da shvate,veliki problem sa ljudima na Balkanu je to sto nisu videli i ne znaju za bolje.NPR kad bi svakom gradjaninu bivse ex yu bio placen mali izlet.Da posete i da vide kako ljudi zive u svetu,i da se vrate posle par dana.Stepen samoubistava bi porastao 50%.Jednostavno siromastvo je ovde life style.

48

Hvala puno na podršci, mnogo mi znači…eto da sačekamo i taj mesec Maj pa da se nadamo srećnoj vesti…Drago mi je zbog Vas i što ste uspeli da imate normalan život. Ja se ne zanosim time da ću biti milioner, nego samo želim da svome detetu omogućim normalan i pristojan život, bez rata, trzavica, korupcije, mita i ove naše politike koja je svaki dan na TV-u.

49

Gde ćeš više? Bilo je pre 2 dana u novinama kako se u Srbiji izvrši dnevno 4 samoubistva. Meni je najžalije one omladine koja je jedino do inostranstva videla Crnu Goru, i ne zna kako se “normalno” može živeti.

50

Uskoro ću napuniti 21. godinu, živim in the middle of nowhere, na posljednoj sam godini faksa i otkad sam bio mali oduvijek mi je želja/san bila Amerika, bilo prvo kroz crtiće (gdje sam i počeo govoriti jezik), kasnije kroz glazbu, filmove, serije, knjige, povijest, sve živo… Želim od svih zemalja otići živjeti u Ameriku, dubokom sam fasciniran njihovom kulturom, životom, umjetnošću te se nigdje drugdje ne vidim. Da budem još precizniji: Kalifornija i samo Kalifornija in my heart.
Kao AllenJohnJohnson: mlad sam i volio bi mlad otići zauvijek odavde te imam mali milijun razloga za to (doslovce ne znam odakle da krenem, ali krenut ću ovako).

Jednostavno osjećam da ovdje u Hrvatskoj, općenito na Balkanu ne pripadam i to po ničemu da ne pripadam, takva je situacija još od malih nogu (nikad nisam niti ću ikad pripadati) + situacija koja nikad neće doći u normalu, kako kad je u pitanju Hrvatska, tako i općenito cijeli Balkan. Problem je u mentalitetu, u glavama ljudi, u njihovim ograničenim mislima, primitivizam na svakom koraku… Ne mogu više gledati to sve, ovu državu, te ljude. To ništavilo, tu depresiju i to preživljavanje da ne nabrajam politiku, školstvo, lopove, mito, korupciju, ljubomoru među ljudima, grad u kojem živim koji i nije grad već jedna teška selendra koja ni ne postoji na karti. Ljudi prose po kontenjerima, nemaju za kruh i mlijeko, posla nema, a i za to moraš imati debelu vezu, navijači se tuku po stadionima i ulicama kad su utakmice… a kako god dođe neka vlast, jednom riječju gamad situacija je ista: nema tu života ni budućnosti i to mi je debelo jasno, ne vidim ništa dobro u tome svemu, plaši me i zabrinjava te hoću da odem dok je vrijeme.

Školstvo je sprdnja, moj faks da ne pričam na svakoj razini, kvaliteta nula (kako predavanja tako i profesori), jedino istinski dobro što imam od njega je stipendija koja je donekle početni kotačić kad je u pitanju skupljanje para ako me izvuku, dok situacija na razini obitelji mi je isto loša (imam 3 sestre sve udane, stričeve, čak i nećake… no jedino što jedni drugima rade jest ogovaranje, zabijanje noževa u leđa, lažni osmjesi, životarenje, prozivanje zašto ovo, ono… Ko u sapunici. Neki slabo i komuniciraju skupa - gotovo nikako, neki se tješe alkoholom, a neki imaju PTSP, a ja sam najmlađi u cijeloj priči te ne želim niti hoću da pratim tu cijelu sapunicu. Ni situacija unutar kuće nije išta bolja, no znam da roditelji kao roditelji bi prvi me podržali, naročito mama koja me i podržava da odem, dok za ove ostale me iskreno zaboli…

Sve skupa dno dna, gadi mi se sve to i znam da se nikad ništa neće promijeniti ka boljem, ni televiziju više ne gledam, nemam razloga da ostanem ovdje, hoću da se maknem od svega toga i da okusim pravi svijet, civilizaciju i život, da budem netko i nešto, da ostvarim svoj dječački san, svoj američki san: da normalno živim kao čovjek, da imam danas sutra svoju obitelj s kojom ću normalno živjeti i kojoj ću moći priuštiti normalan život. Ne mislim biti bogataš niti živjeti u metropoli već želim skroman normalan život sa svojom obitelji, u kući i to ne prevelikoj, u pravom gradu/gradiću, susjedstvu, družiti se s ljudima, biti dio pravog društva i zajednice gdje se poštuju zakoni, gdje se radi da situacija bude još bolja i bolja… Gdje život ima smisao. To i milijun drugih stvari.

