Ovo je veoma zanimljiva tema i imao bih nesto da dodam u kontekstu prethodnih postova. Moj pokojni stric je ziveo u inostranstvu od svoje 18. godine, kada je otisao na studije u Wienu (1939. godina - period Kraljevine Jugoslavije). Nakon zavrsenih studija se ozenio devojkom iz Frankfurta i preselio u Ameriku. Radio je kao redovni profesor i naucnik celog svog zivota i koristio iskljucivo strane jezike (govorio je tecno 5 jezika). Medjutim kada je komunicirao sa nama u Srbiji, nismo mogli primetiti ni traga stranog akcenta, a kamoli da su mu falile reci maternjeg jezika. Pisma je pisao uvek i iskljucivo cerilicnim pismom. Ponavljam u svom domu i na poslu (i na svim ostalim mestima) je komunicirao iskljucivo na stranim jezicima, a to je sve trajalo 68 godina koliko je proziveo u Americi + 18 koliko je ziveo u domovini.
Sve potpisujem, mislim da treba odrzavati svoj jezik maksimalno, mada verujem da je to tesko ukoliko si dugo u inostranstvu. Mada…, ovo je za siru diskusiju :nene: