Da li se iko od vas pokajao sto je otišao iz Srbije?

[V777]

Prvobitno poslao korisnik aspirin

Ko god je otisao iz ekonomskih razloga nema sta da se kaje, jer mu je ovde propast na ivici gladi u Srbiji obecana.
Problem je kada tim roditeljima ne bude vise u prvom planu novac koji im se salje, nego dodju godine za smrt i kad se razbole. Tada ih u velikom broju nema ko prihvatiti, nema im ko dupe oprati, nema ih ko nahraniti, osudjeni su na vucaranje u najboljem slucaju po starackim domovima, zeljni unucadi kojih nema uz njih, zeljni da neko progovori i poprica sa doktorom i da mu da 100 evra kako bi ih doktor pogledao u bolnici, a tog nekog nemaju jer su deca otisla u Ameriku i beli svet. Tada nije lako nikome i to su najtezi zivotni trenuci, a dva roditelja sa visegodisnjim teskim bolestima moze biti ogroman period. Ko ce se kajati, kako ce funkcionisati na relaciji USA-SRB, kako ce ko te dane psihicki preziveti i kakav ce iz toga izaci, to je vec individualna stvar.

Izvini molim te, ako je toliko velika ljubav izmedju roditelja i dece, deca ce dovesti svoje roditelje u US da dele zajednicki zivot, a ako roditelji i deca nisu bliski, ne vredi im zajedniciki zivot ni u istom gradu. Zar ne?

[V777]

Prvobitno poslao korisnik via

Mislim da je ova tema odlična. Vjerujem da su svi koji su otišli bar jednom u samim početcima pomislili "šta mi je ovo trebalo" ili "bolje da sam sjedio/la svoj na svome", jer realno gledajući vjerujem da je jako teško na samom početku, pogotovo ako si "kod kuće" imao koliko-toliko solidan život i ako u USA odeš sa porodicom. To su zaista teške i da kažem životne odluke gdje čovjek jednostavno mora da prelomi i onda da ne posustane u svojoj odluci. Mene također zanima da li se netko pokajao, ali nakon nekog vremena, nekoliko godina, kad već posložiš kockice u svom životu da li je netko pomislio nisam trebao dolaziti i zašto. Čitajući forum naišla sam na članicu wingreen (mislim da je tako), koja je nakon nekog vremena u USA zaista počela razmišljati o povratku (otišla je sa mužem i malim djetetom), jednostavno nisu mogli sastavljati kraj s krajem. Možete potražiti njezine postove, prema onom što je zadnje pisala ja vjerujem da su se i vratili, bar ona i dijete. Dakle ima i takvih slučajeva.

Moram priznati da ne razumijem ove koji "potroše sve pare na avio karte" kako bi bili ovdje, a svojevremeno im vjerovatno nije bilo dobro ovdje jer inače ne bi otišli. Jeste, daleko je i nostalgija je čudo, pogotovo ako iza sebe ostaviš roditelje, braću, sestre, ali kad si posložiš život valjda trebaš težiti tome da iskorisiš na najbolji način ono što je ovdje i sada (odnosno tamo), a ne koristiti svaki trenutak i dolar da bježiš nazad. I ja bih bila najsretnija kad bi svoj život mogli organizovati negdje bliže... ne u stvari bila bih najsretnija kad bi ga mogli organizovati ovdje, da ne moramo ići nigdje. Ali "život je..." Shvaćam sve što je aspirin pisao, roditelji, starost, unučadi...i srce mi se steže, boli me neopisivo. Ali iskrena da budem ne znam koja opcija je bolja/gora. Sjediti ovdje i nadati se boljem, ne biti u mogućnosti da im pomognem finansijski kad to bude potrebno, jer na kraju se opet sve svodi na to. Novac nije sve u životu, ali hajde probaj da živiš bez njega, danas se sve kupuje pa i zdravlje. Kako da daš 100€ doktoru ako ih nemaš? Klinički centar BL grca u dugovima, odjeli nemaju sterilne gaze, zafali im fiziološki rastvor, nemaju CITOSTATIKE, vrate pacijete kući i kažu javit ćemo kad stige. Ti ljudi nemaju vremena da "čekaju da stigne", dakle ili kupi ili umri, bukvalno smo došli do toga. A kako da kupiš ako nemaš novca? 33% bruto plate svakog radnika svaki mjesec ide za doprinose (zdravstvo i penziono) i onda dođete u situaciju da opet sve morate plaćati jer bolnica jednostavno nema ili fond ne pokriva. To je naše "besplatno zdravstvo". Da ne govorim o milion drugih stvari koje su trule u ovom društvu, ionako sam otišla u temu "Razlozi za odlazak"

Raspisali se na drugoj temi o ukidanju dolara i propasti Amerike, da otvorimo temu "Razlozi za ostanak"

Via, odlican post.
Apsolutno se slazem s tobom i tvojim razmisljanjem. Nije sve u novcu, ali na zalost sve se svodi na to. Ja sam u Srbiji imala lep posao, ali sam znala da u US mogu zaraditi vise i pomoci mojima vise.
Tvoje pitanje o kajanju posle nekoliko godina u US: ja takvih problema nisam imala, jer sam ja vec ranije zivela u drugoj zemlji, i tada sam imala takvih misli, te sam se i vratila u Srbiju. Mislim da kad jednom to pregoris, posle imas iskustvo, i znas kako je i sta je, pa drugacije razmisljas. Svi mi imamo teske trenutke, ali guramo napred.

Kako tvoji planovi idu za dolazak U US, vidim da si u fazi druge koverte, jel tako?
Sve najbolje, samo napred, i puno srece.
Pozdrav!

[Salec]

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Amen to that! Sve i da ne znas da pravis pare, a mnogi ne znaju, mozes da radis pristojan posao, da zaradis pristojne pare (ne velike) za koje mozes pristojno da zivis. Rec "pristojno" u ovom slucaju znaci "mnogo bolje nego u Srbiji", bez razmisljanja da li ces se skrpiti od prvog do prvog, cega moras da se odreknes i sl.
Pre desetak dana sam se vratio iz Srbije. Posle tri godine otisli smo na dve nedelje. Otisli smo puni ocekivanja, zeljni, sa ne znam kakvim ocekivanjima. Vec posle dva - tri dana smo se osvestili. Ne kazem, bilo je super videti sve drage ljude, rodbinu i prijatelje, i provesti vreme sa njima. Bilo je divno pricati svojim jezikom od jutra do sutra, valjati stare fore, plasirati citate iz kultnih filmova na pravom mestu i u pravom trenutku, jesti burek, pogacice, cevape, kajmak, otici na Beerfest i sl. A onda moj sin pita: "A zasto su ovde ulice ovako prljave?" Zatim ja shvatim da sam poceo da primecujem da su fasade tragicno izvrljane besmislenim skrabotinama koje nazivaju grafitima, mada sa pravim grafitima nemaju nikakve veze. Kroz razgovore sa prijateljima shvatim da su svi ocajni, beznadezni i pogubljeni, jos vise nego pre tri godine kada smo se rastajali. Pogledam klinca, vidim da je on srecan, zadovoljan i da jedva ceka da se vrati kuci jer mu pocinje nova skolska godina i videce se sa svojim drugarima. Spakujem kofere i kazem: "Idemo kuci". Samo tri godine i jedna poseta su bili dovoljni da me izlece od svake nostalgije (dobro, i redovno skajpovanje). Da se ne razumemo pogresno, meni je jako zao mojih prijatelja, mog naroda i moje zemlje, od srca bih voleo da im je svima bolje i lakse. Nadam se da ce se stvari popraviti. Medjutim, kako sada stvari stoje, cak i kada bih, potpuno hipoteticki, dosao do nekih grdnih para, pa da mogu da biram gde cu da zivim, ni tada ne bih izabrao da se vratim. Nije to samo pitanje novca. Kvalitet zivota je drugaciji, ljudi su drugaciji. Setajuci ulicama Beograda video sam puno mladih ljudi koji imaju borbeni stav, mrko gledaju oko sebe, samo cekalju varnicu da prasnu. Svi su napeti, svi u borbi za prezivljavanje. Kao copor, trazi se mesto blize vrhu. Odvikao sam se od toga. Ovde se svi smese, ljubazni su u komunikaciji. Samo tri godine su bile dovoljne da usvojim takav nacin zivota i komunikacije i da vise ne zelim da se vratim na staro.
I da se jos malo osvrnem na citirano sa pocetka posta - nemam ovde kafansko drustvo, ne idem u kafane, iako bih mogao. Nisam nesto isao ni u Srbiji, vise zbog toga sto nisam mogao. Ipak, imam drustvo sa kojim idem na izlete, kampovanja, rostiljanja, porodicne vecere i sl. Okupimo se i kada nemamo nikakav provod, tek da se vidimo i popijemo kaficu. Shvatio sam da mi se socijalni zivot znatno popravio i intenzivirao od kako smo dosli ovamo. Vrlo zanimljivo, imajuci u vidu da smo sve stare prijatelje ostavili za sobom i krenuli od pocetka u sticanju novih. To su neke fine vrednosti koje cine zivot lepsim, a koje nisu direktno vezane za kolicinu novca kojom raspolazes (mada uvek dobro dodje da bi provod bio jos bolji). Zbog toga, a i mnogo drugih sitnica i nijansi se ne kajem sto sam dosao.

E, što bi se reklo: Svaka ti je Njegoševa! Sjajan post!

Nadam se iskreno da će moj broj doći na red (46xxx) I da ću moći da kažem nešto na ovu temu za koju godinu!

[dreadnot]

Evo i od mene iskustvo jedne porodice. Upoznali smo ih neposredno pre nego sto smo dosli u USA. Bracni par sa dvoje male dece, tek su krenuli u skolu. Ziveli par godina u Kaliforniji, arhitekte, imali svoju firmu, jurili poslove, pa se umorili. Mislili su da ce im biti lepsi zivot ako se vrate u Srbiju. Upoznali smo ih na decjem rodjendanu, kod moje sestre od tetke, neki njeni poznanici. Pre mesec dana, tokom boravka u Srbiji, pitam za njih, kako su, da li su se snasli, kako su deca. Kaze moja sestra da ih nije ni videla od tog rodjendana, da su se u medjuvremenu pokupili i vratili u USA. Deca su bila jako nesrecna ovde, nikako da se prilagode. Izgleda da su se i roditeljima razbiule iluzije o mogucnosti normalnog zivota, tek eto primera da su se ljudi pokajali, ali zbog toga sto su se vratili. Srecom, ispravili su gresku.

[Маче]

[quote=Smith6000;40584]Te price da se netko koga znate vratio u Srbiju su ljudi koji su u America dosli sa jedinom motivacijom... pare. Kojima je zivot u Srbija lep i mio, ali samo da imas vise para. Ja spadam u kategoriju ljudi koji su u America dosli da zive bolje, da pobegnem od drustva i mentaliteta ljudi koji tamo zive. Ne mislim da je sve crno u Srb i Hrv, ima dosta dobrih stvari, ali neka hvala, to nije za mene. Nije mi poenta zivota da budem bogat, da imam 100,000 + godisnje, vec da zivim u razvijenom drustvu, gde mogu normalno da zivim, da budem posteno placen za svoj rad, i da nitko nece da me bije.

Ja u nijednom momentu nisam osetio nostalgiju za kucom. Bilo je tesko prilagoditi se novom okruzenju, pa i jos se prilagodjavam. Kao stranac sam se ovek osecao u Hrvatskoj, i Vojvodini, pa mi taj osecaj nije nimalo strani.

Same here

[via]

Prvobitno poslao korisnik V777

Via, odlican post.
Apsolutno se slazem s tobom i tvojim razmisljanjem. Nije sve u novcu, ali na zalost sve se svodi na to. Ja sam u Srbiji imala lep posao, ali sam znala da u US mogu zaraditi vise i pomoci mojima vise.
Tvoje pitanje o kajanju posle nekoliko godina u US: ja takvih problema nisam imala, jer sam ja vec ranije zivela u drugoj zemlji, i tada sam imala takvih misli, te sam se i vratila u Srbiju. Mislim da kad jednom to pregoris, posle imas iskustvo, i znas kako je i sta je, pa drugacije razmisljas. Svi mi imamo teske trenutke, ali guramo napred.

Kako tvoji planovi idu za dolazak U US, vidim da si u fazi druge koverte, jel tako?
Sve najbolje, samo napred, i puno srece.
Pozdrav!

Trenutno čekamo mail sa datumom intervjua. Iako imamo CN 3xxx nismo dobili datum u oktobru, jer kako mi je gospođa objasnila telefonski, naši papiri nisu bili obrađeni u momentu kad je urađen cut-off. Još nismo odlučili definitivno, ali vjerovatno ćemo odgoditi intervju za januar, kako bi mogli ako sve bude ok krenuti krajem maja. Što se tiče konkretnih planova, gdje, šta i kako tu smo još u fazi "ispipavanja terena". Moram priznati da sam se u samom početku vrtila samo oko Sijetla, sad je tu još gradova u igri, što onih koji se nama lično čine ok, što onih gdje neki nama bliski ljudi imaju nekoga poznatog tko bi mogao pomoći u samom startu. Za sada je jedino u Milvokiju imamo nekoga koga lično poznajemo (tj. moj muž poznaje, ali donedavno nije ni znao da je baš tu), ostalo su poznanstva preko nekoga. Ali kao što rekoh, još uvijek istražujemo, kad se vratim unazad po postovima vidim da dosta članova nisu završili tamo gdje su prvobitno planirali. Planovi se mijenju u zavisnosti od trenutnih uslova, netko dobije poziv da dođe kod nekoga, neko možda i ponudu za posao, nikad ne znaš šta sutra nosi. Jedino što mogu reći je da nas ne privlače milionski gradovi, više smo za manju mirniju varijantu obzirom da imamo i dva mala klinca, ali treba imati u vidu i ponudu poslova u takvim gradovima. Dakle, US lokacija će još neko vrijeme ostati prazno polje

[via]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Razni su razlozi. Npr. jedan par je ziveo u SAD od 99, dobili su dvoje dece i resili da hoce da im deca odrastaju u okolini svoje porodice. Oba deteta imaju Americko drzavljanstvo. Oboje roditelja su imali ok poslove, kucu, automobile... Ali jednostavno odlucili su da se vrate. Da im deca prozive kvalitetnije detinjstvo uz porodicu. E sad nisam drveni advokat da branim i objasnjavam sta i kako. Vratili su se pre pola godine.

Drugi moj prijatelj se seli sa zenom za Srbiju za dve nedelje. Kaze izgustirao, dosta mu je ovde. Sta, zasto i kako - on zna.

Trece necu da pominjem jer su ovde na forumu, objasnili su sami na drugim temama.

Tri druga bracna para koje poznajem su dosli ovde, zavrsili poslediplomske i vratili se u Srbiju. Odkad sam ih upoznala uopste nisu ni pominjali da zele da ostanu. Leta su provodili kuci.

Evo kad ih sve izbrojim, to je ukupno 15 ljudi i dece koje poznajem da su se vratili.

Samo kazem da postoje. Ziveli su u Indijani, Nju Hemsiru, Kentakiju i Floridi.

Nemaju svi koji ovde dodju ambiciju da ostanu za vjek i vjekova. Nisu svi imali zelenu kartu, neki su dosli preko studija... Ali nisu ni trazili posao nakon studija... Gledam slike na Fejsu, sitna deca, putovanja, mora, uzivancije po Srbiji... Deluju zdravi, pravi i srecni.

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Evo i od mene iskustvo jedne porodice. Upoznali smo ih neposredno pre nego sto smo dosli u USA. Bracni par sa dvoje male dece, tek su krenuli u skolu. Ziveli par godina u Kaliforniji, arhitekte, imali svoju firmu, jurili poslove, pa se umorili. Mislili su da ce im biti lepsi zivot ako se vrate u Srbiju. Upoznali smo ih na decjem rodjendanu, kod moje sestre od tetke, neki njeni poznanici. Pre mesec dana, tokom boravka u Srbiji, pitam za njih, kako su, da li su se snasli, kako su deca. Kaze moja sestra da ih nije ni videla od tog rodjendana, da su se u medjuvremenu pokupili i vratili u USA. Deca su bila jako nesrecna ovde, nikako da se prilagode. Izgleda da su se i roditeljima razbiule iluzije o mogucnosti normalnog zivota, tek eto primera da su se ljudi pokajali, ali zbog toga sto su se vratili. Srecom, ispravili su gresku.

Kao što rekoh, volim i želim da čujem svačije iskustvo, ali cijelu priču, ne bukvalno, ali u kratkim crtama. Ako npr. čujemo da se nekoliko porodica vratilo u Srbiju ili neku drugu državu, kući, da tako kažem, automatski pomislimo: "Nisu se snašli, nisu mogli spajati kraj sa krajem, j... Ameriku, nije to što je nekad bilo" i sl. Ali kad zagrebeš dalje od površine vidiš da to nije nužno jedini razlog. Ne kažem da nema ljudi koji se vraćaju i iz tog razloga i nikad ne želim nikoga da osuđujem zbog njegovih postupaka, jer nikad ne znam u kakvoj se situaciji mogu naći sutra. Svatko u životu radi ono što smatra da je u tom trenutku za njega najbolje. Ali eto, ljudi se vraćaju i zbog toga što smatraju da će im život ovdje biti ispunjeniji i opušteniji i ja ih mogu razumjeti; zašto? Zato jer te dvije-tri sedmice koliko oni provedu ovdje na odmoru, svi se svojski trude da im odmor bude savršen, da se ima za pojesti i popiti, da se obavezno nešto "okrene", da se navečer izađe u grad, staro društvo, prepričavanje doživljaja iz mladih dana...Sve to ponese čovjeka, na trenutak možda i zaborave zašto su u stvari otišli, a da ne govorim da uopšte nisu svjesni kako ti ljudi žive kad oni nisu tu, jer tih 15 ak dana je euforija, svi su sretni jer se vide i svima je super.

[V777]

Via,
sto se tice druge koverte: zovi ti tako s vremena na vreme, za svaki slucaj, jer nekad moze da se zagubi ta koverta, pa da ne znas sta i kako i gubis vreme; znaci samo odrzavaj kontakt telefonski ili emailom.
Seatle: da li imas nekog tamo? Grad je veliki, ali i pada kisa stalno...((
Odlicna ideja da imas open mind sto se tice prelaska iz grada u grad ili iz steta u state, jednom kad se smestis. Pogotovo sto imas malu decu, pametna ideja je da se klonis velikih metropola. Bolje je da gledas manje gradove, gde bi mogla da ides da zivis u suburb. Ne znam koliko su ti deca velika, ali kad dodje vreme za skolu, moras da gledas da imas dobar izbor skola, a to znaci da treba da zivis u istom delu.
Moj primer za menjanje mesta boravka: kad sam dolazila, ja sam imala plan da idem za New York (do intervjua moras da imas barem ideju gde ides i sta radis, jer ce visa officer na intervjuu da te sve to pita - barem je tako bilo u mom slucaju). Ja sam ranije zivela u Atini, Grcka nekoliko godina, te sam navikla na toplu klimu. Kada sam trebala da dodjem u New York bio je decembar i bilo je ledeno, te sam odlucila da odem negde gde je toplo. Tako sam otisla u Houston, TX gde je bilo prelepo zimi, ali je pocelo veoma toplo od Februara, Marta meseca. Preselila sam se nakon toga u Indianu, pocela sa poslom, kasnije i sa skolom i evo me sada vec nekoliko godina u Indiani. Porodica kod koje sam bila nekoliko meseci u Houstonu, TX je zivela gotovo 20 godina u Sietlu i pricali su mi da je konstantno kisa. Ja licno ne volim takvo vreme.
Amerikanci generalno zele da zive u manjim sigurnijim gradovima u suburb (predgradje). Sto se posla tice, zavisi od suburba, ili se radi commute u veci grad (sve zavisi cime se bavis i sta su ti preferencije u zivotu).
Pogledaj sajt www.city-data.com Imas izvanredne podatke o svakom gradu u US, a imas i forum, tako da mozes da komuniciras s ljudima i pitas sve sto te interesuje. Googlaj online da vidis statistike o najsigurnijim gradovima za zivot u US, moze da ti da neke ideje i smernice koje gradove da gledas. Ja znam da je nekoliko godina unazad, nekoliko malih gradova u mom countiu (Hamilton county) bilo u prvih deset preporucenih gradova za zivot u celoj US. Evo nekoliko linkova:
http://money.cnn.com/magazines/moneymag/best-places/

Veoma lepa definicija sta se podrazumeva pod best places to live:
America's top 50 small towns are not only thriving economically, they’ve also got all you could want in a place to raise a family: plenty of green space, good schools, and a strong sense of community. (Source: CNN Money).

http://finance.yahoo.com/blogs/cost-...124356753.html

Puno pozdrava!

[via]

V777, hvala ti puno na svim informacijama i linkovima. Samo da se razumijemo, "druga koverta" je ostala samo kao pojam, mi smo poslali obrazce i sad čekamo datum, svu ostalu dokumentaciju nosimo na intervju. A tražila sam nekoliko puta da mi potvrde da je sve u redu kad sam zvala i da je u pitanju samo kašnjenje u obradi dokumentacije. Vjerovatno je mislila da ju ne razumijem
Ovaj forum, city-data, craiglist, indeed i sl. su mi redovna štiva uz jutarnu kafu na poslu, googlam, pratim statistike, proučavam škole (klinci su 4 i 6 god), onda kad mi se sve pomješa odmorim dan-dva od svega Moram priznati da trenutno imam problem, obzirom da mi je laptop otkazao poslušnos (problem sa windowsom) i bojim se da neće biti moguće sačuvati veliki dio podataka. Najviše sam čuvala linkove direkto u Mozillu, ako kolega ne uspije ništa izvući morat ću sve ispočetka.
Što se tiče Seattlea, znam da stalno pada kiša, zapravo kad sam tek počela istraživati sve jedino što sam povezivala sa Seattleom je kiša i Sleepless in Seattle . Nastranu sve, najviše me zabrinula činjenica da na forumu city-data ljudi koji žive u tom gradu uglavnom imaju negativno mišljenje i o samom gradu i o ljudima uopšte, seattle freez i sl. U Texasu bi moj muž načisto poludio jer ne podnosi takvu klimu i velike vrućine, mislim da bi u svako dobe prije odabrao Minnesotu nego Texas Nećemo da donosimo nikakve odluke na brzinu, ako budemo odgađali intervju imamo još nekoliko mjeseci da posložimo sve kockice.

Obzirom da si najveći period u USA provela upravo u Hamilton Countyu znači da je to to? Da li je to mjesto gdje se vidiš i u budućnosti, ili želiš nešto mijenjati. Sviđa mi se dio gdje kažeš da sušiš veš na žici kao u Srbiji, jel' moguće?

Sviđa mi se ova definicija za best places to live, od prve do zadnje riječi

[vuxanne]

Via, celu pricu o povratku ne mozes cuti od nas usputnih prolaznika vec od samih tih ljudi. Oni sami znaju. Nase je da nagadjamo. Ali nisu svi iz istih porodica i nemaju svi iste finansijske uslove u Srbiji a ni istu srecu ovde ili nesrecu. Kad jednom postanes imigrant, odseces deo sebe bukvalno. Ulazis u novo i sve ispocetka. Ucis sale, ucis nov nacin ponasanja, oblacenja, razlicita je i muzika i hrana... Razlicito je puno toga. I slazem se sa nekim ko je ranije napisao - ako si dosao ovde iz nekog drugog razloga prvenstveno - ako ti je prekipelo kod nas na masu stvari uzivaces npr. u ovakvim sitnicama:
- placas racune online - mozes cak i automatski da podesis da ti se skida (cao redovi)
- ne upadaju ti u rec dok pricas
- ne ispravljaju te dok pricas mada se frljas sa predlozima ihaj
- ne merkaju ti i komentarisu garderobu, visinu, tezinu, frizuru i sl.
- najavljuju se puno unapred ako ce da te posete
- nema pasa lutalica
- ako ne pusis, odmoris se od smrada duvana
- ne trubi se toliko na ulicama
- ima samo dve-tri partije na TVu pa ne moras da lupas glavu koji ce Murta da sjase da drugi uzjase (brzo skontas za koga si i koji bi dres nosio da imas pravo da glasas)
- ako promene politicare na vlasti - ne menjaju ih sve odjednom i tvoj licni standard se ne menja ekstremno
- putevi su mnogo siri i manje ces saobracajnih nesreca vidjati svaki dan
- ici ces nakon nekog vremena u prodavnicu i samo trpati u korpu da se ne obazires toliko na razliku u cenama
- imaces uvek skoro pun frizider
- tehnika je pristupacnija nego kod nas
- imaju masu nekih fora za kupovinu pa mozes da nadjes neke prodavnice sa znatno nizim cenama
- ako ne patis od "brendova" i "marki" na pravom si mestu, vecina naroda ne zna ni je sta je moda
- ako si zensko, neces morati da se oblacis seksipilno da bi igde dosla u poslu, cak naprotiv
- na poslu imaju neke affirmative action fore pa ako te neka masna matora budalcina pocne prozivati i zbijati glupe sale ne moras da ga ponovo sreces vec lepo prijavis hr-u

I krupnicama:
- dobijes normalni stalan posao (sa faksom npr) - odes i kupis auto sa 0 % ucesca
- ustedis za 5 % od kuce i odes i pozajmis od banke i za kucu
- za otvaranje kreditnih kartica ti ne treba maltene otisak od zuba kao kod nas sto je pre bilo