Spreman sam na sve i svašta i znam da ne bi bilo lako, ali sam spreman da radim sve i svašta, ako i treba upišem tamo faks jer od svoje diplome tamo skoro ništa ne očekujem, da se svakako žrtvujem samo da uspijem u svom naumu: otići odavde for good, nikad se ne vratiti i ponavljam još jednom: ostvariti svoj američki san!

51

Pored mnogih stvari koji su ovde navedeni i sa kojima se u velikoj meri slazem, zelim otici da po prvi put u zivotu zavolim Srbiju.

P.S. Nadam se da necu postati onaj lik sa pivom i kokardom koji slavi Sandy.

52

hahahah, ovo me podseti na priču moje drugarice (emigrirala u Svajcarsku pe 10 god) …posle par meseci: Jel znaš kako se mi sad više volimo i razumemo otkako sam ovde (ona vs familija)?
do tad je netrpeljivost bila na visokom nivou :slight_smile:

53

Sa 11 izbegla iz HR u SRB zbog rata. Do punoletstva sputavala sve svoje zelje i snove jer smo tesko ziveli. Upisala faks. Bombardovanje. Negde u mojoj dvadeset trecoj uspeli da se izvucemo iz podstanarskog zivota i dosli do svoje dve sobe u vlasnistvu. I tada, kada je sve trebalo da krene napred – iz mene je sve nagomilano i sputano krenulo napolje. Upala u depresiju. Izvukla se, zavrsila faks, zaljubila se… Ali mi stalno fali taj jedan period zivota koji mi je nepovratno otet.

Prelila se casa kada sam shvatila da sam sebe UBEDILA da ne zelim da imam dete. A istina je da ne zelim da ga imam u ovim bolesnim zemljama. Ne pronalazim se, ne uklapam se, nisam ni u jednom ‚trendu‘. Ne zelim posao u drzavnoj firmi da bih dobila paket super plata – nerad – smrknut pogled – stav ‚nije kao sto je nekad bilo, sve je gore i gore‘ – ogovaranje i ostale malogradjanstine. Nisam naucena da zavrnem, prevarim, okoristim se i slicnim vestinama koje su pozeljne na ovom prostoru.

Nerad, nekultura, opste duhovno i materijalno siromastvo, nedostatak empatije i tolerancije, bahatost, intelektualni sunovrat generacija koje dolaze – strasne su slike danasnjice i odlicni pokazatelji onoga sto tek dolazi. E, tome ne zelim da prisustvujem.

Znate onu sliku kada ‚frajer‘ ili ‚zenska sa silikonskom usnom‘ voze svoj autic i pri prolasku pored crkve se prekrste tri puta, a samo 30 metara pre te iste crkve ne propuste pesaka na pesackom ili ga, u jos ludjoj situaciji, psuju mlatarajuci rukama?

Ja zelim da pobegnem od takvih mentalnih sklopova koji su, nazalost, kreatori danasnje drustvene strukture.

54

Jedan od najboljih i najbolnijih razloga da se ode koji sam do sada cuo. Porodicu treba sacuvati pre svega i postaviti je iznad svih praznih prica o pripadanju ovome ili onome. Radost i ispunjenost koje moze da ti podari rodjeno dete nikada ti nece pruziti sve hodze i popovi ovog sveta. Zelim vam svim srcem da ostvarite san.

55

Upoznala sam nekoliko parova ovde u SAD slicna prica. Definitivno prava zemlja za vas jer kao sto ovi vole da kazu “melting pot” i koga briga ko u koju versku strukturu ide, dete moze da ode u trecu ili nijednu, stvar licnog izbora.

56

Kaze mom starome '98 jedan nas prijatelj nemoj ici za Hrvatsku ni jedna drzava poslije rata nije dobra, a usto bit ces i tamo izbjeglica kao i u Njemackoj. Pa kad vec moramo biti stranci ajmo tamo, gdje su svi. Za Sjedinjene Americke Drzave. Moj stari kao vecina u to vrijeme mislio idem u Hrvatsku posto sam Hrvat. Ali eto dok je bilo posla dolazili su domaci na red za posao kad je nestalo posla ne dolaze ni domaci na red , a kamoli stranci. Zao mu je sto nije poslusao svoga kolegu. Ali eto i doslo vrijeme kad je dobio unuka i zbog toga sad ne zalimo niti ja niti moji. Imam 23 godine nezaposlen sam i imam sina starog 10mjeseci, supruga mi studira vanredno radi sina. Pa smo se ove godine prijavili sve troje. Strah nas je i ostati ovdje jer kriza udara sve drzave bivse ex-yu i sve ide prema losijem stanju. Imam prijatelje u Srbiji pa znam i familiju u Bosni i Sloveniji. A opet nas je strah otici. Ali vise covijeka nije strah za sebe vec za dijete dali ce ono imati komad kruha, ako se ovako nastavi dali ce zena iduce godine kad zavrsi fax dobiti posao u struci fax joj je nije deficitno zanimanje kao lijecnik ili ostala zanimanje cak pravnika godisnje zavrsi 1000 u Hrvatskoj a samo 300 ih dobije posao. Dali cu ja dobiti posao. Sve je to jedna velika filozofija i jedno veliko pitanje. Na koje nitko od nas nezna odgovora, ali jedino sto znamo jest. Da se trebamo boriti i prezivljavati u ovome svijetu, nekad se pitam dali je moja mladost moje prednost sto sada moji roditelji je nemaju teze se zaposljavaju stariji su nece mlade , a kamoli stare.. Pa, ako je potrebno i orlom preko bare otici cu.
Ja zelim trbuhom za kruhom ici i to je to moj razlog da mi dijete ima sta za obuc sta za jest.

57

Dreadnot,izuzetno cijenim tvoju podrsku i iskrenu zelju da sa porodicom napustim Balkan…smijesno mi je pricati Srbija,BiH,Hrvatska…sve je to Balkan gdje svaki grad ima indigo pricu sa pocjepanim posljednjim stranicama gdje bi trebao biti “hepi end” koji je ovdje postao naucna fantastika upravo jer su hodze i popovi napustili vjerske ustanove i poceli se baviti onim sto im nikad ne bi smjelo i trebalo biti u opisu posla,politikom…nazalost…zelja za odlaskom je ogromna i pokusavam mmisliti pozitvno i nadati se najboljem jer nekako smatram da ima nesto u onome misli najbolje,tako ces i da dobijes… Vec mi je vrijeme i za drugo dijete,a vjeruj ne usudjujem se ovdje,sto zbog vjecanja kako ime da damo,do toga hoce li biti obrezivano ako bude musko,ili krdteno…i tako u nedogled,pitanjima iz nadeg zivota se bave prijatelji,amidze,tetke,bake,nene,djedovi…a mi bedpomocni da dokazemo da nas sve to ne tangira…

58

Post nepoznatog autora koji sam davno nasao na nekom trecem sajtu:

Srbija je jedna veoma zatvorena, konzervativna kvazi-drzava. Svako ko se imalo razlikuje od vecine je smatran za budalu i sta on ima tamo da trazi…
Takodje, sami Srbi TERAJU druge od sebe, sa poznatom recenicom “sta pljujes Srbiju, ako ti se ne svidja, idi odavde i pusti nas da zivimo ovako kako zivimo”.

Novac je samo jedan delic onoga sto nema… A i da imas novac, opet treba da zivis u Srbiji, u zgradama ciji su ulazi popisani, liftovi isarani i ispljuvani, ulice na kojima se prodaju gace i carape, rupe po putevima, parkiranim vozilima na svakom kvadratnom milimetru koji postoji, sa prljavstinom svuda, kesama oko kontejnera koje sugradjani bacaju iz svojih stanova, sa salterskim sluzbenicima koji “nisu nadlezni”, taksi vozacima koji puse, smrde i obracaju ti se sa “brate, kako da vozim?”, vozacima autobusa koji citaju novine i resavaju ukrstene reci dok voze, sa skupstinom u kojoj sede debili (to je kompliment)…
U Srbiji, i da si bogat, opet treba da radis sa ljudima, a ljudi u Srbiji su mentalno na nivou 19. veka, konzervativni a neobrazovani, sto je najgora kombinacija… U Srbiji je i dalje nacionalni sport - kombinacija, sto znaci da se nesto brzo uradi i dodje do brzih para, kao u crtanom filmu.

Da rezimiram: u Srbiji skoro nista ne valja.
U Srbiji su etaloni vrednosti Arkani, Legije, Kumovi, Cece, Karleuše, Seke, Grobari, Delije…
A te vrednosti su preduslov za omogucavanje stvaranja i održavanja porodice i vaspitavanje dece.
U akademskom duhu, naravno.

Ima u nas jedna poslaovica, a kaže : “budala stoji di je roden, pametan ide di mu je bolje”

Moja razmisljanja:
-Korupcija na svim nivoima,
-Nepostojanje casti i posenja medju ljudima,
-Niske plate,
-Lose zdravstveno osiguranje,
-Losi putevi, pruge, nedostatak autoputeva,
-Potreba clanske karte da bi nasli posao,
-Naopake vrijednosti,
-Sveopsta seljanija u svakom obliku i nacinu,
-Lose obrazovanje,
-Banana republika,
-Nesposobnost naroda da se suoci sa cinjenicama i promijeni nesto u svom zivotu,
-Pogresno razmisljanje i odnos prema zivotu,

I jos nekoliko muka mi je :slight_smile:

Muka mi je od nekaznjenih lopova koji kradu poklopce sa šahti
Muka mi je od “udarnih rupa na putevima”
Muka mi je od nadrkanih prodavacica koje ne znaju da kazu dobar dan / dovidjenja
Muka mi je od nedostatka dobrih teretana (bazen, sauna, itd.)
Muka mi je od cekanja za traku za trcanje u teretani
Muka mi je od nadrkanih ljudi u prepunim autobusima
Muka mi je od smrdljivih ljudi u autobusima
Muka mi je od cekanja busa po 45 minuta (ide na svakih 5min)
Muka mi je od hladnog i vlaznog vremena
Muka mi je od proklete hladnoce u Beogradu
Muka mi je od zime
Muka mi je od manjka kesa u dzepu
Muka mi je od loseg obrazovanja

59

Pratim ovaj forum vec nekoliko meseci i sada sam odlucio da se i ja ukljucim u raspravu.
Imam 18 godina i vec prezirem zivot u ovoj drzavi zbog raznih nepravdi koje su mi se vec dogodile. U skoli mi predaju profesori koji znaju manje od nas djaka i koji moraju da citaju iz knjige da bi sastavili jednu recenicu(cast izuzecima), profesori koji traze novac inace neces zavrsiti razred. Ovo je drzava u kojoj se vise ceni nerad nego rad, u kojoj ces pre da nadjes posao ako imas vezu nego doktorat, drzava u kojoj ako mislis malo drugacije od neobrazovane vecine proglasavaju te za budalu. Jedva cekam da zavrsim jos ovu godinu srednje i fax i da se odlesim odavde jer mi je vise muka od zivota u ovakvom sistemu.

P.S.
Pozdrav svima

60

A sad malo ja…
Razlog našeg (muž, ja i dva klinca od 5,5 i 1,5 godinica) odlaska je daleko od materijalne situacije. Ne bih da ispadnem hvalisavac, ali što se tiče materijalnog položaja spadamo verovatno medju 10 % stanovništva. Imamo dobar posao, svoju kuću, dobar auto, dosta putujemo…
Ali… to čuveno ali.
Ne možemo više da podnesemo, slobodno mogu reći, ovaj ološ što uspeva u našoj zemlji. Bivše vlasnike pečenjara, sada direktore javnih preduzeća. One što danima na televiziji psuju, pljuju, pokazuju gole guzice, a posle direktori pozorišta. I ja sad treba da idem u to pozorište!!! Jedne godine direktori GSP-a, sledeće direktori verskih kancelarija… A nažalost, jednog dana svi će biti ambasadori.
A da ne pričamo o bahatoj vožnji, opštoj kulturi. Što više niko nema poštovanja ni prema starijem a kamoli trudnici, detetu. Što svako sebi daje pravo da te bije, jer mu se može i hoće. A ti se sklanjaj…
Televiziju ne gledamo. Ako klinci ne gledaju neki crtać, uključimo radio i slušamo muziku. Trudimo da se izolujemo od svega, ali jaaako je teško.
Naš stariji sin, ljubi ga majka, je prava pametnica. Nije što je moj, ali stvarno je tako. Kad samo pomislim šta će ga sačekati u školi diže mi se kosa na glavi. Sestra mi radi u školi i pouzdano znam kakva je situacija. Takvu decu šikaniraju, ismevaju, proganjaju, tuku… U moje vreme, takvoj deci si mogao samo da zavidiš. Što bi se reklo ‘‘da im pljuneš pod prozor’’. Sećam se da kada bi neki djak pobedio na nekom takmičenju, kroz celu školu je išla neka, kako su je zvali ‘‘knjiga naredbi’’ gde bi nastavnik čitao ko je i na kom takmičenju pobedio a svi ostali bi stajali mirno. Prošle godine moja sestra nije mogla da smiri uplakanu devojčicu, koja je pobedila na takmičenju iz znanja engleskog jezika, jer su je svi zezali. Šta reći???
Vrhunac je bio kada me je pre par meseci, moj ljubi ga majka, uplašeno pitao: ‘‘Mama, je l’ ja neću da idem u rat?’’ Rekla sam mu da neće, a ako ne pobegnemo odavde, verovatno sam ga slagala.