Mislim da je dobra ideja da se na ovaj nacin povezu dobitnici Zelene Karte koji dolaze sami u Ameriku…
Lakse je placati rentu kad se podeli na pola…i lakse je ne biti sam u tudjoj zemlji kad tek dodjete…
Ovim putem mozete medjusobno kontaktirati…ja imam poznanika koji uskoro ima intervju u ambasadi i nema nikog u USA sa kim bi stanovao pa se nadam da se na ovaj nacin mogu ljudi povezeti.
Srecno !!!
Ne bih vam preporucio nikako da idete/budete sami u SAD. Kakav je to zivot biti sam samcat u stranoj zemlji. S kim cete i o cemu da pricate tamo sami? :nene:
Sa cimerima, sa drugovima, kolegama na poslu. Ja sam dosao sam. Da je teze teze je nego u paru, ali ako cemo da gledamo an taj nacin svugde je lakse ako ima nekoga pored sebe i u govnima
I ja sam dosla sama, nije to tako lose, odmah znas da nema zezanja i vise se posvetis da odmah dobijes stalni posao (bar sam ja tako uradila). Prijatelje kao i sve ostalo nadjes u zajednickim aktivnostima, na poslu, hobijima…
I ja sam dosao sam pa sta ni u jednom trenutku do sada me nije uhvatila ni najmanja nostalgija mozda sam cudo od coveka sto mogu svuda da zivim
S kim cete i o cemu da pricate tamo sami?
Pa sam sa sobom dok ne izlapis 
salim se malo. Bolje je kad nisi sam ali nije toliko strasno ni kad si sam.
Jeste malo tesko kad si sam, ali sta da se radi…
Meni teze pada sto nikog normalnog ovde ne mogu da upoznam!
Vecinom ljudi idu na istocnu obalu (pricam o severnijim drzavama).
Ja za 3 godine u Vancouver-u jedva da sam upoznao 2-3 osobe da su noromalne, tj da kazem da bih se sa njima i u Srbji druzio.
U kom pogledu su te osobe ‘nenormalne’ ?
Ja koliko sam upoznat obicno na drugim ljudima vidimo svoje mane pa gledajuci sa te strane to je nedostatak sebe kod tih ljudi…
Sta znam, mozda lupam 
…ne filozofiraj molim te
Jedostavno, sticajem okolnosti neki ljudi su isli u emigraciju iz nekih drugih razloga, zive ovde godinama a nikad nisu ispeli da se prilagode drugacijem mentalitetu, pljuju i negativisu 27/7 po svemu.
Nije ovo tema za iznosenje takvih primera, niti ja imam nameru bilo koga da osudjujem…svako zivi svoj zivot kako misli da treba…jednostavno kazem da je tesko naci odgovarajuce drustvo.
Imamo isti problem… Ja za 5 godina u CHGO mogu na prste jedne ruke da nabrojim nove ljude koje sam ovde upoznao, a sa kojima bih se druzio da sam i nazad u BGD. Govorim o nasima ovde. Znam nekoliko belih Amera, jesu oni ok, ali su to poznanici. Povrsni ljudi koji se ne udubljuju ni u sta. Ne mogu te ljude da svrstam u drugove/prijatelje. Kapiram da su po manjim mestima i ameri vise “po nasem” kroju, ali po velikim gradovima, ne bas.
Tamna strana imigracije. Nazalost. Velika vecina nepismeni i polupismeni… Njihovi porivi za imigraciju totalno drugaciji od mojih. Dosta ljudi sa kriminalnim dosijeima sto u exYU, sto ovde. Super si dok zaradjujes manje od njih, a kad ih preteknes odmah krenu neke glupe spletke. Jedan polusvet koji sam u Srbiji zaobilazio, a ovde ga je toliko da ga ne mozes zaobici…
Ajde da dodam jos nesto ali moje misljenje ne mora niko da mi ga ovazi. Svaki ko nije dosao ovde ne moze da svati tu rec ‘nenormalne’. I ja sam mislio pre nego sto sam dosao da ovde dolaze najbolji ljudi iz nasih prostora da dolazi elita ocekivao sam mnogo emancipiraniji ljudi. Ali gledam da nije tako mozda ja sam takve srece sto ne mogu da upoznam coveka na mestu od koga bih mogao nesto i ja da naucim. Mislio sam da samo ja imam takav problem sto ne mogu da upaznam coveka kako treba. Ali to mozes da vidis samo ako ovde doges i to sam bez niko da ti prica. Ne bih zeleo da postanem kao nekih od nasih sto su godinama ovde molim se samo da mi bog sacuva ovaj pamet sto ga imam.
Je li vi pricate o nasim ljudima (sa Balkana) ili o amerikancima?
Vidi, ja sam davno naucila da se drzim dalje od nasih : sreca pa u mjestu gdje sam ima brojem i slovom 2 osobe s nasih prostora koje ja znam i koje su po mom misljenju OK za mene. Ostalo me ne zanima.
Najbolji prijatelj mi je amerikanac (amerikanka), a na poslu se najbolje slazem sa azerbeijankom koja mi je kao druga mama ovdje.
Fine, kulturne i obrazovane ljude sam najcesce upoznavala na volonterskim projektima: YMCA, Habitat for Humanity, kao i u mom penjackom klubu. Mozda pomaze da radim na univerzitetu i time imam vece sanse da sretnem profesora lupam sad veterine koji voli da volontira, a istovremeno ima interes za putovanja i tako to.
Zatucanih ljudi ima svugdje, veoma lako ih je skontati, a jos lakse ih je zaobilaziti.
Zanimljiva konstatacija. A ja mislila da se tripujem… A stvarno mi se ovo nekad cini. Naravno nisam 100 % sigurna, ali ima necega u ovome…
Ja sam od prvog dana ovde u nekom takvom okruzenju. Krecem se po odredjenim mestima, srecem ljude odredjenog profila. Da udarim totalni disclaimer ovde na forumu: sto puta merite, jednom secite, pogotovu ako cete nesto zakljuciti iz mojih postova…
Vas dve ste imale srecu da svoj zivot zapocnete u univerzitetskim gradovima gde je potpuno drugacija ekipa i drugi koncept i medju amerima i medju stranim studentima. Chicago je druga dimenzija, nazalost u negativnom smislu, u poredjenju sa Lafayette, IN i Urbana-Champaign, IL
..ni ja ne mogu da se pohvalim Vancouver-om 
..sve bljestavo na sve strane, ali nekako ‘mrsavo’ drustvo
nesto ne znam da li ima nasih u Seattle
Vas dve ste imale srecu da svoj zivot zapocnete u univerzitetskim gradovima gde je potpuno drugacija ekipa i drugi koncept i medju amerima i medju stranim studentima
I ja mislim da je to jedan od razloga zato sto se ja jedino osecam dobro kad ucem u biblioteku gde vidim malo drugi svet tada malo dogem k sebi mozda je ovo nekome smesno ali ja se tamo sasvim dobro osecam steta sto nemam malo vise slobodnog vremena da idem cesce.
Mislim da uopste nije problem biti sam u Americi, mislim da je problem otici sa nekim cisto da ne bi otisli sami, a da se posle ispostavi da niste bas kompatibilni sa tom osobom. Sto se tice nasih ljudi u USA, ja sam u prethodne dve godine imao priliku da upoznam desetak nasih ljudi koji zive u USA i skoro svima je bilo zajednicko da me posavetuju ‘‘bezi od nasih sto dalje, hoce da te zeznu itd’’, mada su mi par tih osoba svojim ponasanjem itekako poslali poruku da bih najpre trebao bezatii od njih sa druge strane bilo je i veoma pozitivnih iskustava. Postoji to neko javno misljenje da su nasi ljudi tamo duplo gori od ovih u Srbiji, ne znam zasto je to tako, verovatno nesto u mentalitetu naseg naroda.
Jao bre, uFati me neka tuga kad pročitah naslov…kako sam(A)…ono ima ih kome to odgovara,i moj sin je sam,dosao sa dvadeset kao student i sad posle pet godina nije ni sa kim…kad ga pitam kako to, kaze šta ce mi veza da se smaram,ono usput moze ali ništa trajno…valjda ce naci srodnu dušu da se ozeni, ipak je udvoje lakše…sve se deli i sreca i tuga i pare i dugovi…dobro, sami koji su nekako ojačaju ali to kasnije predje u osobenjaštvo i na kraju postanu ostareli(E) drq…:smrc:
Valjda ti život namesti da li ideš sam i u paru. Ko je sam - ide sam. Ko ima nekog - ide sa njom/njim. Život