Ja sam se bavila marketingom, tj business development, tako da bih volela da nastavim nešto slično da radim. Posao koji sam dobila je rad u Call Centru i nije baš moj posao snova ali je za početak sasvim u redu, videćemo kako će ići dalje.
[/quote]
E i ja sam električar i imam iskustva i rada ovde u Srbiji pa mi zanima koliko je teško naći posao koliko ti je muž čekao i koliko se plaća bar dok se ne dobije licenca?
E i ja sam električar i imam iskustva i rada ovde u Srbiji pa mi zanima koliko je teško naći posao koliko ti je muž čekao i koliko se plaća bar dok se ne dobije licenca?
[/quote]
Posao nije teško naći, pogotovo ako pričaš engleski. Ono što je teško je dobiti licencu. Sve što te interesuje možeš naći na http://www.lni.wa.gov/tradeslicensing/electrical/licenseexamed/ . Ovo važi samo za WA. Mi još nismo pokrenuli proceduru za priznavanje iskustva iz Srbije, ali hoćemo u skorije vreme pa ću detalje moći da napišem tada. Ono što znam je da je jedan naš poznanik takođe imao iskustvo iz Srbije i Nemačke ali mu nisu priznali sve sate, već samo deo, a deo je morao da odradi kao apprentice.
Posao nije teško naći, pogotovo ako pričaš engleski. Ono što je teško je dobiti licencu. Sve što te interesuje možeš naći na http://www.lni.wa.gov/tradeslicensing/electrical/licenseexamed/ . Ovo važi samo za WA. Mi još nismo pokrenuli proceduru za priznavanje iskustva iz Srbije, ali hoćemo u skorije vreme pa ću detalje moći da napišem tada. Ono što znam je da je jedan naš poznanik takođe imao iskustvo iz Srbije i Nemačke ali mu nisu priznali sve sate, već samo deo, a deo je morao da odradi kao apprentice.
[/quote]
A sta cemo mi koji nismo elektricari 
Ceo zivot ti govore uci,uci i sad kad si izucio od toga nema vajde 
Salim se :).
Znaci jezik prvo pa sve ostalo…
jeste,samo jezik i jezik, naravno iskustvo isto. Preferiraju ono americko. Nije toliko bitno sta imas zavrseno jer diplomu ionako ne traze na uvid. ali zato ako neko tesko prica engleski onda to jeste problem..
Upravo tako! Jer ako ne znaš jezik, koje su ti stvarno opcije? Jedino možeš da radiš kod naših ljudi. To znači da od čitave Amerike, potraga za poslom ti se svodi na kamion (a i tu moraš da znaš toliko da možeš da položiš) i na poslove kod naših ljudi.
Malo ko u Srbiji Engleski zna kao maternji, ali u sustini sto ga bolje znas, imas manji hendikep na startu.
Još jedan mali update:
Danas su nam stigle zelene karte :1081::1081::1081:
I mislim da smo sa zelenim kartama zaokružili početak. Dakle, našli smo stan, malo ga opremili, dobili SSN, položili vozačke, kupili auto, otvorili secured kreditne kartice, ja dobila još jednu u jednoj radnji, rešili zdravstveno osiguranje za decu, upisala stariju kćerku u školu i oboje našli posao. Sledeće je da postanemo samoodrživi, tj da nam primanja budu viša od troškova i da prestanemo da trošimo pare koje smo poneli.
Inače što se tiče zelenih karti, nama je i tu zaškripalo, naime nekliko dana pre nego smo krenuli za Ameriku, ja sam pokušala da platim fee. I uspela sam za supruga. A onda sam kreirala novi nalog za sebe i tek tad sam primetila da na jednom nalogu treba da se dodaju svi članovi porodice. Vratila sam se na suprugov nalog i nisam uspela. A onda sam na tom novom nalogu dodala nas tri. Nakon toga uopšte nisam uspela da dodjem do one stranice gde se plaća, i znam da sam uradila sve kako treba, pošto sam to već jednom popunila. Probala sam još nekoliko puta pre polaska i nisam uspela. Kada smo stigli, probala sam ponovo i onda su mi iz USCIS customer support-a rekli da sam najverovatnije zaključala nalog i da ne mogu da mu pristupim mesec dana. Kada je istekao trideseti dan pokušala sam ponovo i uspela.
Na kraju, za supruga sam platila pre dolaska u USA a za nas tri 34-tog dana od dolaska. Zelene karte su nam stigle desetak dana nakon druge uplate i to sve četiri zajedno.
^ Cestito, vi ste najteze prosli
Zanima me u koji razred si upisala cerkicu? I jel ona zna engleski?
Jas sam ove godine prvi put poslala aplikacije, i kad bi dobili 2015 sin bi trebalo da krene u prvi razred, pa se sve vreme pitam kako bi to izveli sa skolovanjem kad dete ne prica jezik..
