Seattle, Washington - Moje iskustvo

[prasica]

Još bolje ako ima tema, mogli bi se postovi prebaciti u tu temu, a ako već nema neka tema o tome šta se našem narodu ne sviđa konkretno u nekom mjestu, mada je to vjerovatno sadržano u svakoj temi, može se otvoriti ta posebna tema.

I mene jako interesuje koliko godina imas zvercice. Ja imam 29 godina i dvoje djece, jedno od 3 godine, a jedno od 1 godine. Voljela bih još jedno...

[via]

@benefactor78
odličan post, prvi na forumu pa "direkt u glavu" Prijavio se za DV2015?

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Ovih dana sam malo u minus fazi, treba da se odvojim od mlađe kćerke i bez obzira koliko se radujem što ću početi da radim, srce mi se steže kad je ostavim u vrtiću i sluašam napolju kako plače i doziva me

Dakle, ide jedan post o tome šta mi se sve ne sviđa ovde.

1. Saobraćaj
Apsolutno jezivo. Kao kod nas kad su sređivali Gazelu, verujem da se beograđani sećaju. Sve stoji. Putem kojim se inače prolazi do 15 minuta u špici se ide i do sat i po. To stvarno može da bude problem, pošto stvarno ne želim da mi mladost prođe u saobraćaju. Zanimljivo je to što auto putevi imaju jednu posebnu traku (četvrtu levu) kojom je dozvoljen saobraćaj za autobuse i automobile za više od dve osobe. Dakle ovim trakama je jedino moguće proći. Problem je kad se ukljucimo na auto put, treba nam dosta dok se izborimo da dodjemo do te četvrte.

Dalje, ovde se niko ne prestrojava. Putevi uglavnom imaju po dve trake i mi smo navikli da se desnom ide sporije a levom brže. Trebalo nam je poprilično dok nismo shvatili da to ovde nije slučaj. Dakle, prilikom uključivanja na put, ljudi odmah izaberu traku koja im je najbliža za isključivanje. I neka je najveća gužva u jednoj traci, ako oni treba da se na tu stranu isključe kroz nekih 10 km, svi će se gurati u tu traku.

Stop znakovi. Ima ih svuda, i nekako samo iskoče iza nekog drveta. Mislim, nije to loše, svi moraju da stanu, pa kreće ko je prvi došao na raskrsnicu. Nekad se desi da nismo sigurni ko je došao prvi pa puštamo jedni druge: "ajte vi", "ne ne, vi slobodno", "ma insistiram, idite vi prvi", "ali stvarno je u redu krenite vi prvi" (mislim sve to ali mimikom, hehe stvarno bude smešno).

2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.

3. Meso, mleko i jaja su posebna priča. Treba dobro obratiti pažnju, tj da li ima aditiva i antibiotika, da li je organic ili ne, da li je sa farme gde životinje slobodno šetaju i slično. Ja sam se već odlučila da ove tri stvarčice kupujem isključivo organic, dok voće i povrće dugo perem. Inače mi jogurt i naši sirevi jako nedostaju, a preskupo mi je da to kupujem u našim prodavnicama.

E a sad minus faza. Svjesni smo svi da ćemo se u jednom momentu naći u toj fazi, samo da traje što kraće, da bude relativno bezbolna i da pri nabrajanju ovih stvari koje nam se ne sviđaju ne pređemo prste jedne ruke
Svaka, ali baš svaka promjena je teška, pogotovo u ovakvim uslovima. Da ne spominjem koji osjećaji se prepliću kod svake majke kad dođe vrijeme da svoje dijete ostavi u vrtiću, užas živi. Sve to prođe, ali da boli; boli. Ja sam imala rutinu (kad je stariji krenuo u vrtić) da ga ostavim, on naravno plače, bolje reći vrišti; zašto ja ne mogu da ga čuvam, sjednem u auto, isplačem se i onda idem dalje. Kad je i mlađi krenuo, bilo je lakše i meni i njima jer su bili zajedno, a sad smo već u situaciji da se znaju samo okrenuti i ući bez pozdrava, poljubca... Sad mi i to ne paše, htjela bih da im bar malo nedostajem... čudne smo mi mame, nikad zadovoljne

Da ne bi ispalo da su se mame "raspekmezile" i skrenule sa teme, da dodam još nešto...

Seattle spada u top ten najgorih gradova kad je riječ o prometu, tako da me ne iznenađuje što se saobraćaj našao na ovoj listi, znam da se vozi dosta sporo, ali nisam znala za ovo da se ne prestrojavaju. Iz naše perspektive to mi je prosto nepojmljivo, pa kod nas se prestrojavaju i na 5m prije semafora, spora traka, brza traka, cik-cak, sve je dopušteno čuj voze 10 km u jednoj traci ako im je isključenje iz nje najlakše, tko će se na to naviknuti. Ovo mi je ujedno i jedan od strahova vezan za USA, da ću dio života provesti u autu puzeći po highway-u u kilometarskim kolonama.
Dalje, čitala sam dosta o obrocima u školi, proučavala lunch menije i vidim da dosta propagiraju "healthy meals" (u teoriji), npr. svježe voće i povrće je na raspolaganju svaki dan, 1% milk, non-fat chocolate milk, a opet svakodnevni obroci u meniju su pizza, chickenburger, hamburger itd, ali opet to je Amerika, kolijevka brze hrane. Nisam primjetila da je i jedan obrok "na kašiku", baš me zanima kakvo je stanje u vrtićima, pisat ćeš nam...

[cvale]

3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup!

Jedini lijek za moje zivce, u našem društvu, je upravo ovo što si ti naveo, da budem GLUP sa mnogo varijacija.
1. Već poslednjih 8 godina ne pratim vijesti, jer ne zelim da se nerviram sa svim jadnim stvarima koje nam se nameću od nesposobnih i nekopetentnih političara, tipa moramo da rasprodamo sva nacionalna bogastva eto da bih preživjeli.Alloooo
2. Na radnom mijestu se pravim totalno nezaiteresovan svim oko sebe, jer ako otkriju da se razumješ u određene stvari, ubiješ se od posla za istu svotu novca i bez ijedne riječi hvale, eto ko bože stečeš nekakvo iskustvo dok oni pokupiše sve zasluge. Pravi se GLUP.
3. Budi pošten i uzoran građanin koji zivi od svojih ruku djela, ispadoh glup kod većine "poštenih". DA JA ŽELIM DA BUDEM GLUP, JER SAM JA ZAJEDNO SA SVOJOM SUPRUGOM NAJVEĆI UZOR MOJOJ DIJECI.
4. "Vidi ga glupan uči da završi fakultet. Plati i uzmi diplomu" E, po meni, ovdje bih volio da mi GLUPOST raste eksponencijalno sa godina, odnosno volja za učenjem. Mišljenja sam da je ovo RAK RANA našeg društva jer se jako odgovornih mijesta dočepaju kvazi stručnjaci, i stvarno se po nekad pitam kakvu volju imaju klinci koji se ubiše od učenja za jake ocijene, odnosno čemu se oni nadaju?! Odgovor na pitanje u veći slučajeva je inostranstvu. BEDAK.
Zverčice izvini što sam ti temu malo zatrovao, da ne dužim ovakvih stvari ima milion u upravu se prijatelju ja staje kao drugi u koloni GLUPANA.

[chicagopn]

Prvobitno poslao korisnik zvercica

2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.
.

odprilike 2002 god kad sam dolazio ovde na po par meseci kod roditelja mama dodje sa posla uvece i donala neka rebra mazana medom,ja to vecerao i onda uffff...odem do prodavnice da kupim kokice, kasno uvece, dodjem kuci, stavim u micro ,otvorim one slatke.....uhhh nista popijem 2 case vode i legnem da spavam ujutru smo rano krenuli na neku sahranu ,svratimo u Mc...sluze samo dorucak koji ja mrzim strasno ali ok ..gladni smo ja nisam ni znao sta da porucim i hajde recimo broj 4 onaj bagel sendvic....ufff pun sa onim pancake sokom kad sam zagrizao tek sam osetio ..to je bila kap sto je prelila casu ,potrazio sam par kesica soli i progutao cini mi se sa sve papirom

[via]

Prvobitno poslao korisnik cvale

3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup!

Jedini lijek za moje zivce, u našem društvu, je upravo ovo što si ti naveo, da budem GLUP sa mnogo varijacija.
1. Već poslednjih 8 godina ne pratim vijesti, jer ne zelim da se nerviram sa svim jadnim stvarima koje nam se nameću od nesposobnih i nekopetentnih političara, tipa moramo da rasprodamo sva nacionalna bogastva eto da bih preživjeli.Alloooo
2. Na radnom mijestu se pravim totalno nezaiteresovan svim oko sebe, jer ako otkriju da se razumješ u određene stvari, ubiješ se od posla za istu svotu novca i bez ijedne riječi hvale, eto ko bože stečeš nekakvo iskustvo dok oni pokupiše sve zasluge. Pravi se GLUP.
3. Budi pošten i uzoran građanin koji zivi od svojih ruku djela, ispadoh glup kod većine "poštenih". DA JA ŽELIM DA BUDEM GLUP, JER SAM JA ZAJEDNO SA SVOJOM SUPRUGOM NAJVEĆI UZOR MOJOJ DIJECI.
4. "Vidi ga glupan uči da završi fakultet. Plati i uzmi diplomu" E, po meni, ovdje bih volio da mi GLUPOST raste eksponencijalno sa godina, odnosno volja za učenjem. Mišljenja sam da je ovo RAK RANA našeg društva jer se jako odgovornih mijesta dočepaju kvazi stručnjaci, i stvarno se po nekad pitam kakvu volju imaju klinci koji se ubiše od učenja za jake ocijene, odnosno čemu se oni nadaju?! Odgovor na pitanje u veći slučajeva je inostranstvu. BEDAK.
Zverčice izvini što sam ti temu malo zatrovao, da ne dužim ovakvih stvari ima milion u upravu se prijatelju ja staje kao drugi u koloni GLUPANA.

E moj cvale, svi mi koji pokušavamo uraditi nešto od svog života na pošten način smo u očima tih "pametnih kvazistručnjaka" glupi. Ali dobro, ako se moja pamet mjeri gledano kroz njihovu glupost onda ja želim i volim da budem glupa. U masi svega što me nervira kod tih pametnica nepismenost je nešto što me izbija iz takta, nepismenos ljudi koji se prihvataju pozicija kojima nisu dorasli. U potrazi za svim uvjerenjima koja su nam potrebna za intervju moj muž jučer dobija jedno na kojem stoji ispisano "Sjedinjene američke države". Dotična dama ga pita jel' sve u redu, a on: "Pa nije, Sjedinjene Američke Države se pišu velikim slovom." Na što dotična odgovara: "A jel'?" A JEL!!!!!...Takve stvari smo učili u osnovnoj školi, a ona je sa takvim opštim (ne)znanjem završila i fakultet, i po rodbinskim vezama dobila posao u državnoj službi i nakon nekog vremena će dobiti i nekakvu "fotelju". Izmislit će je za nju, jer šteta je da takva "pamet" vene bez nakakve titule ispred imena. I ona je gledano kroz prizmu trenutnog sistema vrijednosti pametna, a mi smo glupi. Hvala lijepo na takvoj pameti, ja sam onda glupa i ponosna na svoju glupost

Ovaj dio oko radnog mjesta kao da sam ja pisala, pravi se glup i prolaziš odlično. Najbolje mi je kad mi direktor kaže da mene cijeni za razliku od tamo nekog drugog, tko na kraju mjeseca dobije istu platu kao i ja, ali hej on mene cijeni pa sam ja happy do neba. Nebitno što knjigovođa izjavi da spava sat vremena duže kad pređemo na zimsko računanje vremena tj vratimo sat unatrag, ali pazi ne samo tu noć, već cijeli taj period dok se sat ponovo ne pomjeri naprijed i nema boga da joj objasiš da to nije tako Nema veze što drugim "titularima" ne možeš objasniti da nije "hvali" nego fali, što im moraš objašnjavati šta je to sizifov posao jer ne znaju... Ja sam cijenjena, a oni su plaćena 2-3x više nego ja, oni su pametni, ja sam glupa.

Da se razumijemo, nemam ništa protiv ljudi koji ne znaju, nisu svi rođeni da sve znaju, uvijek je bilo onih koji znaju i onih koji ne znaju, onih koji su obrazovani (ovdje ne mislim samo na posjedovanje zvanja već i znanja) i onih koji nisu, ali mislim da nikad nije bilo više ovih koji pojma nemaju na vrhu, dok su oni sa znanjem pored zvanja stjerani negdje u kut.

ps. izvini zvercice i od mene, ode tema u drugom smjeru, ali morala sam se nadovezati

[benefactor78]

Prvobitno poslao korisnik prasica

Još bolje ako ima tema, mogli bi se postovi prebaciti u tu temu, a ako već nema neka tema o tome šta se našem narodu ne sviđa konkretno u nekom mjestu, mada je to vjerovatno sadržano u svakoj temi, može se otvoriti ta posebna tema.

I mene jako interesuje koliko godina imas zvercice. Ja imam 29 godina i dvoje djece, jedno od 3 godine, a jedno od 1 godine. Voljela bih još jedno...

U pravu ste, bio je neki post pre mene koji spominje razloge za odlazak, pa sam ga procitao i onda se raspisao hhahaha.... Bas me puklo dobro. Inace sam totalno indiferentan prema politici i ovom sistemu ovde, toliko da je to vec zabrinjavajuce Tako me ponekad pukne u glavu, pa se kvalitetno "istresem".
Inace sam nov na forumu, pa nisam video da postoji i ovakva tema za "istresanje frustracija nastalih životom u Srbiji i BiH", inače bih tamo pisao. Gledaću da se ne ponovi, hehe

[benefactor78]

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Ovih dana sam malo u minus fazi, treba da se odvojim od mlađe kćerke i bez obzira koliko se radujem što ću početi da radim, srce mi se steže kad je ostavim u vrtiću i sluašam napolju kako plače i doziva me

Dakle, ide jedan post o tome šta mi se sve ne sviđa ovde.

1. Saobraćaj
Apsolutno jezivo. Kao kod nas kad su sređivali Gazelu, verujem da se beograđani sećaju. Sve stoji. Putem kojim se inače prolazi do 15 minuta u špici se ide i do sat i po. To stvarno može da bude problem, pošto stvarno ne želim da mi mladost prođe u saobraćaju. Zanimljivo je to što auto putevi imaju jednu posebnu traku (četvrtu levu) kojom je dozvoljen saobraćaj za autobuse i automobile za više od dve osobe. Dakle ovim trakama je jedino moguće proći. Problem je kad se ukljucimo na auto put, treba nam dosta dok se izborimo da dodjemo do te četvrte.

Dalje, ovde se niko ne prestrojava. Putevi uglavnom imaju po dve trake i mi smo navikli da se desnom ide sporije a levom brže. Trebalo nam je poprilično dok nismo shvatili da to ovde nije slučaj. Dakle, prilikom uključivanja na put, ljudi odmah izaberu traku koja im je najbliža za isključivanje. I neka je najveća gužva u jednoj traci, ako oni treba da se na tu stranu isključe kroz nekih 10 km, svi će se gurati u tu traku.

Stop znakovi. Ima ih svuda, i nekako samo iskoče iza nekog drveta. Mislim, nije to loše, svi moraju da stanu, pa kreće ko je prvi došao na raskrsnicu. Nekad se desi da nismo sigurni ko je došao prvi pa puštamo jedni druge: "ajte vi", "ne ne, vi slobodno", "ma insistiram, idite vi prvi", "ali stvarno je u redu krenite vi prvi" (mislim sve to ali mimikom, hehe stvarno bude smešno).

2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.

3. Meso, mleko i jaja su posebna priča. Treba dobro obratiti pažnju, tj da li ima aditiva i antibiotika, da li je organic ili ne, da li je sa farme gde životinje slobodno šetaju i slično. Ja sam se već odlučila da ove tri stvarčice kupujem isključivo organic, dok voće i povrće dugo perem. Inače mi jogurt i naši sirevi jako nedostaju, a preskupo mi je da to kupujem u našim prodavnicama.

Te minus faze su sasvim normalna stvar za svakog imigranta, ipak je to sasvim druga kultura i nacin zivota, ne brinite se - te faze svi prodju, bitno je da istrajete i ne posustajete.
Ne znam sta bih Vam specijalno rekao, kada mene ovde uhvati minus faza, samo pogledam u svoju malu cerku i zacas mi se sve vrati u normalu i skontam cemu sve ovo cimanje u zivotu.

Inace, isto kao i nekima u predhodnim postovima, bice mi drago da navedete i neke negativnosti, posto ih sigurno ima.
I jos da Vam olaksam, vasa prica je jako slicna mojoj i supruginoj, posebno deo oko zarada. Eto, ima nas jos koji zaradjujemo toliko, imamo po 30+, a dovolnjo smo ludi i hocemo da idemo odavde u tri lepe

To za saobracaj je veliki problem za mnoge gradove u USA, a posebno javni prevoz ume da bude jako los. Cini mi se da je tu standard odradio svoje, pa ima gomila automobila, bukvalno svako ima auto, moze im se, tako se tu zivi, ali to donosi ogromne guzve. Jbg, moracete se navici na to, znam da kada meni neko u BG-u kaze da je guzva u saobracaju, samo mu pokazem sliku na telefonu gde je “rush hour” u LA, a na njoj automobila dokle ti pogled seze, do kraja horizonta

Sto se tice hrane, mnogo ljudi mi je pricalo to za secer (koji su bili u USA), to je meni ogavno, zato ih tamo i ima mnogo debelih. Mislim, gde ces jesti slatke virsle,jbt, i ove obicne su dovoljno odvratne. Inace, da li znate kako je nastalo ime “PAŠTETA“?Pa, stoje tako dva mesara iznad svih onih kljunova, iznutrica, papaka i tih sranja, kada će jedan...“Bratac, pa šteta je da se sve ovo baci“, a drugi će „PA-ŠTETA, u pravu si“
Ono sto bi mene tu jos vise zabrinulo je GMO hrana, to je zesca zajebancija u USA….pitanje je da li oni na sve GMO proizvode lepe etikete koje oznacavaju da je taj proizvod GMO.
Isto to mislim i za ovo meso, mleko, jaja što ste naveli, a o skolskoj ishrani da ne govorim, dooobro otvorite oci.

Jos jednom, puno pozdrava, i nastavite da pišete, tu smo da Vam pomognemo koliko možemo tokom perioda prilagođavanja. Eto, videli ste u prethodnom postu da meni odlično ide pljuvanje Srbije, pa kada vi napišete nešto loše za USA, ja ću na to još 22 loše stvari iz Srbije, to će biti moj doprinos

[pedjaas]

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Ludost br 1

Ludost br 2

Ludost br 3

Ludost br 4,5....

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?

Naravno da ima, upravo zbog ovoga imate moje velike čestitke za stav. Znamo da na kraju ljudi mnogo više žale zbog stvari koje nisu uradili nego zbog onih koje jesu. Postoji ona izreka Lensa Armstronga: Pain is temporary, regret is forever.

Vaš primer ima sve elemente jedne lepe i uspešne priče. Velika promena, all in ulog, sjajna priprema i odlično suočavanje sa novim sistemom, plus super pozitivan stav i kad nije lako.

Čestitam još jednom. Nastavite da ostvarujete san i ne zaboravite - što je teža borba, to je slađa nagrada!

[MIRO]

Prvobitno poslao korisnik pedjaas

Naravno da ima, upravo zbog ovoga imate moje velike čestitke za stav. Znamo da na kraju ljudi mnogo više žale zbog stvari koje nisu uradili nego zbog onih koje jesu. Postoji ona izreka Lensa Armstronga: Pain is temporary, regret is forever.

Vaš primer ima sve elemente jedne lepe i uspešne priče. Velika promena, all in ulog, sjajna priprema i odlično suočavanje sa novim sistemom, plus super pozitivan stav i kad nije lako.

Čestitam još jednom. Nastavite da ostvarujete san i ne zaboravite - što je teža borba, to je slađa nagrada!

Pozdrav pedjas čitao sam Vaše postove, pa me zanima kako ste se vi snašli u San Diegu mada ima tema pa nam možete i tamo napisati, jer mi je to naj privlačniji grad

[dreadnot]

Bravo Zvercice, bas mi je drago da ste se tako lepo snasli. Samo jedan mali detalj - kad kazes da vam se zivot okrenuo za 360 stepeni... tja, znaci da ste na pocetnoj tacki? Zezam se, ali 180 stepeni je verovatno ono sto si mislila. :-)))
Odmah reaguj i skidaj dete sa skolskih obroka. Mi naseg klinju striktno drzimo na tzv. cold lunch - ono sto mu mi sami posaljemo za rucak. Njihov hot lunch nema veze sa onim sto smo mi nekada klopali u skoli, ko je isao u produzeni boravak. Ovde nema kasike u skoli, samo burgeri, virsle i sl. Glavni razlog je food safety, nece niko da rizikuje da kuva i sprema, pa da se deca ne daj Boze potruju ako nije higijena bila vrhunska.
Sto se tice prevoza, da li si pokusala da razmislis o alternativnim rutama. Ja sam vec promenio nekoliko od kuce do posla, probas paralelne ulice i vidis da li negde ima varijante koja bude brza. Kad nema guzve meni je auto putem daleko najbrze, ali u spicu imam neke varijante koje mi omogucavaju da ne stojim u mestu osim na semaforima, tako da barem nema onog "ajde kreni vec jednom konju!" nerviranja. U Milwaukeeju svako malo nesto rade na putevima, trenutno je zapoceta ogromna rekonstrukcija jedne od najznacajnijih veznih tacaka celog gradskog sistema, tako da su raskopane ulice i guzve svuda, ali sa malo manevrisanja i eksperimentisanja moze da se nadje dobra ruta.
Nadam se da cete uskoro biti u prilici da kupujete nase namirnice a da ne razmisljate o ceni. Jesu nesto skuplje, ali ima par stvari bez kojih kuca nije dom - Grand kafa, Knjaz Milos kisela, Stark bananice, ajvar, kore za gibanicu i sl. Ne znam kako je u Sijetlu, Milwaukee ima prilicno dobru ponudu hrane iz zavicaja.
A sto se tice "ludosti" - vec smo puno puta pretresli tu temu. Kad se malo bolje pogleda, shvati covek da nije sve u parama i stanu, ako je celo okruzenje katastrofalno. Ili nikada ne shvati, ostane gde je i bude mu dobro. ALi, ako ne zeli da se pomiri, onda uradi kao vi, pa posle toga (procitaj ponovo ako si zaboravila) pise postove u kojima se jasno vidi koliko je fasciniran ljudima koji se ponasaju drugacije, ljudskije, srdacnije. Vec sam to negde pomenuo, a vidim veoma slicnu reakciju i u tvojim postovima - sve i da imam potpunu materijalnu sigurnost, ne bih se vratio zbog svega onog nematerijalnog sto truje zivot na Balkanu.
Jos jednom, uzivajte i puno srece!