Zverčice
još od ranije, na raznim temama, susretala sam se sa Vašim postovima. I ovu temu sam pročitala od prve do poslednje strane.
Obradovala sam se što ste izvučeni i drago mi je što ste tako dobro startovali. Svaka čast. Nadam se da ćemo i mi vašim stopama.
Još jednom porodica Bodadibo želi vam sve najbolje.
Zvercice
Zaista je za pohvaliti sta ste sve uspeli da odradite za kratko vreme, svaka cast!
Puno srece u daljem zivotu! Mogla bi pasti i koja fotkica, naravno kada ugrabite malo vremena. 
Hvala svima na lepim željama :1081::1081:
Znam da ljudima znači kad ovo čitaju. Sećam se samo sebe od pre nekoliko godina, kako sam upijala tuđa iskustva :), kako sam skoro sve teme ovde čitala i po nekoliko puta :). Ovaj forum je meni jako pomogao, ali malo i odmogao (kod vozačkog:belj:). Zato sve treba uzimati sa rezervom, ovo je ipak samo naše iskustvo. Posle mesec i po dana, ono što mogu da izdvojim kao najbitnije je: UČITE JEZIK, bez jezika ste ovde potpuno nemoćni. PONESITE ŠTO VIŠE NOVCA, nadjite kako znate i umete, bez početnog kapitala sve je mnogo teže. PRAVITE ŠTO VIŠE KONTAKATA, nama su ovdašnji ljudi jako puno pomogli (naravno, i ovde treba raditi selekciju, kao i uvek u životu).
Inače, moje dete u septembru nije znalo ni reč engleskog. Lažem, znala je da kaže Hi. Včeras je skoro sama pročitala jednu knjigicu od nekih 10-tak strana. To je knjigica koju inače čitaju deca u predškolskom uzrastu, ali nema veze, mislim da je to veliki uspeh.
duvamisfromriverspreca , s obzirom da sam nova na forumu i ne znam kako se salju poruke ili to kod mene ne radi Prenesi drugarici da moze da me kontaktira na mail pikdama@mail.com bice mi drago da je upoznam
Zvercice pozdrav i svaka cast na uspesnom startu u novoj domovini. I ja procitah u jednom dahu od pocetka do kraja sve sto si napisala… Interesujeme jos nesto kako ste resili problem cuvanja mladje cerke jer sam citajuci ono sto si napisala u predhodnim postovima zakljucio da imas jos jednu cerku? Posto radite oboje ko vodi racuna o njoj ili ste je mozda dali u vrtic? Ovo me interesuje iz razloga jer i ja imam dve cerke, starija bi trebala da krene za dve godine u skolu i mladju koja ima svega sedam meseci pa ako nas izvuku sledece godine da znam kako ste to resili.
da li ima neko da hoce da pomogne ko je vec otisao? npr, mi sletimo na aerodrom, a nemamo nikoga tamo. samo bi nam trbao neko da nas doceka na aerodromu, i da nam nadje stancic. znaci da nas sa aerodroma odvede do stana, i to je to. ako sve bude ok,idemo sa troje dece.
Čekaj, ako sam dobro shvatila vi ste se tek prijavili? Nemojte me pogrešno shvatiti, ali mislim da je još rano za ovakva pitanja na forumu. Dok budete čitali i proučavali sve teme na forumu vidjet ćete da su forumaši veoma susretljivi i da je bilo (i bit će) mnogo slučajeva gdje su jedni drugima pomagali, ali sve u svoje vrijeme. Ako budete izvučeni imate dosta vremena za rješavanje ovakvih pitanja. Za sada možete čitati i informisati se i početi skupljati pare (ako se desi da vas ne izvuku počastite se nečim lijepim :))
I još nešto, vidim da si u US lokaciju stavila Kanada. Kanada je druga država, druga imigraciona politika i nema veze sa DV lottery. Kao GC holder ne možeš ići da živiš u Kanadu, samo u države USA.
Ja počinjem da radim za 6 dana, tako da sam još uvek kod kuće. Dosta sam se raspitivala i našla sam jedan vrtić koji se nalazi u Baptist Church i čini mi se OK. Veoma je čisto i košta 850 dolara full time - whole month. U ostalim vrtićima ne vode baš računa o higijeni, recimo dozvoljavaju deci da ulaze u obući u kojoj su došli. A onda svi puze po podu, skupljaju mrvice i tako…Drugi razlog je što ostali vrtići koštaju između 1000 i 1500 dolara, tako da je ovaj baš povoljan. Gledaću još, sviđa mi se što postoji i opcija i family care. To je kada majka ima svoju decu i odluči da umesto da radi, prihvati još do 6 dece. Ovakve porodice obično nude usluge čuvanja dece pre, posle podne i vikendom. Takođe, mogu deca nekad i da prespavaju i po nekoliko dana, ukoliko roditelju putuju.
Tako da je mlađa zbrinuta, za sad. Starija ide u školu od 8 i 30 do 16, tako da je ovde problem od nekih 2 sata pre i posle škole. Postoji opcija i za nju, tako da smo našli drugi vrtić koji je nekoliko koraka od nas, gde ćemo da je ostavljamo u 7h, oni je voze u školu, pa idu po nju u 4h i ona nas čeka dok ne dodjemo po nju. Nismo i mlađu upisali u ovaj vrtić pošto je preskup. Opcija za stariju košta između 150 i 250 mesečno, nisam još sigurna, dali su mi cenu od 147, ali zato što su mislili da ću i mladju da upišem, videću šta će mi sad reći, kad im budem rekla da će mlađa ići u neko drugo mesto.
U svakom slučaju, ovo su sve opcije za početak. U školi starije ćerke postoji mogućnost da dodje ranije i da ostane još malo dok mi ne dodjemo. Ovde je i najjeftinije ali trenutno nema mesta, pa smo se upisali na listu čekanja. Što se tiče mladje, nadam se da će nam uskoro stići baka :), do tad ćemo morati da se snađemo sa vrtićima.
Čuvanje dece košta koliko i iznajmljivanje stana, tako da je to stvarno preskupo. Meni se za sad skoro i ne isplati da radim, ali se nadam da će plata ići gore, pa će valjda biti biti bolje.
[quote=“zvercica,post:56,topic:1154”]
Tebi, a i svima se zahvaljujem na lepim željama. Moj suprug je električar i skoro odmah je počeo da radi kod jednog našeg čoveka. On će za prvo vreme biti apprentice dok ne skupi dovoljan broj sati. Treba mu 4000 - to je oko 2 godine ili 2000 ako mu priznaju iskustvo iz Srbije. Kada odradi te sate, onda polaže test za majstora i dobija licencu. Jednom kada dobije licencu, može da radi sam. Inače su električari jako traženi i imaju jako lepe plate, tako da to nam je to cilj za njega.
Pitanje za Zverčicu, što se tiče zanata tvog muža kliko je plaćeno raditi kao električar ali kao što ti kažeš apprentice, kolika je od prilike satinica ili kako god, dok se ne dobije licenca, može li se preživeti mesečno sa platom apprentice mislim da je to kao početnik koliko sam razumeo?
Ja moram da kazem: bravo za stav!
Uz najlepse zelje da u skladu sa tim stavom i nacinom razmisljanja ide i razvoj situacije na terenu i ostvarivanje onakvog zivota kakav ste zeleli.
Hvala puno na brzom odgovoru Otprilike sam tako i predpostavljao da stoje stvari, mada sam iz ovog tvog posta saznao i puno korisnih saveta i primera sto ce koristiti kako mojoj porodici tako i svima ostalima na forumu koji ce se susretati sa tim problemom cuvanja dece.
Ja sad kad pročitam tvoj post zajedno sa mojim citatom, više zvuči kao ludost. Raditi, a ne videti skoro ni pare Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihhh…
Ali, kad smo već kod ludosti hajde da počnemo ispočetka:
Ludost br 1
Razmišljati o odlasku iz zemlje i ostaviti donekle sređen život :wtf: ! Ja sam radila u Telenoru u marketingu. Kada sam dala otkaz, plata mi je bila 98000 dinara. Koliko ljudi u Srbiji ima tu platu? A suprug je radio kao električar i njegova plata je bila oko 70000 dinara. Sa skoro 170000 dinara mesečno, reklo bi se da smo mogli da živimo sasvim lepo. I koji nas je djavo terao da mi tu sad nešto odlazimo u potpuno nepoznato?
Ludost br 2
U trenutku kada smo kupili karte u jednom pravcu nismo imali ni dinara kod sebe. U stvari, čak smo se bili i zadužili za taj novac (i za novac za vize, takođe). Ko normalan kupuje karte u jednom pravcu bez dinara u džepu???
Ludost br 3
Kada smo došli u Seattle, smestili smo se u stan koji smo iznajmili, a da nismo imali ni gde da jedemo. Sa dvoje dece, od kojih je mlađa imala upalu uva, smo otišli do Wallmarta i počeli da kupujemo tako što smo razmislili šta nam prvo treba: treba nam neka hrana da nešto jedemo večeras, treba nam šampon i sapun da se okupamo, treba nam dušek na naduvavanje da negde prespavamo, trebaju nam jastuci da negde glavu stavimo, treba nam posteljina da se pokrijemo. I to je dosta, za sutra ćemo da razmislimo šta nam dalje treba pa ćemo ponovo u kupovinu.
Ludost br 4,5… ima ih još o kojima baš ne bih ovako javno.
Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje. U stvari, žalimo, ali što nismo došli ranije. I da bi se neko osmelio na ovakav korak, i to sa dvoje male dece, treba jako velika želja i jako dobri razlozi. Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.
Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?
@Loreley, nemoj da se osetiš prozvanom, jer nisi. Tvoj post me je podstaknuo da zakopam malo dublje. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama :skviz: